Posetom učenika O.Š. Escola Classe Natureza iz mesta Paranoa Saveznog distrikta,  Ambasadi Srbije u Braziliji, otvoren je ovogodišnji program vlade Saveznog distrikta pod nazivom „Otvorena vrata“.

U saradnji sa Sekretarijatom za međunarodnu saradnju, uz podršku Sekretarijata za obrazovanje, ambasador Aleksandar Ristić i savetnik Jelena Blažević poveli su učenike O.Š. Escola Classe Natureza na putovanje kroz Srbiju.

Prilikom posete Ambasadi, osnovci uzrasta 9-10 godina, upoznali su se sa srpskim tradicionalnim običajima, našim kulturnim, istorijskim i verskim nasleđem, a imali su i priliku da otkriju tajne ćirilice i da nauče da napišu svoje ime na srpskom jeziku.

Bilo je reči i o uspesima srpskih sportista, kako u svetu tako i o njihovim aktivnostima u Brazilu.

Neizostavna je bila i užina u Ambasadi, napravljena po sprskim tradicionalnim receptima.

O poseti su izvestili brojni lokalni mediji, koji su, između ostalog, preneli utiske mališana tokom događaja (Agencija Brazilija, Brazilija in foko, Mundo diplomatiko, Brazilijan njuz, Portal 10, Foko na politika, Žornal A voz do cidadao, Žornal Tagvatinga, Reporter Malu).

Kao posebno interesantno iskustvo, đaci su istakli pisanje ćirilicom.

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić doneo je 14. marta 2024. godine odluku br. 24-596/30-2024/01 o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore.

Uvid u objavljene odluke o sufinansiranju projekata možete ostvariti na sajtovima Ministarstva spoljnih poslova R. Srbije i Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.

U Ambasadi Republike Srbije u Braziliji 22. februara 2024. održan je prijem povodom Sretenja – Dana državnosti Srbije.

Prva ambasada koja je otvorena u novom brazilskom glavnom gradu bila je upravo ambasada tadašnje Jugoslavije, čiji je Srbija naslednik.

Novodošli ambasador Aleksandar Ristić, koji je u Brazil doputovao pre nekoliko nedelja, i njegova zamenica Jelena Blažević otvorili su vrata renovirane Ambasade i priredili događaj za prijatelje Srbije.

Prijemu su prisustvovali visoki predstavnici Nacionalnog kongresa,  Itamaratija, Vlade Saveznog distrikta i drugih saveznih država, Savezne policije, ambasadori i diplomate, poslovni ljudi, politički analitičari kao i sveštenik Parohije Svetog Đorđa u Braziliji (Mitropolija saopaulska i sveg Brazila Antiohijske pravoslavne crkve), te brojni novinari i pripadnici srpske dijaspore.

Posebno svečan ton čitavom skupu dalo je učešće vojnog orkestra i njegovo izvođenje nacionalnih himni Srbije i Brazila.

U svom obraćanju ambasador Aleksandar Ristić objasnio je da se Sretenje – Dan državnosti Srbije obeležava u znak sećanja na dva događaja Srpske revolucije koja su se desila 15. februara – Prvi srpski ustanak (1804), kojim je počela borba za oslobođenje od osmanske okupacije koja je trajala više vekova, i donošenje prvog srpskog ustava (1835). Iako je taj ustav bio na snazi samo 55 dana, njegov slobodarski duh inspiracija je u Srbiji i danas. I sadašnje generacije lidera i građana nalaze u njemu snagu da sačuvaju nacionalno jedinstvo i teritorijalnu celovitost Srbije i da rade na njenom razvoju.

Srbija i Brazil imaju tradicionalno odličnu saradnju i međusobno se podržavaju. Diplomatski odnosi uspostavljeni su 1938. i karakteriše ih visok nivo saglasnosti o najvažnijim međunarodnim pitanjima. Unapređenje saradnje moguće je u mnogim oblastima, a posebna pažnja posvećuje se poljoprivredi, informacionim tehnologijama, trgovini, odbrani i kulturi.

Prijem je privukao pažnju lokalnih medija (Brazilija njuz , Brazilija in foko , Mundo diplomatiko , Radar Brazilija , Portal R10 , Brazilija vorld njuz , Žornal de Tagvatinga , Reporter Malu , Foko na politika i dr.) koji su preneli da je srpski nacionalni praznik proslavljen i u Brazilu.

Žensku košarkašku reprezentaciju Srbije na kvalifikacionom turniru u Belemu posetila je zamenica šefa misije ambasade Republike Srbije u Brazilu Jelena Blažević. Ona je u društvu potpredsednice Košarkaškog saveza Srbije za žensku košarku Ane Joković i generalnog sekretara KSS Zlatka Bolića imala priliku da prisustvuje utakmici u dvorani Giljerme Paraense u kojoj je Srbija pobedila domaćina Brazil i da pruži punu podršku reprezentativkama i selektorki Marini Maljković.

Srbija se u Belemu izborila za plasman na Olimpijske igre u Parizu.

Novi ambasador Srbije u Brazilu Aleksandar Ristić predao je 2. februara 2024. godine  kopije akreditivnih pisama ambasadorki Mariji Luizi Eskorel de Morais, sekretaru za Evropu i Severnu Ameriku u brazilskom Ministarstvu inostranih poslova. Bilateralni odnosi Srbije i Brazila imaju veliki potencijal razvoja u različitim sektorima.

Obaveštavamo da je Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu raspisala konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu. Više informacija možete naći na:

https://dijaspora.gov.rs/vest.php?vst=342

Ministarstvo kulture Srbije raspisalo je šest konkursa u oblasti međunarodne saradnje u 2024. godini u cilju promovisanja srpske kulture u svetu i podrške umetnicima.

Sve informacije o detaljima konkursa:

Konkursi podrške projektima i programima u oblasti kulture

Ambasada RS u Braziliji učestvovala je 28.11.2023. na 37. Sajmu knjiga u Braziliji, koji se realizuje u Nacionalnoj biblioteci Brazilije u periodu od 24. novembra do 3. decembra 2023.g.

Na štandu Sekretarijata za međunarodnu saradnju Federalnog distrikta (SERINTER-DF) otpravnik poslova, a.i. J.Blažević je iskoristila priliku da predstavi Srbiju i naše literarne  sadržaje posetiocima Sajma.

J.Blažević je upoznala publiku sa opštim karakteristikama Srbije, kao i sa turističkim potencijalima i kulturno-istorijskim nasleđem zemlje. Zatim su predstavljena pojedina dela srpske književnosti prevedena na portugalski jezik. U saradnji sa glumicom i prevoditeljkom Katijom de Nogeirom Tatić  predstavljena su prozna dela jedne od naših najznačajnijih pesnikinja, Desanke Maksimović. Zatim je u saradnji sa Jovanom Tatićem književnim prevodiocem za srpsko portugalski jezik predstavljeno delo Ive Andrića „Na Drini ćuprija“.

Najmlađim posetiocima predstavljena je zbirka interaktivnih slikovnica „Šta sve Ana zna … “ autora Simeona Marinkovića i ilustratora Dušana Pavlića, prevedena na portugalski jezik. J.Blažević  je predstavljajući dela ukazala  kako slikovnice srpskog autora mogu da pomognu  u stvaranju dobrih navika kod dece.

Konačno, predstavljeno je i delo „Biografija Novaka Đokovića“ autora Blaže Popovića, a tom prilikom publika je upoznata, ne samo sa podvizima najboljeg tenisera svih vremena, nego i sa ukupnim dostignućima naših vrhunskih sportista.

U kontekstu obeležavanja 85 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Srbije i Brazila, svečano otvaranje izložbe „Nikola Tesla -  Energija za budućnost“ realizovano sinoć 24. jula 2023.g. u Planetarijumu Brazilije.

U prestižnom prostoru, koji neguje i promoviše naučno-tehnološka dostignuća i kulturnu baštinu, izložbu Muzeja Nikole Tesle, svečano su inaugurisali Sekretar za međunarodnu saradnju Federalnog distrikta Pako Brito, Sekretar za nauku, tehnologiju i razvoj Gustavo Karvaljo Amaral i otpravnica poslova a.i. Ambasade Srbije u Braziliji Jelena Blažević u prisustvu predstavnika MIP Brazila.  Nakon izlaganja, kao proizvod saradnje Ambasade sa Univerzitetom u Braziliji, prof. sa Instituta za fiziku Kasio Laranžeras, prikazao je u praski radni model Teslinog transformatora, na opšte oduševljenje svih prisutnih, koju su  potom obišli izložbu uz prigodan koktel.

Izložba će biti otvorena za posetioce Planetarijuma naredna tri meseca. Ulaz je besplatan, a radno vreme je od utorka do nedelje od 7:30 do 19:00 sati.

Sa velikim žaljenjem  i tugom obaveštavamo da je, povodom tragičnog stradanja u OŠ „Vladislav Ribnikar“ 03. maja 2023. godine, Vlada Republike Srbije proglasila trodnevnu državnu žalost, od 05. do 07. maja 2023. godine.

Tim povodom, Ambasada Republike Srbije u Braziliji otvoriće knjigu  žalosti u narednim  terminima:
- petak 05.05.2023.g. od 10.00 do 13.00 sati;
- ponedeljak 08.05.2023.g. od 9.30 do 12:00 sati i od 13.00 do 15.00 sati;
- utorak 09.05.2023.g. od 09.30 do 12.00 sati.

Adresa: SES Avenida das Nações Quadra 803 Lote 15 (ulaz sa L3)

Saučešće se može izraziti i elektronskim putem slanjem poruke na e-adresu: condolencias@terra.com.br

Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu od 01. do 15. februara 2023. raspisuje dva konkursa za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.

Sve informacije o respisanim konkursima možete pronaći na sledećem linku: KONKURSI

01.01.2023.

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije dr Vladimir Orlić boravio je u zvaničnoj poseti Braziliji, povodom inauguracije predsednika Brazila Nj. E. Luisa Inacia Lule da Silve održanoj 01.01.2023.g. Čestitajući predsedniku Brazila Luli da Silvi, PR NS RS dr V.Orlić je izrazio uverenje da će za vreme njegovog mandata dve zemlje nastaviti da osnažuju višedecenijsko prijateljstvo i intenziviraju politički dijalog. Izrazio je očekivanje još dinamičnije i sadržajnije saradnje u svim oblastima od zajedničkog interesa. Posebno zadovoljstvo ukazao je povodom činjenice da se ove godine navršava 85 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Brazila, kao i povodom toga što bilateralnu saradnju karakterišu međusobno razumevanje, uvažavanje i podrška po svim važnim pitanjima. Iskoristio je priliku da prenese predsedniku Luli da Silvi zahvalnost na principijelnoj podršci Brazila po pitanju poštovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta R. Srbije, te na podršci koju njegova zemlja pruža stavovima naše zemlje u međunarodnim organizacijama.

Predsednik Narodne Skupštine Srbije V. Orlić preneo je iskrene čestitke predsednika R. Srbije A. Vučića predsedniku Luli da Silvi, kao i želje za uspeh i blagostanje Federativne Republike Brazil, ujedno se zahvalivši na pozivu za učešće na ceremoniji inauguracije koja je prema broju učešća stranih zvaničnika ocenjena kao do sada najveća u istoriji Brazila.
    
Na marginama svečanosti predsednik Narodne Skupštine R. Srbije V. Orlić je održao niz susreta sa visokim zvanicama koje su prisustvovale ceremoniji, sa kojima je razgovarao o sveukupnim bilateralnim odnosima, kao i o mogućnostima za dodatno jačanje međuparlamentarne i ekonomske saradnje.

24.11.2022.

U kontekstu utakmice između Srbije i Brazila na aktuelnom svetskom fudbalskom prvenstvu, organizovano je praćenje događaja u Ambasadi sa našom dijasporom, prijateljima iz dipl. kora i MIP-a Brazila. Posebno se izdvaja do sada nezabeleženo interesovanje medija za događaj, koje je prevazišlo sva do sadašnja izveštavanja o našoj zemlji. Utakmicu su pratile ekipe iz TV Globo (nacionalni i  lokalni), SBT, TV Brasil, TV Banderantes (nacionalni i lokalni), TV Jovem Pan News, kao i Correio Brasiliense, Jornal O Globo, Metropolis, Radio Nacional i dr.

Medijska izveštavanja možete pogledati na sledećim linkovima:

https://g1.globo.com/df/distrito-federal/noticia/2022/11/24/copa-do-mundo-brasileiros-e-servios-assistiram-jogo-juntos-na-embaixada-da-servia-no-df.ghtml

DF2 - Edição de quinta-feira, 24/11/2022 | DF2 | Globoplay

https://youtu.be/ljpx1VYKMvs?t=2039 – 33’

https://www.metropoles.com/distrito-federal/servios-em-brasilia-se-juntam-para-acompanhar-jogo-em-embaixada  

RN TV 2ª Edição | Família trocou Sérvia por Natal há seis anos | Globoplay

https://agenciabrasil.ebc.com.br/radioagencia-nacional/esportes/audio/2022-11/embaixada-da-servia-em-brasilia-assiste-derrota-da-selecao-na-copa

https://oglobo.globo.com/esportes/catar-2022/noticia/2022/11/estou-mais-triste-que-feliz-diz-embaixadora-da-servia-apos-derrota-para-a-selecao-brasileira.ghtml

https://www.correiobraziliense.com.br/cidades-df/2022/11/5054249-embaixada-da-servia-recebe-brasileiros-e-servios-na-estreia-das-secoes.html  

https://www.youtube.com/watch?v=-a9rrV2orII&feature=youtu.be – 32’

https://portaldaki.com.br/servia-tenta-avanco-historico-na-copa-do-mundo/

Obaveštavamo da je raspisan Javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.

Predlog za dodelu nacionalnog priznanja može podneti:

    organizacija dijaspore i organizacija Srba u regionu,
    udruženja čije su delatnosti ili deo delatnosti, usmerene na oblast za koju se predlaže dodela nacionalnog priznanja,
    diplomatsko-konzularna predstavništva Republike Srbije,
    crkve i verske zajednice,
    predlog za dodelu nacionalnog priznanja „Majka Srbija” mogu podneti i jedinice lokalne samouprave u Republici Srbiji.


Uvid u raspisani javni poziv možete izvršiti na sledećem linku:

https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi

18. okt 2022.

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,
Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,
Poštovana specijalna predstavnice,

Čast mi da se ponovo obraćam ovom uvaženom telu Ujedinjenih nacija i da danas razmatramo novi izveštaj generalnog sekretara o radu misije UN na teritoriji naše južne pokrajine, na Kosovu i Metohiji.

Želim da zahvalim generalnom sekretaru i specijalnoj predstavnici generalnog sekretara i šefu UNMIK-a na podnošenju izveštaja. Prepoznajemo napore koje gđa Zijade ulaže u obavljanju ove veoma odgovorne funkcije, naročito imajući u vidu neophodnost sveobuhvatnog sagledavanja i kompleksnost situacije na terenu.

I ovom prilikom želim da naglasim da Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti UNMIK na Kosovu i Metohiji, formirane Rezolucijom SB UN 1244. Zalažemo se za njeno kontinuirano delovanje u neizmenjenom i nesmanjenom obimu i kapacitetu, a posebno imajući u vidu da Misija još uvek nije ispunila osnovni cilj svog mandata - miran i normalan život svih građana naše južne Pokrajine.

Dame i gospodo,

Nažalost, moram da konstatujem da poslednji meseci nisu doneli više stabilnosti na Kosovu i Metohiji i da situacija u Pokrajini nije baš onakva kakva je predstavljena u izveštaju. Jednostranim potezima rukovodstvo u Prištini nastavlja da svesno i sistematično produbljuje etničke razlike izazivajući diskriminaciju i nipodaštavanja nealbanskog stanovništva. Prema našim saznanjima od početka ove godine zabeleženo je 105 etnički motivisanih napada. Pored toga, Priština aktivno radi na postavljanju administrativnih i birokratskih prepreka, preduzimanjem poteza i mera koji nisu usaglašeni u dijalogu dve strane, kao osnovnom mehanizmu za pregovore i postizanje rešenja između Beograda i Prištine. Njihov odnos i postavljanje je u tom smislu višestruko problematično. Svojim neodgovornim ponašanjem, privremene institucije samouprave svesno sabotiraju napore ne samo Beograda, već i EU i drugih involviranih strana u međunarodnoj zajednici, sa očiglednom namerom sprovođenja dva cilja – prvi je izbegavanje sprovođenja preuzetih obaveza. Drugi, krajnji i daleko alarmantniji cilj je zastrašivanje, marginalizacija i progon Srba.

I dalje se, kao i godinama unazad, Srbi na različite načine zastrašuju, podstiču na napuštanje svojih domova, sela i gradova u kojima su rođeni i žive, a oni raseljeni obeshrabruju da se vrate tamo gde su rođeni i započeli svoje živote. Privremene institucije planski rade na tome da uklone i izbrišu što je više moguće onog kulturnog i nacionalnog diverziteta koji još opstaje. Istovremeno, Priština svesno potpiruje međuetničke tenzije koristeći sve dostupne metode. Tako je, prilikom hapšenja Nikole Nedeljkovića zbog navodnog „izazivanja etničke mržnje i netrpeljivosti“, a zapravo prisustvovanja proslavi obeležavanja Vidovdana, Nikola osuđen na punih osam meseci bez ijednog materijalnog dokaza. Sa druge strane, podsećam da ni do danas nema nijednog pravosnažno osuđenog izvršioca za više od 1.000 Srba stradalih samo od 1999. godine. Zbog ovakvog, planskog zastrašivanja etnički su očišćeni gotovo svi gradovi i sela na Kosovu i Metohiji, a predstavnici Prištine svojim delovanjem nastavljaju da ignorišu patnje, dosipajući so na rane Srbima koji su morali da napuste svoja vekovna ognjišta, a podvlačim, u pitanju je preko 200 hiljada ljudi. Takav odnos traje već 23 godine i ne menja se, što je u potpunoj suprotnosti sa demokratskim vrednostima i principima koje PIS često u svojim izjavama afirmišu. Prištinske delegacije u svim dosadašnjim izlaganjima pred ovim uvaženim telom naglašavaju šta je nekada bilo, bolno izostavljajući kako danas žive nealbanci na Kosovu i Metohiji.   

Stoga, smatram potrebnim da naglasim da je neophodna istinska politička volja involviranih međunarodnih činilaca i Prištine, kako bi se stvorili uslovi za početak kraja diskriminacije na nacionalnoj osnovi i zajednički život u Pokrajini.

Dozvolite mi, uvaženi članovi Saveta bezbednosti, da skrenem Vašu pažnju i na rigidan, sporan i krajnje neozbiljan nastup druge pregovaračke strane u okviru dijaloga.  U ostvarivanju gore pomenutih ciljeva Priština primenjuje takozvanu politiku reciprociteta, dobro osmišljenu, malicioznu strategiju koja nažalost nije samostalno zamišljena. Kontinuiranim insistiranjem na međusobnom priznanju kao centralnom delu dijaloga, takozvana politika reciprociteta na najbolji način pokazuje suštinsku nespremnost trenutnog političkog rukovodstva Prištine za pronalazak bilo kakvog kompromisnog rešenja. Podsetiću vas, razgovori između Beograda i Prištine nisu započeti sa izborom aktuelnog rukovodstva Prištine, već traju čitavih 11 godina od kada je započet tehnički dijalog (8.3.2011). Samim tim, ocenjujemo kao nedopustive pokušaje da se aktuelni format dijaloga dezavuiše, a dogovori poništavaju samo zato što ne odgovaraju trenutnim političkim činiocima. Neprihvatljivo je da se trenutne geopolitičke okolnosti koriste da se, jednostavno, jednim potezom precrta ono na čemu je godinama mukotrpno rađeno. Beograd je, podvlačim, institucionalno od samog početka uključen u dijalog, dok je posvećenost druge strane varirala i varira u zavisnosti od političke opcije koja je na vlasti.

Zaoštreni politički nastup i narativ aktuelnog rukovodstva PIS u Prištini prate i konkretni destabilišući koraci. U izveštajnom periodu, zamaskirane kao pokušaji navodne integracije u društvo, nametnute su mere o registarskim oznakama. Podsećam i ponavljam, o uvođenju ovakvih mera nije bilo saglasnosti u dijalogu Beograda i Prištine. Verujem, dame i gospodo, da ćemo i danas od strane predstavnice PIS u Prištini čuti navode kako je njihova strana ispunila sve obaveze, ali upravo odluka o preregistraciji tablica pokazuje da, po ko zna koji put, Priština ne samo da ne ispunjava dogovoreno, već poništava rezultate dijaloga, stvarajući iznova novu krizu. O efektu ovakvih, nasilno nametnutih mera najbolje govori da je od donošenja odluke zabeležen jednocifren broj preregistrovanih vozila sa srpskim registarskim tablicama, od čega je svega dvoje Srba sa severa KiM. To je još jedan pokazatelj da Priština ne uživa podršku svih, a da, sa druge strane, u kontinuitetu provocira prirodnu reakciju srpskog stanovništva, koje ne može da kontinuirano preživljava samovolju rukovodstva iz Prištine.

Verujem da ćemo i danas čuti ustaljeni narativ predstavnika iz Prištine koji pokušavaju da svaku reakciju Srba na KiM predstave kao aktivnost organizovanu od strane Beograda u navodnim pokušajima destabilizacije. Ovakve tvrdnje jednostavno ne odgovaraju istini. Srbija, sa svoje strane, ni na koji način ne može da obuzda revolt koji vlada među nealbanskim stanovništvom Kosova i Metohije. Nepobitna je činjenica da protesti građana predstavljaju bunt protiv dugogodišnjeg institucionalnog nasilja i obespravljivanja nealbanskog stanovništva, kojem se, u ovom slučaju, uskraćuje pravo na mirno uživanje privatne imovine stečene na zakonit način. Priština se dakle ne zaustavlja u pokušajima oduzimanja imovine, a, kao što je poznato,  jedna od meta je i Srpska pravoslavna crkva, i to dovođenjem u pitanje vraćanja imovine manastiru Dečani, čime Priština paradoksalno ne ispunjava odluke sopstvenog tzv. Ustavnog suda.

Dame i gospodo,

Dugo sam razmišljao kako da ilustrujem stvarnu sliku svakodnevice nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji. Navešću samo neke od činjenica. Prema našoj evidenciji nesmanjen je intenzitet obespravljivanja nealbanskog stanovništva, a ni broj etničkih motivisanih incidenata se nažalost nije smanjio. I u poslednjem izveštajnom periodu zabeleženi su brojni incidenti, govor mržnje, zastrašivanja, kršenja prava na pravično suđenje, ugrožavanja prava na slobodu kretanja i verskih prava, skrnavljenja crkava i grobova. Neprihvatljivi su i učestali napadi na objekte Srpske pravoslavne crkve, a posebno ponižavajuć odnos prema srpskoj kulturnoj i duhovnoj baštini na prostoru Kosova i Metohije, uključujući i 4 spomenika koji su uvršteni na Listu svetske baštine Uneska. Sveštenicima i monaškim zajednicama se nameću brojne administrativne i tehničke barijere, čime se otežava, pa čak i onemogućava njihov opstanak na crkvenim imanjima.

Kada je reč o pravima građana, pokušajte da zamislite da vam je oduzeto elementarno političko i građansko pravo da glasate. Srbima u Pokrajini je to urađeno i to uz učestala zastrašivanja i nasilne upade specijalnih snaga Rosu, koji su instrument za sprovođenje ciljeva Prištine pod izgovorom navodne borbe protiv kriminala. U decembru prošle godine Bratislav Nikolić, predsednik opštine Štrpce, pritvoren je pod sumnjom za organizovani kriminal i korupciju - još nije optužen i drže ga u pritvoru u Podujevu. Jedini razlog je pravljenje dodatnog i konačnog pritiska na srpsku zajednicu u Štrpcu.

Na koji način se opravdava borba protiv kriminala kada se specijalne snage Rosu koriste za upade na seoske slave, pretresanje škola i kidnapovanje vozača sanitetskog vozila koji je prevozio medicinsku infuziju i lekove? Koji su motivi i racionalizacija ovih postupaka? Samo pokušajte da zamislite i da se stavite u cipele Dragice Gašić, jedine srpske povratnice u Đakovicu. Zamislite da vam je i dalje zbog vašeg porekla i nacionalnosti zabranjeno da kupite hleb, jer živite u opštini koju lokalni Albanci ponosno smatraju zabranjenom za nealbance. Da čak jedanaest albanskih organizacija građanskog društva zahteva vaše proterivanje, kao i zabranu da se ikad ubuduće ijedan nealbanac vrati u taj grad.  Onda vam je jasan nivo zastrašivanja sa kojima se suočavaju Srbi povratnici. Jasno vam je zašto je procenat povratnika ispod 2% i zašto je on i dalje jedan od najmanjih na svetu. Dozvolite mi da postavim pitanje, da li su ovo odlike društva koje se prema svetu predstavlja kao demokratija i faktor stabilnosti u regionu?

Svesni smo da dijalog ima širu dimenziju i da može uticati na situaciju u celom regionu. U prilog tome svedoče i sve izjave srpskih zvaničnika, uključujući i samog predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića. „Bolje sto godina pregovarati nego jedan dan ratovati“ reči su našeg predsednika koje najbolje opisuju politiku mira, pomirenja, regionalne saradnje koju sprovodi srpsko rukovodstvo, vođeno vizijom izgradnje zajedničke i prosperitetne budućnosti Balkana.

Verujem da je odgovornost današnjih lidera da stvore jasnu zajedničku viziju za buduće generacije. Takvu viziju pokazali su lideri i Beograda i Tirane stvarajući Otvoreni Balkan, inicijativu iz regiona za region, koja već daje konkretne rezultate. Srbija je u više navrata, bez razumevanja druge strane, ispružila ruku ka Prištini pozivima za uključivanje u ovu inicijativu, računajući da će postojati svest o važnosti ekonomskog povezivanja i napretka za dobrobit građana celog Balkana.

Dame i gospodo,

Kategorički odbacujemo argumentaciju Prištine o navodnoj protivustavnost formiranja Zajednice srpskih opština, jer je jasno da stav Prištine prema ovoj obavezi predstavlja odnos prema srpskom narodu u Pokrajini i ukazuje da se ona protivi tome da se srpski narod organizuje kao etnička zajednica i tako ostvari svoja kolektivna prava. Njihov pristup ima za cilj, kao poželjan model, sredine bez Srba, kao što su Priština, Đakovica ili Peć, ili neka druga slična mesta u Pokrajini. Za našu stranu je neprihvatljivo da Priština već punih 3.470 dana odbija da ispuni svoje obaveze i da razgovara o formiranju Zajednice srpskih opština, i uveravam vas da, bez obzira na ovu činjenicu, Srbija neće odustati od napora za pronalaženje kompromisnog rešenja za trenutnu situaciju.

Podsetiću vas da predstavnici Prištine, iako u svojim istupanjima često ponavljaju da je slučaj takozvanog "Kosova" gotova stvar, već 14 godina nisu priznati od strane većine članica UN. Ako je tzv. nezavisnost Kosova realnost, zašto onda imamo dijalog? Zašto je onda sve više pritiska na Beograd za potrebu obostranog priznanja? Ono što trenutno političko rukovodstvo Prištine odbija da prihvati je da se Beograd ne može zaobići u potrazi za konačnim rešenjem. To važi i u slučaju sve učestalijih najava članstva Prištine u međunarodnim organizacijama. Da li će ovakvi potezi pomoći stvaranju potrebne atmosfere za dijalog? Da li pak na ovaj način nagrađujemo destruktivno ponašanje Prištine i odbijanje dijaloga? Naše viđenje je da pokušaji učlanjenja tzv. "Kosova" u međunarodne organizacije predstavljaju nedopustiv čin i Srbija će odlučno nastupati protiv takvih koraka Prištine.

Tokom prošle sednice ovog uvaženog tela u aprilu ove godine mogli smo čuti pozive pojedinih članica SB UN za smanjivanjem, pa čak i gašenjem UNMIK, uz objašnjenje da Priština ima sopstvene i funkcionalne institucije. Međutim, okolnosti koje sam vam predočio i situacija na terenu nas iznova podseća da je međunarodno prisustvo u našoj južnoj pokrajini još uvek neophodno i s tim u vezi,   podržavamo napore koje ulažu UNMIK, KFOR, EULEKS i OMIK u okviru svojih mandata. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti, što dodatno potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu i kapacitetu u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244.

Na kraju,

Želim da ukažem da u poslednje vreme u svim međunarodnim forumima čujemo pozive na poštovanje principa UN. Podržavamo teritorijalni integritet svih članica UN. Ali, šta je sa Srbijom? Želeo bih da upitam cenjene članice ovog uvaženog tela da li se potrebe primene principa iz Povelje UN odnose samo na neke ili na sve njene članice? Kao država koja dosledno poštuje međunarodno pravo i još uvek trpi posledice kršenja istog, verujemo bi Povelja UN i međunarodno pravo, uključujući teritorijalni integritet i suverenitet država,  trebalo da se poštuje od strane  svih i primenjuje neselektivno na sve države članice UN. Podsetiću vas da je upravo ovo telo pre više od dve decenije donelo rezoluciju 1244 kojom je potvrđen teritorijalni integritet Srbije, ali to nije sprečilo pojedine države da priznanjem tzv. „Kosova“ pogaze principe UN, ali i rezoluciju koju su same donele prilagođavajući međunarodno pravo svojim interesima i ciljevima. Upravo zato, sve češće pominjanje slučaja „Kosova“ je pokazatelj da je pravljenjem presedana otvorena Pandorina kutija, jer snaga svakog principa počiva na njegovoj potpunoj i univerzalnoj primeni i bezuslovnom pridržavanju.
Primetićete da sam u svom izlaganju postavio mnoštvo pitanja i izražavam nadu da ćemo danas od Vas, poštovanih članica SB UN i predstavnika Prištine, čuti odgovore na bar neka od njih, jer žitelji Kosova i Metohije, bilo koje nacionalnosti, bilo da su Srbi ili Albanci to zaslužuju.
Svi žitelji Kosova i Metohije sa punim pravom očekuju poboljšanje atmosfere i primirivanje tenzija na etničkom nivou koje su preduslov za normalan život. Za takav korak neophodna nam je konstruktivnost  koja na strani Srbije neizostaje, ali i istinska puna podrška međunarodnih činilaca. Ističem da Srbija uvek bila i ostaje duboko posvećena pronalasku održivog rešenja mirnim putem, a zarad mira, stabilnosti i zajedničke budućnosti.

Hvala.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

Od 1. do 31. oktobra 2022. godine na teritoriji R. Srbije biće sproveden Popis stanovništva, domaćinstava i stanova.

Za građane Srbije koja se u vreme popisa privremeno nalaze u inostranstvu podatke će popisivačima dati članovi njihovog domaćinstva u R. Srbiji.

Tokom vremena trajanja popisa, Republički zavod za statistiku će sprovesti i Istraživanje o državljanima R. Srbije koji žive u inostranstvu, a koje je namenjeno državljanima Srbije koji žive u inostarnstvu a nemaju članove domaćinstva u R. Srbiji. Upitnik će biti dostupan na sajtu  Republičkog zavoda za statistiku  od 1. oktobra 2022. godine. Svrha ovog istraživanja jeste da se dobije potpunija slika o brojnosti i osnovnim demografskim, migratornim, obrazovnim i drugim karakteristikama državljana R. Srbije u inostranstvu.

24. septembar 2022.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio je da je delegacija Srbije završila veoma intenzivnu diplomatsku aktivnost u Njujorku u okviru 77. Generalne skupštine UN, da je održao ukupno 100 sastanaka na marginama tog zasedanja, a da je potpisano 12 sporazuma, protokola i memoranduma sa predstavnicima država sa kojima je imao priliku da se sastane.
Ministar Selaković je naveo da je Generalna skupština UN bila prilika da se na marginama tog zasedanja održi niz sastanaka sa kolegama ministrima spoljnih poslova iz više država sveta i sa predstavnicima kako SAD, odnosno njihovog Kongresa, tako i sa predstavnicima Američko-jevrejskog komiteta, Alijanse civilizacija, ali i Svetskog ekonomskog foruma.
"Kada se svede računica ovogodišnje Generalne skupštine UN i sastanaka na marginama, mogu sa ponosom da kažem da je održano ukupno 100 susreta, od toga 95 sa ministrima spoljnih poslova i pet sa predstavnicima Američko-jevrejskog komiteta, Alijasne civilizacija i Svetskog ekonomskog foruma", naveo je šef srpske diplomatije.
Ministar Selaković je naglasio da je to bila odlična prilika da se afirmiše ono što jeste naša politika, a da su kolege ministri spoljnih poslova iz različitih država na sastancima koje je imao bili pod utiskom nakon izvanrednog obraćanja predsednika Aleksandra Vučića na Generalnoj skupštini UN.
"Bili su pod utiskom upravo tog govora, govora koji je potvrdio dosledno poštovanje međunarodnog prava, poštovanje uloge UN i poštovanje važećih rezolucija SB UN od strane Srbije koja geografski i po broju stanovnika nije velika zemlja, ali zemlja koja čvrsto veruje da je posvećenost malih i srednjih zemalja međunarodnom pravu najjači saveznik u našoj borbi za zaštitu naših vitalnih državnih i nacionalnih interesa", naglasio je ministar Selaković.
Kako je preneo, bilo je izuzetnih razgovora, kako sa predstavnicima država koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, tako i onima koje to nisu i koje su još jednom potvrdile svoju podršku i posvećenost zaštiti vitalnog principa nepovrednosti teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država članica UN.
"Ova godina je bila veoma izazovna za UN. Multilateralizam je u svojesvrsnoj krizi i za Srbiju je od vitalnog značaja da se multilateralizam vrati na scenu, da se ojačana uloga UN vrati na scenu i da naša borba za zaštitu naših državnih i nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji, a upravo u svetlu borbe za poštovanje primene međunarodnog prava, relevantnih odluka UN, kao što je Rezolucija 1244, ostaje ono čime ćemo se baviti i ostaje nešto za šta će se Srbija boriti. Upravo ta reafirmacija uloge UN jeste nešto što garantuje i veći uspeh u toj borbi", poručio je ministar Selaković.
Šef srpske diplomatije je istakao da su susreti na marginama zasedanja Generalne skupštine UN bili odlična prilika da se zaključi niz sporazuma, protokola i memoranduma sa predstavnicima država sa kojima je imao prilike da se sastane.
"Ukupno smo zaključili 12 sporazuma, memoranduma i protokola, a danas i završili ovu veoma intenzivnu diplomatsku aktivnosti potpisivanjem i Sporazuma o ukidanju viza na službene i diplomatske pasoše sa Senegalom", zaključio je ministar Selaković.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

22.09.2022.

„Poštovani predsedniče Generalne skupštine,

Uvaženi generalni sekretare,

Ekselencije,

Dame i gospodo,

Izuzetna mi je čast da vam se obratim u ime Republike Srbije.

Ne zamerite, zbog ograničenog vremena, danas ću preskočiti teret formalnosti, kurtoazna obraćanja, pozdravljanje pristutnih i odsutnih i govoriti direktno o suštini onoga zbog čega smo se sastali.

Ja sam ovde po ko zna koji put. Težina trenutka u kojem se nalazimo obavezuje me da sa vama podelim teške reči, ali istinite. Sve što danas ovde radimo deluje, najblaže rečeno, impotentno i bledo. Naše reči odzvanjaju šuplje i prazno spram stvarnosti sa kojom smo suočeni. A ta stvarnost je da ovde zapravo niko nikoga i ne sluša, niko ne teži stvarnim dogovorima i rešavanju problema i skoro svi vode računa samo o zadovoljavanju svojih interesa, neretko gazeći u tom procesu osnovne principe međunarodnog prava, bacajući pod noge Povelju UN i druge dokumente na kojima je ova organizacija zasnovana. Za to nije kriv ni Antonio Gutereš ni bilo ko iz UN, već one sile koje ne vode računa ni o čemu osim o zadovoljenju sopstvenih političkih, ekonomskih i na žalost, vojnih ciljeva.

Svedoci smo da doba u kojem živimo odlikuje usložnjavanje globalne geopolitičke situacije. Naša generalna debata održava se u uslovima narušenog svetskog mira, u meri koja nije viđena još od Drugog svetskog rata i od vremena osnivanja Ujedinjenih nacija. Globalni izazovi sa kojima se suočavamo prete da iz temelja izmene međunarodnu bezbednosnu arhitekturu i ugroze uspostavljeni međunarodno pravni poredak. Ovako složena vremena, zahtevaju puno mudrosti i zajedništva kako bismo sačuvali mir kao apsolutno najznačajniju tekovinu utkanu i u same osnove organizacije Ujedinjenih nacija.

Želim da zato, precizno i jasno iznesem pred Vas viđenje o pet ključnih izazova sa kojima smo danas suočeni:

1. Povratak miru i očuvanje globalne stabilnosti;

2. Očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država, članica ove organizacije, kao ključnog pricipa međunarodnosg javnog prava i odnosa među državama;

3. Energetska bezbednost u uslovima globalne krize;

4. Finansijska sigurnost siromašnih i zemalja u razvoju;

5. Snabdevenost hranom u uslovima ratom presečenih globalnih linija snabdevanja;

Aktuelni globalni uslovi sve češće nas opominju da princip mirnog rešavanja sporova nema alternativu. Ovo načelo danas je važnije više nego ikada i najbolje je opisano u preambuli Povelje Ujedinjenih nacija u kojoj se poziva da budemo tolerantni i da zajedno živimo u miru jedni sa drugima kao dobri susedi. Odricanje od upotrebe sile i mirno rešavanje sporova stubovi su na kojima se zasniva svetska stabilnost, ali oni moraju biti praćeni principima poput neselektivnog poštovanja Povelje Ujedinjenih nacija, primene obavezujućih rezolucija Saveta bezbednosti UN i osnovnih načela važećeg međunarodnog javnog prava.

Tačka 2: Očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država, članica ove organizacije;

Srbija podržava teritorijalni integritet svih država članica UN, uključujići, naravno, i teritorijalni integiret Ukrajine. Na taj način, ponašali smo se odgovorno, ozbiljno u ovom visokom domu. Od mnogih govornika čuli smo priče o agresiji i narušavanju teritorijalnog integriteta Ukrajine. Mnogi kažu da je to prvi sukob na tlu Evrope od drugog svetskog rata. Ali istina, da je prvi put narušen integritet jedne zemlje u Evropi, i to Srbije, koja nije izvršila napad na bilo koju drugu suverenu zemlju, se uporno prećutkuje. Tražimo jasan odgovor na pitanje koje već godinama postavljam mojim sagovornicima, liderima mnogih zemalja – u čemu je razlika između suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine i suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, koji je grubo narušen, a čemu mnogi od vas daju međunarodno priznanje i legitimitet? Nikada ni od koga nisam dobio racionalan odgovor na to pitanje.

Podsetiću vas - Srbija nije nogom kročila na tuđu teritoriju, nikada, niti ugrozila teritorijalni integritet ma koje suverene države, da bi bilo ko protiv nje intervenisao ili proveo agresiju, onako kako je to učinjeno 1999. godine. To ipak nije sprečilo 19 najbogatijih NATO zemalja da napadne jednu suverenu zemlju i to bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. To što je po završetku oružanog sukoba potpisan sporazum sa NATO čije odredbe su predviđale usvajanje Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, a kojom je potvrđen i garantovan delimični suverenitet i potpuni teritorijalni integritet Srbije, nije sprečilo mnoge države Zapada da priznanjem jednostrano proglašene nezavisnosti takozvanog Kosova iznova pogaze teritorijalni integritet naše zemlje, Povelju Ujedinjenih nacija i Rezoluciju 1244.

Upravo zbog ovakvog iskustva kroz koje je Srbija prošla i još uvek prolazi, uveren sam da imam puno pravo da na ovom mestu citiram reči velikog Martina Lutera Kinga - nepravda učinjena bilo gde je ujedno i pretnja pravdi svuda. Ove reči stoje kao podsećanje, ali i opomena svima nama.

Bez obzira na to što još uvek i sami osećamo posledice grubog kršenja osnovnih odredbi međunarodnog javnog prava, mi od temeljnih principa Ujedinjenih nacija ne odustajemo. Nastavićemo da se zalažemo za dosledno poštovanje načela nepovredivosti granica, uvažavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih ostalih država članica Ujedinjenih nacija. Uprkos ovakvom našem stavu, mnogi u ovoj sali i danas imaju problem sa poštovanjem teritorijalnog integriteta Srbije. Pitate se zašto? Zato što oni poseduju silu, a mi smo u njihovim očima mali i slabašni. Međutim, kao što ste mogli da čujete, mi ipak imamo snage da na ovom mestu iznesemo istinu.

Ekselencije,

Posebnu zahvalnost dugujemo svim onim državama članicama Ujedinjenih nacija, a one u ovom trenutku čine većinu u ovoj Skupštini, koje podržavaju teritorijalni integritet Republike Srbije, posebno na prostoru i teritoriji Kosova i Metohije. Dodatno ohrabruje što se broj zemalja koje podržavaju pozicije Srbije uvećao u periodu između održavanja dve sednice, što je trend koji se mora nastaviti, jer je od posebnog značaja da ostanemo verni osnovnim principima utkanim u Povelju Ujedinjenih nacija, poput načela nepovredivosti granica.

Republika Srbija i ja, kao njen predsednik, veoma strpljivo i sa mnogo dobre volje tragamo za kompromisom u vezi sa Kosovom i Metohijom, pod pokroviteljstvom Evropske unije, a u okviru dijaloga Beograda i Prištine. To je težak proces, on traje već duže od deset godina, ali mi ne vidimo alternativu. Bolje je sto godina pregovarati nego jedan dan ratovati. Nadam se da ćemo doći do obostrano prihvatljivog rešenja, zasnovanog na kompromisu, zato što je to apsolutno jedini način da postignemo naš cilj, a to je uspostavljanje dugotrajnog mira,  kao preduslova prosperitetnog života za Srbe i Albance i za ceo region. Sve druge opcije smo već istrošili i, bar što se tiče Srbije, ne želimo ni u snu da se vraćamo na staze sukoba, konflikta i krvoprolića. Region Balkana ne može da podnese još jedan sukob. Ja se uzdam da ćemo u tom naporu imati dobru volju i razumevanje naših međunarodnih partnera, zato što i oni dobro znaju da su neke ranije odluke njihovih vlada bile loše i da nisu radile za budućnost našeg regiona i svetskog mira. Beograd ovaj proces vodi u veoma kompleksnim okolnostima u kojima je prisutan hibridni rat i prljava kampanja u delu međunarodne javnosti protiv naše zemlje na različitim poljima. Dovoljno je da vas samo podsetim na citate i navode svetskih medija da će Srbija napasti svoje susede i da predstavlja pretnju po regionalnu stabilnost. Naravno, to se nikada nije dogodilo, i to je bila samo jedna u nizu brojnih laži protiv Republike Srbije. Srbija je okarakterisana kao potencijalni faktor destabilizacije u regionu, samo zato da ne bi govorila istinu - da princip nepovredivosti granica mora podjednako da važi za sve. Srbija je bila i biće faktor stabilnosti u celom regionu. Srbija, uprkos mnogim neistinama i falsifikatima, podržava Dejtonski mirovni sporazum, teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i integritet Republike Srpske unutar Bosne i Hercegovine.

Mi smo, sa druge strane, uvereni da narodi Balkana imaju kapacitet da nastave suživot u budućnosti kao prijatelji i partneri koji imaju zajedničku viziju članstva u ujedinjenoj Evropi. To dobro znam, zato što smo već prevazišli mnoge barijere koje su između naših naroda stajale godinama i koštale su nas hiljada života i protraćene budućnosti. Srbija i Albanija, na primer, danas imaju najbliže i najprijateljskije odnose u celoj svojoj viševekovnoj zajedničkoj istoriji na prostoru Balkanskog poluostrva.

Bilo je potrebno samo da trezveno i pragmatično razgovaramo o našoj budućnosti, a ne o našoj prošlosti. Da razgovaramo o tome kako da rešimo probleme koji muče naše ljude, naše kompanije, radnike, studente i preduzetnike. Mnogo smo diskutovali i sami smo došli do brojnih rešenja koja su već ukinula barijere koje su između nas postojale bez ikakvog racionalnog razloga. Pre svega u ekonomiji, trgovini i protoku ljudi i kapitala. Srbija, Albanija i Severna Makedonija već tri godine implementiraju projekat Otvoreni Balkan koji ima jasnu viziju– otvoriti region za ljude, za robu, usluge, za kapital i kompanije, da bismo dobili područje koje će trajno biti oslobođeno tenzija, napetosti i konflikta.  Pored neupitne zajedničke ekonomske koristi koju ova inicijativa sa sobom donosi, ona ima i širu dimenziju, pre svega u spajanju ljudi različitih kultura i promocije diverziteta, što svakako doprinosi opštem razvoju društava u ovom delu Evrope. Srbija i na ovaj način, zapravo, nastavlja da doprinosi miru, stabilnosti i procesu pomirenja u regionu, a čime svakako daje značajan doprinos i bezbednosti na globalnom nivou.

Imali smo za to i inspiraciju u rečima jednog od najvećih diplomata u istoriji i velikog generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Daga Hamaršelda da ova organizacija nije kreirana da ljudsku vrstu odvede u raj, već da čovečanstvo spasi od pakla.

Dame i gospodo,

Tek što smo suzbili globalnu pandemiju, već smo se suočili sa novim izazovima kakve u ovom veku nismo očekivali. Dok kao čovečanstvo, korak po korak, ubrzano napredujemo na tehnološkom planu, pred nama su se pojavili egzistencijalni problemi poput energetske bezbednosti, finansijske sigurnosti država u razvoju, ali i poremećaja u lancu snabdevanja osnovnim životnim namirnicama. Solidarnost koja je bila neophodna u borbi protiv pandemije, u još većoj meri je potrebna danas kada su ugrožene osnovne potrebe ljudi za hranom i energentima.

Republika Srbija svoju energetsku bezbednost posmatra kao neodvojivi deo nacionalne sigurnosti i kao ključni preduslov za nastavak ekonomskog razvoja i napretka naše zemlje. Nastojimo da obezbedimo kontinuitet snabdevanja energentima, ali delimo zabrinutost zbog aktuelnih geopolitičkih izazova koji ugrožavaju svetsku i evropsku energetsku stabilnost. Ostajemo posvećeni pronalaženju rešenja koja bi mogla da imaju transformacionu snagu u pokušajima da postignemo regionalnu i evropsku energetsku sigurnost. Želeo bih da naglasim da je Republika Srbija uspela da tokom aktuelne krize sačuva kontinuitet u snabdevanju energentima. Ipak, ostajemo vitalno zainteresovani za diversifikaciju izvora snabdevanja, dodatna ulaganja u energetsku infrastrukturu, ali i u brži i efikasniji razvoj kapaciteta zasnovanih na obnovljivim izvorima snabdevanja.

Mi smo upravo u Ujedinjenim nacijama tekuću dekadu nazvali decenijom održivije i otpornije budućnosti, delovanja i transformacije. Ona to mora i da ostane, ali u malo bržem ritmu! Neravnomeran razvoj, ali i finansijska ugroženost zemalja u razvoju, prouzrokuju dodatna društvena raslojavanja i neminovno vode ka novim antagonizmima. Ravnomeran razvoj ne sme biti ograničen, niti uslovljen ni geografski ni politički, već mora biti omogućen svim ljudima bez obzira na etničku, rasnu, kulturnu ili versku pripadnost.

Pred nama je još jedan veoma važan izazov koji zajedničkim snagama moramo da prevaziđemo, a to je iznalaženje najefikasnijeg načina da se izbegnu posledice koje aktuelna međunarodna kriza ostavlja po globalnu sigurnost snabdevanja hranom. Razvoj situacije je izuzetno alarmantan, a realnost je da smo pogođeni svi, bez izuzetka. Rastuća cena hrane i njena dostupnost postale su dodatni problem. Zadatak svih nas je da pronađemo operativna i efikasna rešenja koja nikoga neće izostaviti. Na nama državama, kao najznačajnijim međunarodnim subjektima, je da se pojedinačno uključimo u koordinaciju mera, pre svega doprinoseći ovom plemenitom zadatku na nacionalnom nivou, kako bismo sačuvali ono najvrednije – ljudske živote i njihovo dostojanstvo.

Tema ovogodišnje Generalne debate nas upozorava na dragocenost trenutka i povezanost izazova na međunarodnom planu. Krize sa kojima se suočavamo nas podsećaju na važnost otvorene komunikacije. Ne treba mnogo mudrosti da bismo zaključili da se izazovi savladavaju uspešno samo ukoliko se pravilno uoče njihovi uzroci. Srbija smatra da je imperativ da aktuelni izazovi ni na koji način ne smeju produbiti podele u svetu, a da već očigledna i tendenciozna polarizacija na globalnom planu treba da ustupi mesto principima multilateralizma.

Želeo bih da istaknem da Republika Srbija učestvuje u kolektivnim naporima za dostizanje ciljeva održivog razvoja i sprovođenje Agende 2030. Srbija deli viziju generalnog sekretara o budućnosti globalne saradnje na način kako je to utvrđeno Našom zajedničkom agendom i snažno podržava inkluzivan, umrežen i efikasan multilateralizam, kao najbolje sredstvo za odgovor na najhitnije izazove čovečanstva.

Dame i gospodo,

Multilateralizam, kolektivna akcija i zajednička odgovornost su neizostavni elementi naših dosadašnjih diskusija, ali dozvolite mi da ukažem da je polazna osnova svakog takvog konstruktivnog angažmana – solidarnost.

Na kraju, želim da potvrdim da će Republika Srbija nastaviti da bude pouzdan partner u ostvarivanju zajedničkih ciljeva definisanih u okviru Ujedinjenih nacija, čvrsto verujući da je to najbolji put kojim možemo izgraditi bolji svet za nas i naše buduće generacije. Ali ne smemo da zaboravimo da su Ujedinjene nacije snažne onoliko koliko poštujemo zajednički usaglašene odluke i akte ove organizacije.

Citirao bih nešto što smo čuli 23 puta do sad, a to je: Povelja Ujedinjenih nacija je jedini standard koji se mora poštovati. To smo čuli od svih. U slučaju Republike Srbije, njih 17 od 23 koji su govorili o Povelji UN i rezolucijama UN je prekršilo međunarodno javno pravo i nisu poštovali pravila ustanovljena u Ujedinjenim nacijama. Nadam se da ćemo moći da prevaziđemo sve poteškoće i učinimo da pravila i procedure budu isti za sve na svetu. U suprotnom, ne vidim izlaz na kraju tunela. Hvala na pažnji. Živela Srbija!“

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

02.09.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić predsedavao je Samitom u okviru inicijative Otvoreni Balkan zajedno sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije Dimitrom Kovačevskim. Samitu su prisustvovali i predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović, predsedavajući Veću ministara Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija, ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto i ministar spoljnih poslova Republike Turske Mevlut Čavušoglu.

Otvarajući Samit lidera u okviru inicijative Otvoreni Balkan, Predsednik Vučić je poručio da nikada nije više pažnje i energije usmereno na uspeh ovog projekta od osnivanja, te da od uspeha Otvorenog Balkana zavisi i koliko će zemlje članice uspeti da osiguraju dobru ekonomsku budućnost svojih zemalja, kao i učvršćivanje mira i stabilnosti u regionu.
 
„Nadamo se da će inicijativa Otvoren Balkan dodatno doprinositi ekonomskom jačanju i povezivanju, ali i pružiti mogućnost, koja je za nas od velikog značaja, a to je da govorimo u regionu jednim glasom i kada se radi o ključnim pitanjima od interesa za sve naše zemlje i za region u celini. Dosadašnji progres nije mali, ali lagao bih kada bih rekao da smo uvek zadovoljni tempom napretka. Čini mi se da uvek možemo brže i snažnije i bolje. Uspostavljanjem zelenog koridora Otvorenog Balkana za transport prehrambenih proizvoda doveo je do rasta trgovine od 17 odsto u ovom sektoru. Takođe, otvaranje namenskih voznih traka na graničnim prelazim je skratio čekanje sa nekoliko sati na 10 do 15 minuta, što nemerljivo olakšava poslovanje kompanijama iz Srbije, Albanije i Severne Makedonije“, naglasio je predsednik Vučić ističući da su u toku dana potpisana dokumenta, kao rezultat posvećenosti i rada i izraz opredeljenosti svih članica Otvorenog Balkana da u budućnosti saradnja dostigne još viši nivo.
 
Prema rečima predsednika Vučića, među potpisanim dokumentima je i Sporazum o mehanizmima za obezbeđivanje nesmetanog snabdevanja osnovnim životnim namirnicama unutar regiona Otvorenog Balkana, koji predviđa nesmetanu trgovinu određenih prehrambenih namirnicama unutar inicijative i ukoliko neka od zemalja članica donese odluku o zabrani izvoza tih namirnica.
 
„Operativni plan u oblasti civilne zaštite, je nastavak prethodnog sporazuma o saradnji u civilnim i vanrednim situacijama iz jula 2021. godine“, rekao je predsednik ukazavši da je posebno mudra ideja albanskog premijera Edija Rame rezultirala potpisivanjem Memoranduma o razumevanju u oblasti kinematografije i audio vizuelnih aktivnosti čime će se osnovati zajednički koprodukcioni fond "Otvorenog Balkana" za filmske profesionalce.
 
Takođe, predsednik Vučić je ocenio da će izdavanje prvih radnih dozvola i registracionih brojeva biti prekretnica koja će usmeriti razvoj privrede naše tri zemlje i dodao da je posebno važno osnivanje radne grupe za prevenciju kriza pred dolazeću tešku zimu.
 
Predsednik Vučić se osvrnuo i na međunarodni sajam vina Vinska vizija, organizovan u okviru inicijative Otvoreni Balkan, ističući da su tri zemlje članice pokazale da jednu tako važnu i izuzetnu tešku manifestaciju mogu da organizuju na najvišem svetskom nivou, dovodeći najveći deo svojih vinarija, najpoznatije svetske vinarije i promovišući glavne gradove i svoje zemlje.
 
Predsednik Vučić je posebno zahvalio premijeru Crne Gore, predsedavajućem Savetu ministara Bosne i Hercegovine, ali i šefovima diplomatije Mađarske i Turske, što su došli u Beograd na Samit.
 
"Vi niste naši gosti, mi smo toliko vezani i potrebni jedni drugima a to pokazuje i učestalost naših susreta. Verujem da ćemo, bez obzira što neki nisu formalno deo Otvorenog Balkana i što neki neće biti, moći da razvijamo dalju moguću saradnju“, dodao je predsednik Vučić dodajući da su odnosi zemalja unutar inicijative na istorijskom maksimumu.
 
Nakon obraćanja učesnika i gostiju na Samitu, Predsednik Vučić je poručio su za sve zemlje učesnice inicijative "Otvoreni Balkan" mir i stabilnost od ključnog značaja, bez obzira na to što nemaju ista mišljenja o svim političkim događajima i pitanjima. Takođe je istakao da se sve zemlje koje učestvuju na Samitu, nalaze na evropskom putu i da su mu posvećene. Zato je zamolio evropske partnere da pokažu poštovanje i više razumevanja prema regionu Balkana i zahvalio predstavnicima EU na tome što poštuju odluku Srbije, Albanije i Severne Makedonije da naprave projekat kakav je Otvoreni Balkan.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

07. Avgust 2022.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković razgovarao je danas u Bogoti sa šefom diplomatije Brazila Karlosom Albertom Frankom Fransom o jačanju bilateralne saradnje dve zemlje.

Selaković je sa brazilskim kolegom razgovarao o tradicionalno prijateljskim bilateralnim odnosima i intenziviranju potencijala brazilskih investicija u Srbiju.

Šef srpske diplomatije je u razgovoru sa Fransom zahvalio Brazilu na čvrstoj poziciji po pitanju poštovanja teritorijalnih integriteta i suvereniteta Srbije.

     Otpravnica poslova a.i. Jelena Blažević je učestvovala na Investicionom forumu u Sao Paulu 14-15. juna 2022. godine, u organizaciji Brazilske agencije za promociju izvoza i investicija (APEX). Skup su otvorili predsednik Žair Bolsonaro, ministar spoljnih poslova Karlos Fransa, ministar ekonomije Paulo Gedes, predsednik Inter-američke banke za razvoj (BID) Mauricio Klever-Karone i predsednik APEX-a Augusto Pestana.

Na forumu su, kroz panele, razmatrane investicione mogućnosti u strateškim sektorima brazilske privrede, uključujući agroindustriju, odbranu, energetiku, infrastrukturu, inovacije i tehnologiju. Ovo je bila prilika za susrete sa brazilskim zvaničnicima, predstavnicima vladinih resora, kao i brojnim investitorima i predstavnicima kompanija tokom kojih su razmatrane mogućnosti ekonomske saradnje.

Ženska odbojkaška reprezentacija Srbije učestvovala je na  Ligi nacija u Braziliji u periodu od 14. do 19. juna 2022.g. J.Blažević je zajedno sa našim građanima sa tribina dala podršku našoj reprezentaciji.

31.05.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić položio je danas zakletvu na Jedanaestoj posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu i stupio na dužnost u drugom mandatu.

"Dame i gospodo, Vaša svetosti, poštovani predsedniče, poštovani člane Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovana predsednice Republike Srpske, uvaženi predstavnici verskih zajednica, dragi prijatelji, poštovani predsednici Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, vaše ekselencije, predsednice Ustavnog suda i Vrhovnog kasacionog suda, predsednice Vlade, članovi Vlade Republike Srbije, predsedniče Pokrajinske skupštine AP Vojvodine, predsedniče Pokrajinske vlade AP Vojvodine, dame i gospodo, dragi prijatelji, ne postoji veća čast, veća obaveza, a nema ni većeg ponosa od onog koji ti daje činjenica da vodiš svoju zemlju, niti lepše dužnosti od te da je sa ponosom predstavljaš.

Sve to, i obavezu, i dužnost, i čast, i ponos, dobio sam od građana na izborima. Oni su izraz volje ubedljive većine, koja je mene i najveći deo vas nanovo zadužila da svoj posao obavljamo ne uvek onako kako čak i ta većina želi, već da činimo sve ono što je u najboljem interesu Srbije.

Želim da budem predsednik svih i predsednik za sve, da budem prvi po obavezama i poslednji po privilegijama, da radim više, da ne tražim ništa za sebe, ali da tražim sve, apsolutno sve za našu Srbiju.

Veliki Konfučije je rekao da kompromis može da se pravi sa svim, osim sa idealima i to je ono što nameravam da sledim, a meni je ideal Srbija i dobrobit njenih građana. To ujedno određuje i prioritete mog drugog mandata, one koji su, čini mi se, i pre polaganja zakletve bili javni i jasni i koji glase: mir, stabilnost, nezavisnost u odlučivanju, sloboda Srbije, sigurnost, zdravlje, Evropa, rad, rad i rad.

Srbija jeste i biće, da parafraziram Marka Aurelija, cara, filozofa, upravo ono i samo ono što mi od nje napravimo. Ona je proizvod naših misli, naših snova i naših dela, naš ideal, naš cilj, naša svest, znanje o tome gde smo i geografski i istorijski i velika pažnja o tome da nikada ne pobrkamo, kao što nam se toliko puta u istoriji dešavalo, istoriju i realnost, geografiju i realnost, puste želje i realnost.

Danas imam čast, ali i nemerljivu obavezu da vam se obratim kao predsednik čiji drugi mandat počinje u prelomnim vremenima moderne istorije. Ne postoji teža, ali ni uzvišenija dužnost od ove na koju danas po drugi put stupam. I ne postoji cilj koji je zahtevniji, ali i časniji od cilja da Srbija nastavi svojim putem, jedinstvenim, u budućnost kakvu je odavno svojim žrtvama i odricanjima zaslužila.

Preuzimam predsedničku dužnost u vremenima u kojima je osnovna premisa, u gotovo čitavom svetu, postala da su drskost i bezobrazluk čin hrabrosti, a smirenost i strpljenje odraz straha. Živimo u vremenima kada svi glasno govore, a malo ko sluša i još ređe čuje. Glasovi razuma su sve tiši, a vizija budućnosti celog čovečanstva sve maglovitija i udaljenija.
 
Danas je, možda više nego ikada, ceo svet željan istine i pravde. Iste one pravde koja je utkana i u prve reči naše prelepe nacionalne himne i koja još uvek stoji kao imperativ bez kojeg nema napretka ni dostojanstvenom čoveku, ni celom svetu. Za takvu istinu i za takvu pravdu uvek ću da se borim, jer nema težeg, ali ni časnijeg puta od toga.

Svet možda nikada više neće biti isti, ali vam ukazujem na činjenicu da ćemo bar mi pokušati da ostanemo snažni, samouvereni i nepokolebljivi u svojoj principijelnosti, da ćemo kao zemlja nastaviti da radimo za opštu dobrobit, dok hrabro grabimo napred uprkos svim nedaćama, kao što smo to činili i do sada.

Ne postoji, stoga, dovoljno velika reč za našu Srbiju, koja je oduvek stajala na raskršću različitih civilizacija, vera i kultura, čime je obogaćena na najbolji način, koji nas podstiče da to nasleđe čuvamo i danas još jače, čvršće i odlučnije nego ikada pre. Isto tako, preko nas su se odvajkada ukrštali putevi tuđih interesa i ambicija, osvajanja i povlačenja, ali i naših pobeda i poraza, koji su ostavili duboke ožiljke u celokupnom bivanju Srbije. Mnogi su kod nas dolazili bez poštovanja i obzira, a odlazili sa skrivenim ili otvorenim divljenjem prema našem malom, a tako velikom narodu i prema našoj maloj, a tako ponosnoj Srbiji.

Baš kao i ovo Miroslavljevo jevanđelje, i naša zemlja je imala čudan i težak istorijski put. Pokolenja Srbije su se kalila kroz najteže trenutke tokom dugih vekova, neretko sama, ali uvek uspravna. Upravo ta pokolenja, koja su kroz istoriju pokazivala neverovatne ljudske, vladarske, umetničke, vojne, moralne i duhovne visine, utkala su ovaj nesalomivi, slobodarski, ponekad čak prkosni duh u sve sadašnje i buduće naraštaje našeg naroda.
 
Da stvari konkretizujem, svet se pred našim očima na dnevnom nivou dramatično menja, nikada više i nikada brže. Napad na Ukrajinu je prekretnica u međunarodnim odnosima. Sa jedne strane, Rusija je želela prekid dominacije, kako kažu, zapadne i tvrde i meke moći, sprečavanje daljeg širenja NATO-a, velika Kina ne želi status quo, tj. nedodirljivost zapadne snage i bezuticajnost svih drugih, dok sa druge strane Zapad želi očuvanje sopstvene prevlasti u svetu, istovremeno se pozivajući na kršenje međunarodnog javnog prava, kako od strane Rusije, tako i od njihovih drugih protivnika, poput Narodne Republike Kine.

Tačno je da je napadom na Ukrajinu pogaženo međunarodno javno pravo, ali je takođe tačno da se to dogodilo desetinama puta u savremenom svetu, te da su ključni protagonisti i današnji veliki borci za poštovanje normi međunarodnog javnog prava bile neretko i zapadne sile. Uostalom, mi ovde, u Srbiji, to na najbolji mogući način možemo da potvrdimo. Naša zemlja je 1999. godine napadnuta bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a da naša zemlja pre toga nije okupirala nijednu drugu. Našoj zemlji posle toga otimano je i dalje. Uprkos postojanju Rezolucije 1244 i postojanja u pravnom poretku te rezolucije, i dalje nam otimaju deo naše teritorije tvrdeći da su u pravu, a mi, ako slučajno kažemo da mislimo drugačije, tog trenutka više nismo za budućnost, nismo dovoljno demokrate, ne razumemo sadašnji trenutak, već se bavimo suviše prošlošću. Kada bi to neko drugi učinio, on bi odmah bio neko ko ruši međunarodni pravni poredak, ko ruši sve institucije i ko ruši mir u svetu.

Ponosan sam na Srbiju danas, koja se ponaša u skladu sa principima međunarodnog javnog prava, koja ume da osudi kršenje međunarodnog javnog prava, nedvosmisleno i jasno. Ali sam ponosan i na Srbiju u kojoj nema ni antizapadnog, niti rusofobnog ponašanja. Kod nas su dobrodošli i Dostojevski, i Šekspir, i Gete, i Hemingvej. To je nešto na šta Srbija može da bude ponosna, pa makar bila i jedna od retkih zemalja u savremenom svetu.

Ovo sam sve rekao ne zato što je iz ovoga moguće izvući pragmatične zahteve delovanja, već da i kao predsednik Republike, baš onako kako to sebi dozvole svi drugi građani Srbije, spasem dušu i kažem šta mi je na srcu. I da ne mislite da to što svi znate ja ne znam. Znam, neretko znam bolje od svih ostalih. Neretko to vidim i osećam bolje od svih ostalih. Ali to ne rešava naš problem i to nijedan od problema u budućnosti neće da reši. Politika vođenja zemlje nije politika želja, već politika mogućeg, politika realnosti.

Ja sam razgovarao sa jednim, od danas najvećim evropskim liderom, sedam sati smo razgovarali i valjda je čovek želeo da me sluša i osetio sam potrebu da ispričam sve što mi je na duši, da izgovorim sve - kako se mi Srbi osećamo kada vidimo šta su nam činili po pitanju Kosova i Metohije i po svim drugim pitanjima na Balkanu. Slušao me je pažljivo taj veliki lider, mnogo umniji od mene, sa mnogo više znanja, veliku zemlju vodi, i negde oko tri ujutru mi je rekao: „Hajde, sada Aleksandre, da presečemo ovo.“ Rekoh, slušam Vas, dragi prijatelju. On je rekao: „Nisam u svemu saglasan sa tobom, ali da kažem da si za 80, možda čak i 9o odsto stvari koje si izgovorio u pravu. I šta ćemo sada? Vodiš jednu zemlju, predsednik si zemlje, dovoljno si pametan da znaš da, bez obzira na nepravde kojih je u svetu mnogo,  postoje stvari koje se neće menjati. Ti mišljenje moje zemlje da promeniš ne možeš. Možemo da se kajemo naknadno, ali to nikada nećemo da priznamo, jer veliki to ne priznaju. Za nas suze kajanja i greške ne postoje, one su predviđene za vas, manje zemlje. Ostaje da vidimo šta je to što možeš da uradiš da spasavaš svoju zemlju u budućnosti. Ostaje da se vidi šta je to što možeš da napraviš, da osiguraš budućnost za mlade naraštaje u tvojoj zemlji, šta je to što možeš da prihvatiš kao realnost i šta je to što možemo da napravimo zajedno.“ Ja sam prvi put čuo od nekoga, od zapadnih lidera, da je rekao negde, ne direktno, ali negde je rekao: „U redu, nismo uvek svi mi najsrećniji sa svim što smo činili u prošlosti, ali sa time morate da se pomirite.“ Makar nešto smo dobili, makar neku vrstu ličnog zadovoljenja sam dobio te noći, koja, naravno, za našu zemlju ne znači ništa. Ali, u pravu je taj veliki lider kada je rekao da moramo da budemo posvećeni budućnosti, da moramo da brinemo o budućnosti, da gledamo šta ćemo sa našom decom, jer oni nisu dužni da plaćaju ni dugove naše generacije, ni dugove koje su nam ostavili naši roditelji, ni naši pradedovi niti bilo ko drugi. Njima moramo da ostavimo što je moguće čistiju situaciju za budućnost, da oni ne moraju da razmišljaju sa kim će da ratuju sutra i sa kakvim će sve nestabilnostima i problemima da se suočavaju.

Upravo u skladu sa tim, želim da kažem da se radujem skorom formiranju novog parlamenta, nadam se da će se uskoro završiti sve izborne radnje i čak ne želim da odgovaram onima koji su iznosili besmislene tvrdnje kako sam birao pred kojim parlamentom ću da polažem zakletvu, jer sam postao predsednik 31. maja i ovo je bio jedini dan kada sam mogao da polažem zakletvu. Šta da radite, jer šta god nekada učinio i kako god učinio, nikada neće biti dovoljno dobro ili dovoljno loše da bi svi bili zadovoljni.
 
Formiranje nove Vlade je, rekao bih, od presudnog značaja i imajući u vidu situaciju u kojoj se nalazimo, tešku situaciju, mi već danas svi zajedno moramo da razmišljamo o tome. To ne mogu sam, iako sam neko ko je dobio veliku podršku naroda, već je potrebno Vlada da to radi, a svakako će to raditi ona, koja bude imala puni legitimitet, a ne u tehničkom mandatu, snažnije i jače.

Moramo da se bavimo i novim sankcijama i novim čudima, u kojima opet možemo da budemo oštećeni pa ćemo morati da molimo naše evropske partnere da nam po tom pitanju pomognu, ali to je već pitanje za njih. Upravo u skladu sa tim, očekujem da nova Vlada Srbije bude formirana do kraja jula meseca, a ja ću sa radošću krenuti u intenzivne konsultacije sa predstavnicima svih političkih stranaka u zemlji koje su ušle u narodni parlament, čim bude formiran novi saziv Narodne skupštine Republike Srbije.

Želim da kažem da sam uveren da će nova Vlada prihvatiti neke od saveta i mojih molbi. Verujem da će mandatar doneti odluku da Vlada bude manjinski inkluzivna, da uključimo što je moguće više pripadnika ne samo srpskog naroda, već da u toj Vladi budu i Mađari, i Bošnjaci, da budu u njoj i Hrvati, i Romi, i predstavnici svih nacionalnosti koji žele dobro ovoj zemlji i koji imaju samo jednu otadžbinu ili jednu domovinu, a to je Srbija, koju beskrajno vole baš onako kako je volimo mi i koji ovde planiraju da žive, i oni i njihova deca, baš kao što to planiramo i mi.

Hoću upravo na tome da se zahvalim svim predstavnicima, ja čak ne volim ni da izgovaram u formalno – pravnom smislu, znam da se to tako kaže, predstavnicima nacionalnih manjina, ali rekao bih ljudima, divnim građanima, narodima koji ne pripadaju većinskom narodu, a koji su uvek bili uz Srbiju, pomagali Srbiji i zajedno sa nama delili dobro i zlo i zajedno sa nama rešavali sve muke i probleme sa kojima smo bili suočeni.
 
Ono što očekujem od naredne Vlade, ali čemu ću se i kao predsednik Republike posebno posvetiti, jeste pod jedan – naš evropski put. I sad izvinite, pošto znam da za tako nešto neću dobiti aplauz, upravo ću zbog toga tome najviše prostora da posvetim. Volim ponekad da se inatim, da budem džangrizav, ponekad kočoperan, ali ne zbog sebe ili zato što mi je to zbog bilo kakvih poena potrebno, naprotiv, na tome se poeni gube, već zato što mislim da činim dobru stvar za Srbiju.

Mi, kada govorimo o Evropi, ona nam služi kao poštapalica, ona nam je postala negde obavezni deo usputnog pominjanja, ali i nešto što najlakše možemo svakoga dana da kritikujemo, napadamo, ali da opet, kada dođe popodne ili veče, razmišljamo kako i koliko ćemo sutra podrške i pomoći da tražimo. Ma koliko da sa pravom kažemo da oni nisu uvek fer prema nama, a ne mislim da su uvek fer prema nama, posebno kada je reč o političkim zahtevima, isto tako ni mi nismo fer prema njima. Lako nam je i lepo da uzimamo novac poreskih obveznika iz Evropske unije i mnogo se dobro osećamo ako ni hvala na to ne kažemo. Lako nam je, lepo, da prihvatamo ono što nam odgovara, ono što nam se dopada, ali nam nije lako i lepo da čujemo reči kritike kada nam se nešto ne sviđa.

Evropska unija ne sme da bude sintagma poštapalica, ona ne sme da bude nešto što je ušlo u rečnik tek onako, već mora da bude naše opredeljenje. Upravo zbog i trgovinske razmene, investicija, ali i zbog toga što želimo da pripadamo tom tipu društva, moraćemo mnogo toga da uradimo i u oblasti vladavine prava, dalje demokratizacije našeg društva, medijskih sloboda i svega drugog. Naravno da preteruju kada govore da ne može da se čuje drugačije mišljenje, naravno da ponekad to koriste za svoje političke potrebe, ali je takođe tačno da i mi uvek možemo bolje, i to ne zbog njih, već zbog nas.
 
U skladu sa tim, dolazimo do onoga na šta sam se danas zakleo, na Ustav Republike Srbije, dolazimo do ključnog političkog pitanja za nas, a to je pitanje Kosova i Metohije. Povezano sa ukrajinskom krizom pitanje Kosova i Metohije biće još istaknutije i još teže za nas za rešavanje. Šta god vam govorili, sa bilo koje strane, šta god vam rekao bilo ko sa zapada, Kosovo i Metohija biće veća i važnija tema upravo i zbog onoga o čemu je nedavno govorio predsednik Putin.

Oni će vam reći da to nije tako i da Kosovo nije ni slično kao neki drugi primeri u svetu, to će vam ponavljati besomučno. Što vam više to ponavljaju, vi vidite da ih to više muči. Upravo zbog toga ćemo se suočavati. Izvinjavam se što govorim istinu svima, i vama u sali, i njima koji ovo slušaju. Da li stvarno mislite da sam toliko naivan kad mi deset puta kažete da vas se to ne tiče i da vam to nije problem, da meni, političkom veteranu, to pokušate da prodate? Vidim koliko vas to boli. Možete da mislite koliko to onda boli nas, koliko to boli ovu zemlju, koliko to boli srpskog čoveka, koliko to boli svakoga u ovoj zemlji. Svakog dana moramo da slušamo pritiske da biste vi zadovoljili svoje interese, ni jednog sekunda ne razmišljajući o našim interesima. Tu imamo problem i što nemamo baš ni sa kim da razgovaramo u želji da dođemo do kompromisa, u želji da tražimo kompromis.

Takođe, znam da ovo niko ne želi da sluša u Srbiji, ali mi moramo da tražimo kompromis. Mi moramo da se borimo za kompromis. Mi moramo da čuvamo naš narod na Kosovu i Metohiji. Mi moramo da brinemo o životima naših ljudi, naših staraca, njihove dece i njihove dece koji i dalje žive na Kosovu i Metohiji, koji i dalje vole srpsku zastavu, koji i dalje govore srpskim jezikom. Zbog toga moramo da tragamo za kompromisom.

Danas, kada o tome govorimo, i danas ne izvršavaju presude svojih organa da Visokim Dečanima vrate ono što Visokim Dečanima pripada i niko se zbog toga mnogo ne sekira. Imali smo prvi put saopštenje Kvinte koja je iskreno kritikovala stav albanskih vlastodržaca u Prištini da ne dozvole Srbima da se izjasne na izborima za predsednika i za parlament Srbije. To je trajalo pola dana. Dan posle toga mogli su da nastave da rade sve isto što su radili, jer uvek će imati njihovu podršku i niko ne treba da ima bilo kakvih iluzija po tom pitanju.
 
Onda dolazimo do pitanja koje je sa tim povezano. Na koliko razumevanja mi možemo da naiđemo i na koliko racionalnog prihvatanja naših argumenata možemo da naiđemo kada kažemo - pa, čekajte, vi očekujete od nas da se jednako snažno opredeljujemo protiv Ruske Federacije? Sada, ostavite po strani sve naše tradicionalne odnose, ostavite po strani i sve drugo, što mi nemamo problema u snabdevanju gasom, sigurnosti snabdevanja, što imamo dobre odnose, sve to po strani ostavite, pa kako mislite, ljudi, da, s jedne strane, svakoga dana govorite o teritorijalnom integritetu, o zaštiti teritorijalnog integriteta kao vrhovnom principu međunarodnog javnog prava, a da onda nama kažete – vi, Srbi, zaboravite poštovanje vrhovnog principa međunarodnog javnog prava, ali gledajte da se još gore nego mi, a zbog svega što se u svetu zbiva, odnosite prema Ruskoj Federaciji. I nema problema što oni neće da budu za vas u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija po pitanju vašeg teritorijalnog integriteta, jer dobro je za vas da zaboravite na svoj teritorijalni integritet.

Ja molim samo predstavnike tih zemalja da budu bar malo fer prema Srbiji, pa da kažu – razumemo vašu tešku poziciju, ali, nema problema, mi vas teramo u to. To je jezik koji možemo da razumemo. Ne znači da ćemo da poslušamo, ali to je jezik koji je mnogo manje licemeran nego ovaj koji nam govori o tome da je to pravda, da je to pravično i da je to pošteno, jer da je to pravično, pošteno i da je to pravda, ne biste tako lako razorili teritorijalni integritet i razarali teritorijalni integritet Srbije kao što ste to činili.

Znam ja, na sreću ili žalost, šta je to što se ljudima dopada i opet se vraćam i opet vam ponavljam, ovo sam izgovorio da spasem dušu, da znate da je imam, pošto znam da mnogi misle da je nemam, i da znam ove stvari, uglavnom bolje od većine, da ne kažem slučajno od svih, ali sutra mi moramo da imamo dovoljno goriva, moramo da imamo i dovoljno hrane, moramo da imamo i nove bolnice, moramo da imamo i nove fabrike i moramo da držimo najbolje odnose sa našim zapadnim partnerima i da budemo tvrdo, čvrsto, istrajno i snažno na evropskom putu.

Nova Vlada mora brzo da se formira i zbog toga što je neophodno da se hitno, hitno bavimo predstojećom zimom i snabdevanjem Srbije, pre svega, energentima. Situacija je alarmantna i zato je važno da u najkraćem mogućem roku Vladu formiramo, da bismo mogli da se posvetimo tome, da bismo mogli da izdvojimo veliki novac i da obezbedimo sigurnost za građane Srbije tokom predstojeće zime.
 
Mi imamo stabilne javne finansije zahvaljujući celoj Vladi, Ministarstvu finansija, Narodnoj banci Srbije, zahvaljujući dobrom radu, stabilnosti, koju smo čuvali sve vreme. Za nas je od velikog značaja da tu stabilnost sačuvamo.

Hrana. Imamo je dovoljno i imaćemo je dovoljno. Svi pokušaji destabilizacije srpskog tržišta propašće zato što mi nikoga ne obmanjujemo. Mi nikoga ne lažemo kada kažemo da imamo dovoljno šećera, ulja, pšenice, suncokreta, kukuruza i svega drugog što je neophodno za normalan i pristojan život.

Veliki su i ključni, suštinski, reformski zadaci pred Srbijom, koji će da bole mnoge - od nove i mnogo ozbiljnije i odgovornije energetske politike, obrazovanja i nauke, koja mora da bude suština, stub napretka Srbije u budućnosti. Tu bih posebno zamolio Vladu da se ne plaši reakcija oko šireg, sveobuhvatnijeg i ubedljivijeg, uverljivijeg uvođenja dualnog obrazovanja u naš obrazovni sistem, jer su svi bežali od toga. Najlakše je čekati samo kada će sledeća plata i koliko Ministarstvo finansija može da obezbedi para, a da pri tome ne vidimo koliko zaostajemo za Nemačkom, Austrijom, Švajcarskom i koliko, u stvari, nismo spremni sebe da menjamo, ali smo spremni sve druge da menjamo.

Nastavićemo, jer država mora da nastavi sa ulaganjem u zdravstvo, jer zdravstvo postaje jedan od stubova kako razvoja, tako i opstanka naše nacije. Dalja digitalizacija, razvoj robotike, veštačke inteligencije, ali i briga o klimatskim promenama i zaštiti životne sredine. Imamo mnogo partnera, od Norvežana do EU, do SAD, sa kojima smo ušli u značajne projekte iz pitanja energetske sigurnosti, bezbednosti, kao i zaštite životne sredine, a koje treba produbiti.

Što se tiče pitanja naše vojske, kao vrhovni komandant trudiću se da naša vojska, svojim uticajem, bude snažnija, da bude garant bezbednosti, mira, sigurnosti i stabilnosti. Slušali smo prethodnih meseci bezbroj puta kako će Srbija, tobože, nekoga da napadne, kako će srpska vojska nekoga da ugrožava. Lagali su danima, nedeljama, koliko već traje ova kriza u Ukrajini, devedeset šest dana. Devedeset šest dana, svakoga dana ste po stotinu puta i na stotinu mesta mogli da pročitate te laži. I posle devedeset šest dana niko nam još nije rekao izvinite. Niko nam još nije rekao - izvinite što smo lagali od prvog dana. I hvala Srbiji što se ponaša kao stub stabilnosti i što nikada nikoga nije ugrozila, i što nikada ništa ni od koga nije tražila, osim što je tražila da bude svoja na svome, da ima pravo da čuva svoju slobodu, svoje nebo i svoju zemlju, sama, bez ičije pomoći.

Srbija će, uveren sam, dragi prijatelji, čuvati ljubomorno svoju vojnu neutralnost. Mi nismo politički neutralni. Mi se nalazimo na evropskom putu i znamo svoje obaveze, ali svoju vojnu neutralnost mi moramo da čuvamo. Svuda oko nas su ili NATO zemlje ili teritorije na kojima se nalazi NATO. Ne postoji ni jedna teritorija, entitet, zemlja do Srbije, pored Srbije, koja nije u NATO.

Srbija je kao malo ostrvo i neki obično to govore ili navode kao problem. Ali da  vam kažem, šta je problem u tome što verujete svom narodu, što verujete junačkom genu svojih građana da smo bili i da ćemo biti u stanju da čuvamo svoju zemlju i da ne želimo da pripadamo bilo kojem vojnom bloku, da želimo samo da imamo pravo da čuvamo svoje granice, da čuvamo svoju zemlju, da imamo svoje vojnike i da štitimo svoje nebo? I Srbija ima danas i finansijski više snage da sačuva svoju zemlju nego što je imala ranije. I Srbija danas više nikome ne bi bila lak plen kao što smo, nažalost, uprkos našem velikom srcu, bili lak plen 1999. godine.

I to je nešto na šta sam ponosan. Dakle, nikoga ne napadamo, nikoga ne ugrožavamo, ali vam garantujem jednu stvar, a to je da se niko neće drznuti i niko, onako lako kako je nekada krenuo, zadovoljavajući svoje geopolitičke interese, više neće smeti da krene na Srbiju, ne zato što nas neko voli ili ne voli i ne samo zato što danas nema takve interese, kao što je imao nekada, već zato što je Srbija snažnija. A snažnija je zahvaljujući narodu i građanima Srbije koji su ulagali u svoju vojsku, koji su verovali u svoju vojsku i koji znaju da je put neutralnosti, put u budućnost za Republiku Srbiju i za naše građane.

Ono što je takođe važno, to je da plate i penzije će da rastu, inflacija ne sme da pojede. Uvezena inflacija, najvećim delom uvezena inflacija, ne sme da pojede njihova primanja, jer smo se borili za bolji životni standard građana i Vlada će po tom pitanju morati naporno da radi i penzije da prate plate.

I ono što je takođe važno, i bez čega nama nema budućnosti, a o čemu svi pričamo, da se malo našalim na naš račun. Mi, svi, kada odemo na televiziju, svi, svi mi predsednici, premijeri, ministri,  svi analitičari, svi kritičari, svi, ko god se pojavi negde, uvek ode pa kaže: „Eto, selo nam je pusto“. Hajde, vrati se u selo. Hajde, otiđi u selo. Na kraju shvatite da nam je mnogo lepo u gradovima. Živimo u gradovima, normalno. U celoj Evropi, u celom svetu je takav trend i neće se promeniti. I nisu ljudi koji žive u gradu lošiji od onih koji žive u selu i obrnuto, nisu ljudi koji žive u selu lošiji od onih koji žive u gradu. I uz sve naše napore, i uz sve to što smo učinili, teško ćemo uspeti da promenimo taj trend.

A onda sa iste strane slušate o tome kako i koliko dece imamo, nedovoljno je dece, nemamo kome da ostavimo zemlju. A onda, šta god da kažete po tom pitanju, bićete predmet kritike, jer će vam reći da ste nekoga uvredili zato što želite da podstičete natalitetnu ili pronatalitetnu politiku, zato što ste nekom neko pravo uskratili. Ne ljutite se. Mi danas imamo mnogo više i popularnije su nam i televizijske emisije i novinski članci o kućnim ljubimcima, nego o deci.

Izvinite što ovo moram ja da vam kažem kao predsednik Srbije, izvinite što niko drugi nema hrabrosti da to kaže, jer zna da će da bude linčovan. Ja sam stotinama puta linčovan i nemam problem sa tim. Divini su kućni ljubimci. I pas, i mačka, i papagaj, i konji, ko ih ima na selu, divni, svakog od njih volite na svoj način, ali ljudi mi ne možemo da preživimo, nama budućnosti nema ako ne budemo imali više dece. Nema nam budućnosti, možete da govorite šta hoćete, neće nam opstati zemlja.

Zato, očekujem od Vlade da nastavi sa merama podsticanja nataliteta. I to nije uvreda za bilo koga. Postoje ljudi koji ne mogu da imaju decu, postoje ljudi čiji je izbor da ne žele da imaju decu, ali mi, kao društvo i država, moramo da se pobrinemo da imamo one koji će da produže život državi. Država bez građana ne može da postoji.

I vraćam se ponovo, još ću nekoliko reči o komšijama i o onome što nam je činiti.

Za nas je veoma važno to što smo postigli u prethodnom periodu. Sa našim mađarskim prijateljima imamo najbliže i najbolje moguće odnose, govorim sa mađarskom državom, najbliže, istorijski najbliže odnose, i to je nešto što moramo da čuvamo i da gajimo. Imamo veoma dobre odnose i sa Rumunijom i Bugarskom, u širem regionu i sa Grčkom i Turskom. Imamo, zahvaljujući inicijativi Otvoreni Balkan, za koju ću se svim srcem zalagati i boriti, verovatno najbolje u istoriji odnose sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Posebno bih se zahvalio i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Njegovoj svetosti patrijarhu Porfiriju na izuzetnom mudrim odlukama koje je doneo i time dodatno doprineo prijateljstvu i bratstvu koje imamo sa makedonskim narodom. To je nešto o čemu će istorija, Vaša svetosti, da sudi, a ne dnevni izveštaj.

Zahvaljujući Vama i zahvaljujući politici koju smo vodili, danas je Srbija najpopularnija zemlja u Severnoj Makedoniji, kod njihovog stanovništva, mi danas ih osećamo kao braću i nemamo ni jedan problem u tim odnosima i to je velika stvar koju smo uspeli da napravimo.

Sa Albanijom odnosi su nam sve bolji, sve snažniji, sve jači. Ono gde ćemo morati mnogo pažnje da posvetimo, to su naši odnosi sa Zagrebom, sa Hrvatskom, da pokušamo da mnogo toga izmenimo, da se saglasimo konačno da ni na šta iz prošlosti ne gledamo na isti način, da su nam pogledi u prošlost drugačiji, različiti, ali da pokušamo da pronađemo iste naočare i iste dvoglede za budućnost, i da vidimo šta je to što možemo zajednički da uradimo. Vrata Beograda i kapije, i vrata Predsedništva, biće uvek otvorena za dobar dijalog i razgovor sa Zagrebom.
 
Isto očekujem i sa političkim Sarajevom, ali oni moraju da znaju da ćemo mi uvek štititi interese međunarodnog javnog prava, to su interesi Srbije, poštovanje Dejtonskog sporazuma, poštovanje Ustava BiH, integriteta BiH, ali da ćemo uvek tražiti da nema menjanja Dejtonskog sporazuma bez saglasnosti sva tri naroda i da ćemo, razumljivo, biti uz Republiku Srpsku, dalje razvijati naše odnose, kad god možemo i ako možemo pomagati Republici Srpskoj i toga se ne stidimo, i nikoga zbog toga ne ugrožavamo, jer ćemo se truditi da svima uvek i u svakom trenutku pružimo ruku podrške, ruku zajedništva i ruku pomoći.

Nekada se govorilo, moj otac je poreklom sa druge strane Drine, ja sam nekako slučajno u Beogradu rođen, pa Srbi sa one strane Drine su uvek govorili da nikada ljudi u Srbiji ne mogu da razumeju koliko Republika Srpska voli Srbiju. Ja bih danas rekao, posebno našim gostima iz Republike Srpske, da oni ne treba da sumnjaju koliko ljudi u Srbiji voli Republiku Srpsku i da to nije ništa manje od onoga koliko Republika Srpska voli Srbiju.

Ono što je za nas važno, to je da sa Bošnjacima, uprkos svim političkim razlikama, uprkos tome da neko ponekad i ne želi da prihvati ispruženu ruku, da gradimo dobre, prijateljske i bliske odnose. To moramo da radimo i zbog velikog broja Bošnjaka koji žive u našoj zemlji. Događaji iz Priboja više nikada ne smeju da se ponove.

Reći ću vam samo jednu stvar iz koje najbolje vidite koliko ti ljudi vole svoju zemlju. Mi smo posle 37 godina, kao što smo uspeli posle mnogo decenija da izgradimo mreže autoputeva, pruga, bolnica, fabrika, mi smo posle 37 godina uspeli da donesemo dve zlatne medalje sa Evropskog prvenstva u boksu, ali jednu medalju nismo uspeli da donesemo.

Reč je o jednom Prijepoljcu, Mamić ili Memić, neće se naljutiti, Bošnjak je, koji se tako žestoko borio za Srbiju, tako svim srcem, u Jerevanu je bilo to takmičenje, da bih voleo da ste to mogli da vidite. I kad god bi donosio medalju, ogrnuo bi zastavu Srbije sa ponosom. Mi treba da budemo ponosni na našu bošnjačku braću i na sve one koji se bore za ovu zemlju i da zajedno sa njima gradimo tu budućnost. Sad bih ja, onako srpski dodao, da začinim, jer mi bez toga ne možemo, bez teorija zavere kod nas Srba ne može, opljačkale ga sudije u borbi za medalju, preglasavanjem doneli odluku da je izgubio taj meč.

Mi ne možemo da menjamo čitav svet, možemo samo da ga prihvatimo takvog kakav jeste i da tražimo svoje mesto u njemu. Ono što možemo, ono što hoćemo da nastavimo, jeste da menjamo sebe, da gradimo svoju zemlju, u svakom smislu da je gradimo, u svakoj oblasti nauke, obrazovanja, zdravlja, ekonomije, infrastrukture, sporta, kulture.

Dizaćemo i građevine, jer one, po Ivi Andriću, ne menjaju samo izgled i značaj kraja u kome se nalaze, nego imaju duboke biološke veze sa narodom koji se njima služi. Između građevina i ljudskog naselja postoji prisna i nevidljiva veza, jedna složena i nejasna, ali stalna razmena međusobnih uticaja. Narod preko podviga svojih pojedinaca stvara građevine na sliku i priliku svojih najdubljih, često nesvesnih težnji i osobina, a te građevine polako i stalno utiču na karakter i navike naroda. Postajemo bolji, rekao nam je veliki pisac, gradeći sebe i svoju zemlju. To se ne odnosi samo na strukturalne građevine, već na sve ono što smo gradili i na sve ono što te tek treba da izgradimo.

To je onaj ključni cilj kojem ću posvetiti ovaj mandat, moj poslednji, da kada odem sa ovog mesta, znam da je Srbija bolja zemlja nego što je bila kada sam na njega došao. Nema žrtve koju neću zarad tog cilja da podnesem i nema stvari koju neću da uradim, truda na koji neću biti spreman. Zato što sa idealima nema kompromisa i to je jedina stvar sa kojom kompromisa nema. Sve ostalo je kompromisima podležno i kompromis je jedna lepa, a ne ružna reč. Na kraju, to je upravo zato što je i moj jedini ideal Srbija.

Stavljajući ruku na Ustav Republike Srbije i Miroslavljevo jevanđelje, preuzimam na sebe breme velike odgovornosti. To nije samo odgovornost prema ovoj generaciji građana Srbije, već i prema svojim velikim prethodnicima, a posebno prema pokolenjima koja tek slede. Veliki Njegoš kaže: pokolenja dela sude.

Živim u uverenju da će naša politika odoleti sudu vremena i da će buduća pokolenja, lišena emocija koje direktni učesnici i savremenici uvek i neizbežno imaju, sa bezbedne istorijske distance naše vreme objektivno oceniti kao vreme stabilizacije i uzleta Srbije.

Pre nego što završim, dragi prijatelji, hoću da se zahvalim svima. Hoću i vama ovde, iz ovog saziva parlamenta ili starog saziva parlamenta, jer vi ste doneli velike i važne promene za Srbiju. Vi ste ti koji ste se usudili da kažete – nećemo svu vlast u svojim rukama, hoćemo nezavisno pravosuđe. Bili ste jedini koji ste to smeli da kažete i napravite. Vi ste donosili najvažnije zakone, da spasavamo narod u vreme Kovida. Vi ste donosili najvažnije mere kada je trebalo Srbiju finansijski zaštiti i sačuvati. Mnogo toga dobrog uradili ste za naš narod i građane. Istorija je ta koja će da sudi, a ne neko na dnevnom nivou.
 
Hoću da se zahvalim svim bivšim predsednicima Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, koji su pružili ogroman doprinos napretku naše zemlje, koji znaju šta je država, koji svojim prisustvom i danas pokazuju da onaj ko zna jednom šta je država, nikada ne zaboravlja šta mu je dužnost i ne zaboravlja šta je država i uvek se drži osnovnih principa, da država i interesi države moraju da budu važniji od ličnih interesa. Zato hvala vama svima što ste danas ovde i beskrajno poštovanje moje imate za sve ono što ste činili za našu zemlju.

Hoću vama, poštovani prijatelji iz Republike Srpske da se zahvalim. Sa vama sam, Željka, Mile, mnogo toga radio u prethodnih pet godina, mnogo toga dobrog, čini mi se, učinili smo za naš narod. Sigurno je da smo pravili i greške. Hvala vam na tome što ste trpeli ponekad i moje drugačije stavove, što ste bili u stanju da razumete da ne moramo po svakom pitanju da imamo isto mišljenje, ali smo znali šta nam je cilj, a to je dobro za naš srpski narod i to uvek dobro za Republiku Srbiju i Republiku Srpsku. Hvala vam što ste me trpeli.

Vama hvala, Vaša svetosti, što ste uvek uz naš narod, što ste uvek tu da podelimo i dobro i zlo.

Hoću da iskoristim priliku da se zahvalim mojoj porodici kojoj nije bilo lako u prethodnih pet godina. Ne želim da kukumavčim, jer joj neće biti lakše ni u narednih pet godina, samo hoću da kažem Danilu, Milici i Vukanu da ih beskrajno volim i da tata ništa bez njih ne bi mogao.
        
Zbog svega navedenog, moliću se Bogu na isti način kako je to činila predivna Rebeka Vest dok su nacističke bombe padale na njenu domovinu: Gospode, dopusti mi da se držim srpski! Neka živi Srbija!"

 

25.05.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u švajcarskom gradu Davosu, gde je prisustvovao godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma. Tokom dvodnevnog boravka u Davosu, predsednik Vučić učestvovao je na sesiji Diplomatski dijalog na temu Zapadnog Balkana, kao i u diskusiji na temu Uspostavljanje mira, obnavljanje rasta i ostvarivanje održivosti.

Predsednik Vučić je preneo da je dominantna tema skupa u Davosu bila Ukrajina, kao i da su važne teme bile predstojeća zima i pitanja energenata, hrane i održivosti.

„Važno je čuti šta su planovi, do kada će se povećavati referentne stope, na koji način će igrati igru između rasta i spasavanja Evrope od inflacije, kao i šta je ono što Srbija može da učini i sačuva stopu rasta iznad proseka“, rekao je predsednik Vučić i dodao da se tema ukrajinske krize nadvila nad sve druge teme, da je primetna ogromna podrška Ukrajini, bez mogućnosti da se čuje bilo šta drugo.
 
"Nekada ste ovde mogli da čujete različite, drugačije stvari, dolazili su i Si Đinping i Angela Merkel, a sada je Davos postao mesto dominantno, isključivo zapadne orijentacije. O svemu ostalom je moguće razgovarati, ali u zadatim okvirima", naveo je predsednik Vučić. On je istakao da je u Davosu imao niz dobrih sastanaka sa brojnim evropskim i svetskim zvaničnicima, dodajući da je iskreno i otvoreno govorio o problemima.
 
Predsednik  Vučić je učestvovao na sesiji Diplomatski dijalog o Zapadnom Balkanu i preneo je novinarima da je Srbija na putu ka EU i da je zahvalna na podršci koju od nje dobija, ali da je potrebno da se razume i naša pozicija, a ne samo da se ponavlja šta se od Srbije očekuje.

"Suština je u tome da sam bio iskren, otvoren, govorio o problemima, ukazao na drugačije viđenje situacije u BiH od većine pristunih, kao i različite stavove u odnosu na Kurtija", rekao je predsednik Vučić i dodajući da ne može da otkriva detalje, ukazao je da su na skupu izneli potpuno različite vizije budućnosti Balkana. On je istakao da postoji poverenje između Beograda, Skoplja i Tirane, da raste ekonomska saradnja i sve, kako je rekao, ide u dobrom smeru.
 
Predsednik Vučić je naveo da je na marginama skupa razgovarao i sa predsednikom Republike Severne Makedonije Stevom Pendarovskim, a nakratko i sa premijerom Republike Hrvatske Andrejem Plenkovićem.

Predsednik se u Davosu sastao i sa predsednikom Vlade Crne Gore Dritanom Abazovićem i pozvao ga da se pridruži sastanku inicijative "Otvoreni Balkan" na Ohridu.
 
Na ovogodišnjem forumu predsednik Vučić imao je i niz bilateralnih susreta sa svetskim zvaničnicima, predstavnicima finansijskih institucija i vodećih kompanija u svetu.

"Mnogo sam razgovarao o tome kako možemo da se postavimo danas u svetu, a razgovarao sam i sa šeficom američke Eksim banke, o velikom zajmu u budućnosti za značajne energetske projekte, za solarne, a kasnije i hidroprojekte. To je bio odličan sastanak, kratak, ali konkretan. Verujem da ćemo uskoro izaći sa konkretnim planovima", rekao je predsednik Vučić.
 
Tokom boravka u Davosu, predsednik Srbije Vučić sastao se i sa osnivačem i izvršnim direktorom Svetskog ekonomskog foruma Klausom Švabom, premijerom Republike Grčke Kirjakosom Micotakisom i predsednikom Republike Jermenije Vaganom Hačaturjanom, sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima i globalnoj situaciji.

Davos, 25. maj 2022. godine

 

U okviru programa StarTech, od 18. marta do 18. maja 2022. godine otvoren je  drugi konkurs za dodelu oko milion dolara bespovratnih sredstava za inovacije u poslovanju.

Detalje u vezi sa konkursom možete naći ovde:  https://startech.org.rs/konkurs2022

Iako je uslov za učešće na konkursu, da se radi o startap timovima koje većinski čine građani Srbije sa stalnim prebivalištem na teritoriji Srbije, odnosno sa privrednim subjektima sa većinskim domaćim vlasništvom, pri oceni prijava će naročito pozitivno biti vrednovane one  koje sadrže neku vrstu povezivanja sa našim građanima u inostranstvu.

 

U okviru projekta „Letnji kamp srpskog kao zavičajnog jezika“ Akademska srpska asocijacija poziva pripadnike srpske dijaspore starosti od 18 do 22 godine da se prijave na letnji kamp srpskog kao zavičajnog jezika, koji će trajati 6 dana, od 11. 7. 2022.  do 17. 7. 2022. godine u Nišu. Prijava traje do 28. 5. 2022. godine.

Pod pokroviteljstvom Uprave za saradnju sa dijsporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije nastavlja se sa popularizacijom srpskog jezika, istorije, kulture i tradicije u dijaspori i regionu. Cilj projekta je učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma, kao i povezivanje mladih iz svih krajeva sveta, i to putem časova srpskog kao zavičajnog jezika.

Letnji kamp srpskog kao zavičajnog jezika predstavlja jedinstvenu priliku da učesnici uče i usavršavaju srpski jezik u jedinoj akreditovanoj školi srpskog kao zavičajnog jezika od strane Agencije za kvalifikacije i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Nakon završetka kampa učesnici će dobiti potvrde o učešću na letnjem kampu, koje izdaje Akademska srpska asocijacija.

Učesnici će pored učenja i usavršavanja srpskog kao zavičajnog jezika moći da se druže sa vršnjacima iz svih krajeva sveta i Srbije, kao i da uče o srpskoj istoriji, kulturi i tradiciji kroz različite radionice (istorijska, folklorna, sportska, radionica starih zanata, itd.), a takođe će se upoznati sa znamenitostima Niša i okoline.

Broj mesta je ograničen. Prvih 10 prijavljenih učesnika imaće besplatan smeštaj i hranu (3 obroka dnevno), dok će programski sadržaj biti finansiran kroz donacije samih učesnika. Za više informacija možete se obratiti Akademskoj srpskoj asocijaciji na imejl adresu asasocijacija@gmail.com, ili putem Vibera na broj telefona +381 64 2331666.

Svi zainteresovani mogu da popune prijavu direktno na sajtu https://asasocijacija.com/prijava-ucenika-za-letnji-kamp-srpskog-kao-zavicajnog-jezika/ ili da skinu obrazac prijave (koji se nalazi na kraju teksta) i pošalju na imejl: asasocijacija@gmail.com sa naslovom ,,Prijava – letnji kamp”.

06. maj 2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas sa novoimenovanim ambasadorom Brazila Žozeom Maurom da Fonsekom Koutom.

Selaković je konstatovao da naše bilateralne odnose karakteriše visok stepen razumevanja i podrške po najvažnijim pitanjima, poručivši da je Srbija posvećena unapređenju ukupnih odnosa sa Brazilom.

Ministar je ukazao da je potrebno intenzivirati politički dijalog na visokom i najvišem nivou, uputivši poziv ministru spoljnih poslova Karlosu Albertu Franku Fransi da poseti Srbiju. Takođe, istakao je značaj redovnog dijaloga dva ministarstva spoljnih poslova, iznevši našu spremnost da tokom ove godine organizujemo bilateralne političke konsultacije u Beogradu.

Šef srpske diplomatije zahvalio je na principijelnoj poziciji Brazila po pitanju KiM, zalaganju za dosledno poštovanje međunarodnog prava i punu primenu pravno-obavezujućih međunarodnih dokumenata.

Selaković je posebno izdvojio podršku koju nam ova zemlja pruža u UN, istakavši značaj toga što je na nedavnoj sednici Saveta bezbednosti UN o UNMIK-u, brazilska delegacija postizanje mira i stabilnosti u našoj južnoj pokrajini dovela u vezu sa punom primenom Rezolucije SB UN 1244. 

Ministar je dodao da je za Srbiju veoma važno što je Brazil na sednici apelovao i na potpunu primenu Briselskog sporazuma.

Selaković je sa sagovornikom razmotrio našu ekonomsku saradnju, koja je u ovome trenutku znatno ispod potencijala dve zemlje i ne prati postojeći visok nivo političkih odnosa Srbije i Brazila.

31. mart 2022.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić primio je danas akreditivna pisma novoimenovanih ambasadora Brazila i SAD Žoze Mauro da Fonseka Kosta Koutoa i Kristofera Hila.

Vučić je u Palati Srbija prvo primio akreditive ambasadora Brazila, a zatim i ambasadora SAD Kristofera Hila.

Ispred Palate vijorile su se američka i brazilska zastava, a ambasadore je dočekala Garda Vojske Srbije.

Novoimenovani ambasador Žoze Mauro da Fonsek Kosta Kouto na dužnosti je nasledio brazilskog kolegu Eduarda Botelja Barbozu, a ambasador Hil Entonija Godfrija.

Ceremoniji predaje akreditivnih pisama novoimenovanih ambasadora prisustvovao je i ministar spoljnih poslova Nikola Selaković

U Ambasadi Republike Srbije u Brazilu otpravnici poslova Jeleni Blažević uručeno je priznanje „Diplomata godine 2022“, koje joj je, za odličnu saradnju sa predstavnicima brazilskih sredstava javnog informisanja, dodelilo Udruženje novinara Brazila iz oblasti spoljne politike i diplomatije (ABRAJINTER).

Predsednica Udruženja Fabiana Cejhan istakla je značaj saradnje državnih institucija sa predstavnicima medija, posebno naglasivši ostvarene aktivnosti Jelene Blažević tokom protekle i ove godine u oblasti javne diplomatije, kao i konstantnu spremnost i otvorenost naše Ambasade na ovaj vid saradnje. Ova prestižna titula je prošle godine dodeljena Ani Beatriz Martins, zamenici šefa Delegacije EU u Brazilu.

Pored predstavnika medija, ovom događaju prisustvovali su i predstavnici Federalne vlade Brazila i Vlade federalnog distrikta za saradnju sa medijima, kojima je otpravnica poslova predstavila kulturno-istorijske karakteristike i ekonomska postignuća naše zemlje u prethodnom periodu.

Blažević je informisala o olakšicama Vlade Srbije uvedenih kao podsticaj stranim ulaganjima, naglašavajući značaj aktuelnih sporazuma o slobodnoj trgovini koji omogućavaju plasman dobara proizvedenih u Srbiji na treća tržišta od preko 1,3 milijardi potrošača.

Ovom prilikom zvanice su mogle da uživaju u specijalitetima srpske gastronomije pripremljenih po tradicionalnim receptima.

10. mart 2022.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković sastao se danas sa ambasadorom Brazila Eduardom Boteljom Barbozom, koji završava mandat u našoj zemlji.

Konstatujući da dve zemlje vezuje višedecenijsko prijateljstvo, međusobno razumevanje i podrška, Selaković je poručio da je Srbija opredeljena za nastavak jačanja ukupnih odnosa sa Brazilom.

Ministar je istakao da je Brazil jedan od naših najznačajnijih političkih i ekonomskih partnera u Latinskoj Americi, ali i ukazao da postoje neiskorišćeni potencijali za unapređenje saradnje u mnogim oblastima. 

Šef srpske diplomatije predočio je da Srbija konstantno unapređuje poslovni ambijent i poboljšava uslove za privlačenje direktnih stranih investicija, i pozvao brazilske investitore da povećaju svoje prisustvo u našoj zemlji.

Selaković je zahvalio Brazilu na principijelnoj poziciji po pitanju Kosova i Metohije i podršci stavovima Srbije u međunarodnim organizacijama, a kao naročito značajno napomenuo je to što je Brazil preuzeo mesto nestalne članice Saveta bezbednosti, rekavši da očekujemo nastavak brazilske podrške po pitanjima od interesa za Srbiju.

Na kraju, Selaković je zahvalio ambasadoru Barbozi na njegovom doprinosu u jačanju prijateljskih odnosa Srbije i Brazila, poželevši mu dobro zdravlje i mnogo lične sreće i profesionalnog uspeha.

23. feb 2022.

Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova raspisala je konkurse za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore.

Konkursi će trajati od 23. februara do 09. marta.

Predmet konkursa je sufinansiranje projekata koji imaju za cilj upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta, kao i unapređenje ekonomske saradnje Srbije sa dijasporom i Srbima u regionu.

Prijava za učešće na konkursima vrši se putem Veb platforme koja se nalazi na zvaničnom internet sajtu Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu:  www.dijaspora.gov.rs.

Prijave poslate na bilo koji drugi način (npr. putem pošte, faksom i sl.) neće biti uzete u razmatranje.
Sve potrebne informacije o uslovima konkursa, potrebnoj dokumentaciji i ostalim detaljima možete naći na sledećim linkovima:

https://www.dijaspora.gov.rs/konkurs-za-sufinansiranje-projekata-za-reg… i

https://www.dijaspora.gov.rs/konkurs-za-sufinansiranje-projekata-za-dij….

Podsećamo građane Republike Srbije na privremenom boravku u inostranstvu da je kranji rok za podnošenje prijave za glasanje u inostranstvu do subote, 12. marta 2022. godine do 20:00 časova po brazilskom vremenu. IZBORI u Srbiji se održavaju 3. aprila 2022. godine.

Punoletni građani Republike Srbije koji imaju prijavljeno prebivalište u Republici Srbiji, a žele da na predstojećim opštim izborima koji se u Republici Srbiji održavaju 3. aprila 2022. godine glasaju u inostranstvu, svoje biračko pravo mogu ostvariti preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije kome blagovremeno podnesu prijavu radi upisivanja na birački spisak radi glasanja u inostranstvu.

Prijavu za upis u birački spisak u inostranstvu potrebno je podneti bez obzira da li je glasač već glasao u inostranstvu na prethodnim izborima. Glasanje se vrši isključivo ličnim dolaskom u Ambasadu. Birači svoj identitet dokazuju važećim pasošem ili ličnom kartom Republike Srbije.

Pre podnošenja prijave, potrebno je da na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave unosom svog jedinstvenog matičnog broja građana (JMBG) i broja lične karte/pasoša proverite da li ste upisani u Jedinstveni birački spisak R. Srbije.

1. Ukoliko se već nalazite u Jedinstvenom biračkom spisku, prijavu za glasanje u inostranstvu podnosite tako što popunite obrazac Zahteva za upis u birački spisak podatka da će birač glasati u inostranstvu i popunjeni obrazac, zajedno sa kopijom Vašeg važećeg pasoša ili lične karte, dostavite Ambasadi R.Srbije u Braziliji.

2. Ukoliko se ne nalazite u Jedinstvenom biračkom spisku, neophodno je da, uz popunjeni obrazac Zahteva za upis u birački spisak podatka da će birač glasati u inostranstvu i kopije Vašeg važećeg pasoša ili lične karte, dostavite i popunjen obrazac Zahteva za upis u jedinstveni birački spisak Republike Srbije.

Zahtev se može doneti lično, poslati poštom na adresu Ambasade ili poslati na  e-mail adresu: embaixadaservia@terra.com.br  (sva dokumenta treba skenirati kao jedan fajl). Na osnovu Vašeg zahteva nadležna jedinica lokalne samouprave doneće rešenje za upis u jedinstveni birački spisak Republike Srbije.

KRAJNjI ROK ZA PODNOŠENjE ZAHTEVA ZA GLASANjE U INOSTRANSTVU JE 12. MART 2022. GODINE DO 20 ČASOVA (PO BRAZILSKOM VREMENU). NAKON OVOG ROKA PRIJAVLjIVANjE BIRAČA NEĆE BITI MOGUĆE.

Po isteku roka za prijavu birača, ukoliko je prijavljeno najmanje 100 birača. Republička izborna komisija donosi rešenje o određivanju biračkog mesta. Ukoliko se steknu uslovi za otvaranje biračkog mesta, nadležna jedinica lokalne samouprave doneće rešenje o upisu birača u birački spisak radi glasanja u inostranstvu. Ukoliko uslovi za otvaranje biračkog mesta u inostranstvu ne budu ispunjeni glasač i dalje može da  glasa u Republici Srbiji prema mestu svog prebivališta.

Povodom Dana državnosti Republike Srbije, 15. februara, u saradnji Ambasade i Sekretarijata za međunarodnu saradnju vlade Federalnog distrikta, bojama naše zastave osvetljene su zgrade Nacionalne biblioteke Brazilije i Nacionalnog muzeja Republike.

Zgrade, koje se nalaze na glavnom kulturnom trgu Brazilije, biće osvetljene do kraja tekuće nedelje, odnosno zaključno sa 18. februarom.

Otpravnica poslova a.i. Republike Srbije u Braziliji Jelena Blažević i kolektiv Ambasade su, uz poštovanje uvedenih mera sprečavanja širenja pandemije, na prigodan način obeležili Dan državnosti, uz prisustvo Renate Zukim, šefa Sekretarijata za međunarodnu saradnju vlade Federalnog distrikta i nekolicine srpskih državljana koji žive u Braziliji.

Otpravnica poslova a.i. Blažević je učestvovala u projektu Vlade Federalnog distrikta „Minut ambasadora“ povodom Dana državnosti Republike Srbije. U jednominutnoj poruci, ona je govorila o turističkim i brojnim drugim potencijalima naše zemlje, kao i o istorijatu zgrade Ambasade. Napomenula je da je zdanje ujedno i prva ambasada (nekadašnje SFRJ) koja je izgrađena u Braziliji nakon odluke brazilske vlade o preseljenju glavnog grada iz Rio de Žaneira u Braziliju.

Video se može pogledati ovde:

https://www.instagram.com/tv/CaAc8pQs6TZ/?utm_source=ig_web_copy_link

 

16. feb 2022.

Povodom predstojećih izbora u Republici Srbiji, raspisanim za 3. april 2022.godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (do 12. marta 2022. godine u ponoć), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećim izborima i potpis podnosioca zahteva.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji, koja o tome donosi rešenje.

Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na izborima, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati orema mestu boravišta u inostranstvu.

Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, odnosno pasoša, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.”

Ministarstvo spoljnih poslova poziva državljane Republike Srbije koji žele da iskoriste svoje biračko pravo u inostranstvu da se obrate najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije. Lista diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije se može naći ovde.

15.02.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uručio je danas, povodom Dana državnosti Srbije, odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama i tom prilikom poručio da slaveći Sretenje, činimo posvetu našim velikim prethodnicima i šaljemo poruku da želimo slobodnu, jaku, i modernu Srbiju.

Predsednik Aleksandar Vučić je istakao da Sretenjski ustav potvrđuje Karađorđevu i Miloševu doktrinu da je Srbija država slobodnih seljaka, čije je pravo na imovinu potvrđeno najvišim pravnim aktom Kneževine.

„Nemamo pravo da se pred senima predaka ne prisetimo da su u to vreme najveće sile sveta baštinile viševekovnu tradiciju robovlasništva, kmetstva, te surovog kolonijalizma. I nismo mi slučajno danas jedna od najbrže i najviše rastućih ekonomija Evrope, kao što nismo slučajno zemlja gradilišta i novih investicija. Ni najmanje slučajno nije ni to što smo uspeli da se izborimo sa svim krizama, od poplava, do pandemije. Na kraju, nismo tek pukom slučajnošću nezavisna zemlja, koja sama odlučuje o svojoj sudbini. To je bila obaveza koju smo dobili tog 15. februara 1835. godine od okupljenih na poljani naše slobode i naše budućnosti“, poručio je predsednik.

Predsednik Republike podsetio je da se današnja Srbija temelji na dva događaja, koja su se odigrala na isti dan, u različitim vremenskim intervalima, te da svakodnevnim naporima, koje ulažemo u boljitak i jačanje naše zemlje, otplaćujemo dug, koji su nam ostavili Karađorđe, Čarapić, Veljko, Glavaš, Sinđelić i svi drugi ustanici.

„Prvi događaj je, po istoričarima, najznačajniji u našoj modernoj istoriji, jer su njime otpočeli ratovi za slobodu, nezavisnost i ujedinjenje. I tog 15. februara 1804. godine, u Marićevića jaruzi, u Orašcu, narodne vođe su podigle prvi slobodarski ustanak na Balkanu, ustanak koji će stvoriti nezavisnu Srbiju, i koji će, na ovim prostorima, ustoličiti tu svetu reč sloboda, kao najvažniji izraz, kao obavezu i zavet. Zahvaljujući njima, Srbija je uspela da izdrži stotine godina borbe za svoju, ali i tuđu slobodu i nezavisnost. Srbija danas predstavlja bastion slobode i nezavisnosti i garant mira na ovim prostorima“, rekao je predsednik Vučić.

„Svaki naš novi put, svaka bolnica, pruga, fabrika koju podižemo, svojevrsna je otplata na snove i žrtvu ustanika, koji su, ne traživši ništa ni od koga, krenuli na taj strašni i lepi put slobode. Uprkos slomu kao krajnjem rezultatu, Prvi srpski ustanak dokazao je da Srbija, oslonjena sama na sebe, može biti slobodna i potpuno funkcionalna kao država.  Želja ustanika da osvoje pravo na "Srpsko Pravlenije", metaforički je začetak buduće srpske države“, poručio je predsednik.

Predsednik Republike potom je istakao da Srbija pre tačno 187 godina, na verski praznik Sretenje, nije dobila samo prvi Ustav, već da je zahvaljujući njemu postala država.

„Tako je odlučeno na najvećoj Skupštini ikada održanoj, u Kragujevcu, u porti Pridvorske crkve. Na toj poljani pod otvorenim nebom, Srbija je dobila svoju zastavu, svoj grb, svoje institucije i ozvaničila svoju slobodu. Jedan narod, ponosan, seljački i istrajan je odlučio da, posle vekova ropstva, zakonski zbaci razne okove, i da od te poljane napravi modernu državu, državu bez robova, u kojoj će svi biti jednaki pred zakonom, svi imati prava i slobode, a svaka vlast biti ograničena“, naglasio je predsednik dodajući da je tog dana Srbija, po svom uređenju, stala rame uz rame sa Francuskom i Belgijom i postala jedna od najmodernijih evropskih država.

Tokom obraćanja, predsednik je rekao da zahvaljujući junačkim precima Srbija danas živi kao slobodna, nezavisna, stabilna, dostojanstvena država, koja je u miru sa svima. Zatim je poručio da uručuje ordenja, kao znak zahvalnosti svima onima, koji su svojim radom i zalaganjem doprineli upravo takvoj Srbiji.

„Ostaće večno upamćeni, zabeleženi na stranicama te velike i divne knjige, koju su naši preci počeli da pišu, bez reči, ali sa jasnom mišlju, koju mi danas nastavljamo, vredno i pažljivo, znajući da ona nema kraj“,  zaključio je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.

 

7. februar 2022.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić prisustvovala je danas u Ženevi potpisivanju Sporazuma o uspostavljanju centra Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji, prvog takvog u regionu Zapadnog Balkana.

Sporazum su u sedištu tog foruma potpisali direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije Mihailo Jovanović i izvršni direktor zadužen za centre Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju Džeremi Jurgens.

Pomenuti centar u Srbiji biće 16. u mreži centara Svetskog ekonomskog foruma u svetu i prvi u regionu Zapadnog Balkana.

Novi centar počeće sa radom 1. marta, a funkcionisaće kao neprofitna organizacija i platforma za javno-privatno partnerstvo i saradnju za četvrtu industrijsku revoluciju, dok će fokus rada biti na veštačkoj inteligenciji i bioinženjeringu.

Potpisivanju ovog dokumenta prisustvovali su i osnivač i izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab i predsednik tog foruma Borge Brende, sa kojima se Brnabić prethodno sastala.

Brnabić je u obraćanju novinarima istakla da je ovaj sporazum rezultat dugogodišnjeg zajedničkog rada Srbije i Svetskog ekonomskog foruma (WEF).

Počeli smo da razgovaramo još 2018. godine, potpisali Memorandum o razumevanju, zatim nas je 2020. godina malo sputala, ali nastavili smo 2021. godine da planiramo i evo nas danas ovde, navela je ona.

Prema njenim rečima, centar će biti usmeren na oblast razvoja veštačke inteligencije, biomedicine i biotehnologije, te na načine na koje digitalizacija može da podigne produktivnost preduzeća i čitave ekonomije.

To je ono što dalje vodi ka većim platama, boljem životnom standardu, kao i prema ekonomiji koja je, pre svega, zasnovana na znanju, kreativnosti i inovacijama, naglasila je Brnabić.

Danas, kako je podvukla, imamo ogromno priznanje za sve što je Srbija uradila u oblasti digitalizacije, razvoja visokih tehnologija i promene paradigme – sa ekonomije koja je bila zasnovana na radno intenzivnim investicijama, ka digitalnom razvoju.

Zato ovaj sporazum pokazuje i da je Srbija prepoznata kao jedan od lidera u ekonomiji i IT industriji u poslednjih šest godina, ukazala je premijerka i ocenila da je ovo najava početka još bliže saradnje Srbije i Svetskog ekonomskog foruma.

Ona je dodala da će sa 16 centara WEF-a za četvrtu industrijsku revoluciju u svetu na svakih mesec dana imati zajednički sastanak, na kojem će se govoriti o tome šta svaki od njih radi, budući da svaki ima različit fokus.

Tako ćemo na svakih mesec dana čuti šta ko radi, učiti jedni od drugih i sigurna sam u to da će centar u Beogradu biti jedan od najboljih, poručila je predsednica Vlade.

Prema njenim rečima, ovim dobijamo vidljivost, mogućnost da se Srbija dodatno etablira kao investiciona destinacija, zemlja dobra za život, investiranje u nove tehnologije i znanje.

Jovanović je objasnio da će centar za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji raditi u okviru Kancelarije za IT i eUpravu.

On je rekao da će ovaj centar blisko sarađivati sa drugim značajnim nacionalnim institucijama, pre svega sa Istraživačko-razvojnim institutom za veštačku inteligenciju i Institutom za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, sa drugim državnim ustanovama, naučnim institutima i privatnim sektorom.

Prema njegovim rečima, ekosistem formiran oko centra koristiće infrastrukturu Nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije, Centra za sekvenciranje genoma i budućeg bioekonomskog centra – BIO4 Kampus.

Potpisivanje Sporazuma o osnivanju centra za četvrtu industrijsku revoluciju sa Svetskim ekonomskim forumom predstavlja potvrdu rezultata Vlade Srbije u projektima digitalizacije, razvoju IT sektora i eUprave, inovacijama i ulaganju u obrazovanje i znanje.

Osnivanje srpskog centra predstavlja još jedan snažan podsticaj daljem razvoju i IT sektora i inovacijama, tehnološkom preporodu i liderstvu Srbije u ovom delu Evrope.

U eri četvrte industrijske revolucije Srbija koristi svoju šansu i postaje regionalni tehnološki i naučni lider.

Na inicijativu premijerke Brnabić, Vlada Srbije je vizionarski 2019. godine donela Strategiju razvoja veštačke inteligencije, kao jedna od samo 26 zemalja u čitavom svetu koja je takvu strategiju imala, pri čemu je cilj uspostavljanje Nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije.

Samo dve i po godine pošto je u Kragujevcu postavljen kamen temeljac za izgradnju Data centra, u okviru njega su pušteni u rad i platforma za veštačku inteligenciju i superkompjuter.

Platforma je na raspolaganju našim inovativnim startap kompanijama i naučnicima kako bi brzo razvijali nove proizvode veštačke inteligencije.

(ažurirano 27.12.2021. godine)

Stranim državljanima je dozvoljen ulazak u Republiku Srbiju pod uslovom da poseduju jedan od sledećih dokumenata:

• Negativan RT-PCR test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, dok je negativan Antigen FIA Rapid test dovoljan samo ukoliko je urađen u Sjedinjenim Američkim državama ili Republici Sloveniji, ne stariji od 48 časova od datuma izdavanja rezultata (ako postoji kašnjenje prilikom ulaska u Republiku Srbiju, koje se ne može pripisati krivici putnika već je posledica spoljnog događaja koji se nije mogao predvideti, izbeći ili otkloniti - kašnjenje/odlaganje leta, polaska autobusa, voza i sl, onda test ne može biti stariji od 72 sata prilikom ulaska u Republiku Srbiju);

• Sertifikat o potpunoj vakcinaciji izdat od Republike Srbije, odnosno strane države sa kojom Republika Srbija ima zaključen sporazum o priznavanju vakcinacije (to su: Grčka, Mađarska, Rumunija, Slovenija*, Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati, Češka, Indija) ili sa kojom postoji faktički reciprocitet u priznavanju sertifikata o vakcinaciji(to su: Andora, Austrija, Belgija, Gruzija, Egipat, Estonija, Irska, Island, Italija, Jermenija, Kabo Verde, Kipar, Kuba, Liban, Litvanija, Lihtenštajn, Malta, Maroko, Mauritanija, Moldavija, Nemačka, San Marino, Slovačka, Tunis, Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, Ukrajina, Finska , Francuska, Holandija, Hrvatska, Švajcarska, Španija);

• Potvrdu o preležanoj bolesti COVID-19 – sertifikat ili drugi javni dokument u kome se konstatuje da je nosilac dokumenta preležao bolest izazvanu virusom SARS-CoV-2, odnosno da je kod tog lica utvrđeno prisustvo virusa SARS-CoV-2, s tim da od prvog testiranja ne može proći manje od 14 dana, niti više od šest meseci i koji je izdao zavod za javno zdravlje osnovan za teritoriju Republike Srbije, odnosno nadležni organ države sa kojom Republika Srbija ima zaključen sporazum ili faktički reciprocitet (to su: Andora, Austrija, Bugarska, Grčka, Danska, Hrvatska, Estonija, Irska, Island, Kabo Verde, Lihtenštajn, Luksemburg, Nemačka, Rumunija, San Marino, Sjedinjene Američke Države, Slovenija, Tunis, Turska, Švajcarska, Španija) o priznavanju takvih dokumenata

• EU digitalni sertifikat izdat od strane nadležnih organa država koje su u sistemu EU Digital COVID Certificate, o okvirima za izdavanje, verifikaciju i priznavanje interoperabilnih potvrda o vakcinaciji protiv COVID-19, testovima i preležanoj bolesti (EU Digital COVID Certificate).

Osim država članica EU, navedeno se odnosi i na EU digitalni sertifikat država izvan EU, a koje su se priključili EU Digital COVID Certificate sistemu spisak država https://ec.europa.eu/info/live-work-travel-eu/coronavirus-response/safe-covid-19-vaccines-europeans/eu-digital-covid-certificate_en#recognition-of-covid-certificates-from-third-non-eu-countries  - odeljak “Recognition of COVID certificates from third (non-EU countries”).
Navedena ograničenja se ne odnose na:

• Strane državljane koji su u tranzitu kroz Republiku Srbiju – period ne duži od 12 časova od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije;

• Maloletna lica starosti do 12 godina.

Za detaljne informacije o Kovid-19 režimu ulaska u Republiku Srbiju posetite sajt: https://mfa.rs/gradjani/ulazak-u-srbiju/covid-19-uslovi-za-ulazak

04. decembar 2021. godine

Povodom republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije koji je raspisan za 16. januar 2022. godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (25. decembar 2021. godine), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećem republičkom referendumu glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećem republičkom referendumu i potpis podnosioca zahteva.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji, koja o tome donosi rešenje.

Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na republičkom referendumu, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu.

Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećem republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – https://upit.birackispisak.gov.rs/

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.”

Ministarstvo spoljnih poslova poziva državljane Republike Srbije koji žele da iskoriste svoje glasačko pravo u inostranstvu da se obrate najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije. Lista diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije se može naći ovde - https://www.mfa.gov.rs/predstavnistva/predstavnistva-srbije-u-svetu

 

12. novembar 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da su teški primeri ugrožavanja srpskog kulturnog, istorijskog i duhovnog nasleđa na Kosovu i Metohiji dokaz koliko je bitna uloga Uneska u zaštiti i očuvanju baštine.

Brnabić je, na 41. zasedanju Generalne konferencije Uneska u Parizu, naglasila da su četiri dragulja srpske srednjovekovne kulturne baštine na Kosmetu – Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i Bogorodica Ljeviška, očuvani zahvaljujući tome što su upisani na listu ugrožene svetske baštine, ali da je još stotine lokaliteta i spomenika ugroženo.

Srpska baština na Kosovu i Metohiji je od nemerljive važnosti ne samo za nacionalni identitet Srbije, već i kao deo cenjene evropske i svetske baštine, podvukla je ona.

Premijerka je ukazala na privrženost Srbije osnovnim principima Uneska – dijalogu i konsenzusu, utemeljenim u Povelji UN i Ustavu Uneska, zbog čega se mi kontinuirano zalažemo za depolitizaciju ove organizacije.

 

2. novembar 2021. godine

"Vaše Ekselencije,
uvaženi delegati,
draga Sara,

Na samom početku, osećam obavezu da se zahvalim premijeru Borisu Džonsonu i Vladi Njenog Veličanstva na izuzetnom gostoprimstvu.

Imam privilegiju da predstavljam Republiku Srbiju na ovom važnom mestu i na najvišem svetskom forumu koji se bavi najvažnijom temom današnjice – unapređenjem klimatske svesti.

Svi smo saglasni da moramo da ulažemo u klimu i životnu sredinu.

Isto tako, svi se slažemo da buduće generacije moraju da se obrazuju kako ne bi ponovile greške koje smo mi napravili, uništavajući jedinu planetu koja život čini mogućim.

Izuzetno sam počastvovan time što Republika Srbija kopredsedava ovogodišnjom Konferencijom kao predstavnik Istočnoevropske Grupe zemalja koje nisu članice Evropske unije.

U konkretnom smislu, poseban doprinos našeg ekspertskog tima vidimo u završetku pregovora na operacionalizaciji člana 6. Sporazuma iz Pariza, koji se odnosi na uspostavljanje globalnih tržišnih i netržišnih mehanizama smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i na preostale odredbe koje se tiču unapređenog okvira transparentnosti i zajedničke vremenske rokove za Nacionalno utvrđene doprinose, što su ključne odredbe Sporazuma za koje još nije postignuta odluka koju treba da usvoji Konferencija, odnosno sve države članice.

Stoga smatramo da je ovo izuzetna prilika da Srbija da svoj puni doprinos finalizaciji pregovora, koji će, nadamo se, obezbediti punu primenu Pariskog sporazuma.

Kao rezultat snažnog ekonomskog razvoja modelovanog za Srbiju do 2050. godine, uticaj sprovođenja ekoloških mera na zaposlenost će biti optimalan, kroz stvaranje novih radnih mesta i stvaranje novih, do sada nepostojećih industrija.

Na prvoj aukciji zelenih obveznica u Srbiji prikupljeno je milijardu evra, što jasno potvrđuje poverenje međunarodnih investitora u našu zelenu agendu, ali i ekonomsku i političku stabilnost naše države.

Prihode ostvarene izdavanjem zelenih obveznica koristićemo za finansiranje obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, održivog upravljanja vodama, sprečavanja zagađenja i razvoja cirkularne ekonomije i očuvanje biodiverziteta.

I kao što vidite, dragi prijatelji, moji ljudi su mi pripremili sjajan govor, ali ja ću dodati još nekoliko reči i postaviti još nekoliko pitanja za one koji dolaze iz velikih sila i koji još nisu odgovorili na nekoliko pitanja:

Broj jedan je: kako ćemo finansirati sve ove aktivnosti?

Čuli smo priču o trilionima dolara koji su nam na raspolaganju. Moje pitanje bi bilo: kolika bi bila kamatna stopa, koji bi bili uslovi za dobijanje tog novca i kako ćemo se, zapravo, pozabaviti tim pitanjem?

Broj dva: kako ćemo tretirati nuklearne elektrane? Hoćemo li ih sve zatvoriti ili ćemo ih dodatno graditi?

Takođe, kako ćemo da gradimo više obnovljivih izvora ako smo već počeli da podržavamo populističke pokrete protiv vetroparkova, novih hidroelektrana, i da li ćemo ugroziti nivo našeg javnog duga u odnosu na BDP ako uzmemo ogromne količine novca?

Kako ćemo se odnositi prema prirodnom gasu i kako ćemo da obezbedimo pristojne cene prirodnog gasa i električne energije?

Takođe, ovde sam došao električnim automobilom od Edinburga do Glazgova. Ali, kako ćemo vršiti iskopavanje i preradu litijuma, nikla, kobalta i mnogih drugih veoma važnih minerala?

I na kraju, svi znamo šta je naš krajnji, konačni cilj. Ali, to nije bajka – moraćemo mnogo da radimo, moraćemo da budemo 100 odsto posvećeni i moraćemo da budemo iskreniji jedni prema drugima.

Zdravlje ljudi koji žive u Srbiji direktno zavisi od sprovođenja ove agende, kao što zdravlje i život svakog živog bića na Zemlji zavisi od dogovora koji će se ovde postići i od sprovođenja tih dogovora na nacionalnom nivou.

Možda je pravo vreme da oslušnemo i čujemo vapaj Majke Zemlje, jer ako izgubimo ovu trku sa vremenom, naša deca će naslediti bespovratno zagađenu planetu.

Hvala vam što ste me saslušali."

 

15. oktobar 2021. godine

Govor ministra spoljnih poslova Srbije Nikole Selakovića na sednici SBUN posvećenoj radu UNMIK-a:

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Poštovani specijalni predstavniče,

Želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u sprovođenje mandata UNMIK. Zahvaljujem i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja trajnog mira, stabilnosti i bezbednosti u Pokrajini.

Gospodine Tanin,

Primite izraze naše zahvalnosti i na angažmanu i saradnji ostvarenoj tokom Vašeg mandata.

Gospodine predsedniče,

Veliko žaljenje i zabrinutost izazivaju činjenice da je bezbednosnu situaciju na Kosovu i Metohiji u proteklom periodu obeležio povećan broj različitih etnički motivisanih napada i incidenata usmerenih protiv Srba, što je konstatovano i u Izveštaju; da privremene institucije samouprave (PIS) u Prištini nastavljaju da preduzimaju jednostrane poteze i odbijaju da implementiraju dogovore postignute u okviru briselskog dijaloga; da se nastavlja sa institucionalnom diskriminacijom Srba, napadima na objekte Srpske pravoslavne crkve i podrivanjem ekonomske održivosti srpskih sredina u Pokrajini.

Svedoci smo da se svakodnevno, ubrzanim tempom, nižu opasne provokacije Prištine kojima se ozbiljno ugrožava bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji i direktno krše sporazumi i dogovori postignuti u okviru briselskog dijaloga.

Najnoviji nasilni upad jedinica tzv. ROSU u severni deo Kosovske Mitrovice, 13. oktobra, je deveti upad te vrste. Suzavci, šok bombe i neobuzdano nasilje postaju svakodnevica Srba na severu KiM, i to se mora odmah zaustaviti.

U poslednjem napadu vatrenim oružjem i hemijskim sredstvima, korišćenim od strane prištinskih specijalnih snaga, od posledica hemikalija korišćenih u intervenciji preminula je 71-ogodišnja Verica Đelić, ranjeno je 10 nenaoružanih civila, među kojima je i 36-ogodišnji Srećko Sofronijević, ranjen kritično, s leđa iz automatske puške. Na meti pucnjave našla se i tromesečna beba koja je čudom ostala nepovređena.

Lažni izgovor za poslednju unilateralnu akciju, kako ju je nazvao i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, bio je borba protiv organizovanog kriminala i šverca. Dame i gospodo, Srbija je snažno protiv organizovanog kriminala i šverca, ali članice SBUN treba da znaju da je jedan ovako važan i opšti globalni cilj, koji delimo svi, cinično iskorišćen za oružani napad na nenaoružane civile, koji je počeo upadom sa automatskim puškama u apoteke u kojima se vitalno značajnim lekovima snabdevaju pacijenti srpske ali i drugih nacionalnosti. Četiri dana pred lokalne izbore na Kosovu i Metohiji, kako bi na neodgovoran i nehuman način došao do glasova, do kraja motivisan separatističkim ciljevima, aktuelni režim PIS je na lekovima od kojih zavise životi ljudi krenuo da dokaže svoj stav o statusu suprotan Rezoluciji 1244 SBUN.

Samo nekoliko dana pre toga još jedna provokacija od strane Prištine dovela je do opasne krize, kada su pripadnici takozvane jedinice ROSU, naoružani dugim cevima i pojačani oklopnim vozilima, raspoređeni na administrativne prelaze između centralne Srbije i Kosova i Metohije - Brnjak i Jarinje - kako bi uklanjali srpske tablice i zamenjivali ih privremenim, čime je na nasilan način onemogućeno slobodno kretanje građana.

Ovi događaji ne ulaze u izveštajni period najnovijeg Izveštaja generalnog sekretara UN o radu UNMIK, ali na njih ovom prilikom moramo da se osvrnemo kako bi svima bilo jasno koliko je situacija na terenu dramatična i koliko ozbiljne mogu biti posledice unilateralnog delovanja Prištine.

Upadi teško naoružanih formacija prištinske policije sastavljenih isključivo od Albanaca na sever Kosova i Metohije, pod različitim izgovorima i motivima, uz korišćenje prekomerne sile, predstavljaju provokacije koje imaju izuzetno opasan potencijal za destabilizaciju ionako osetljive bezbednosne situacije na terenu. Cilj poslednjih upada prištinskih specijalaca na sever pokrajine bio je da se Srbi isprovociraju i dodatno zaplaše demonstracijom sile, a Beograd isprovocira na neku vrstu ishitrene reakcije.

Očigledno je da Priština ovakvim potezima želi da izbriše 10 godina dijaloga, koji je jedini način za rešavanje otvorenih pitanja. Ove provokacije još jednom potvrđuju da privremene institucije samouprave u Prištini, ne samo da nemaju nameru da sprovedu sve dogovoreno u Briselskom dijalogu, već da je njihov cilj potpuno negiranje dijaloga kao sredstva za rešavanje problema. Na nekredibilnost Prištine i opasno poigravanje vatrom, koje može dovesti do nesagledivih posledica, ne može se efikasno reagovati pozivanjem „obe strane“ na konstruktivnost i uzdržanost, što je već duže vreme manir u javnoj komunikaciji nekih važnih činilaca u međunarodnoj zajednici. Izvor destabilizacije je samo jedan, on ima ime - zove se privremene institucije samouprave u Prištini - i posle događanja od 13. oktobra jasno je da se on može i mora zaustaviti hitnim i odlučnim delovanjem međunarodne zajednice. Sada je sasvim očigledno da se više ne radi o sporadičnim i izolovanim provokacijama Prištine, već da je reč o organizovanoj kampanji etnički motivisanog nasilja i diskriminacije protiv Srba.

Izražavamo zabrinutost i zbog najnovijeg uvođenja taksi Prištine na pojedine proizvode iz centralne Srbije, koje je obznanjeno 8. oktobra. Podsećamo da je jednostrana odluka Prištine da uvede carine na proizvode iz centralne Srbije u novembru 2018. godine za posledicu imala de fakto potpunu trgovinsku blokadu i dugotrajan zastoj u dijalogu Beograda i Prištine. Nasuprot Prištini, koja uporno jednostranim aktima nastoji da uspostavi barijere prema centralnoj Srbiji, Beograd uporno i dosledno radi na liberalizaciji protoka ljudi, robe, usluga i kapitala, što je osnovna intencija naše inicijative „Otvoreni Balkan“.

Poštovane članice Saveta bezbednosti,

U periodu od marta do septembra ove godine, na koji se odnosi najnoviji Izveštaj, izvršeno je blizu 100 etnički motivisanih napada na Srbe, njihovu privatnu imovinu, objekte verske i kulturne baštine. Povećanje učestalosti napada praćeno je jačanjem intenziteta etnički motivisanog nasilja, na čijoj meti su sve češće deca, stari, žene, malobrojni povratnici, kao i hramovi i drugi objekti Srpske pravoslavne crkve.

Time se sistematično pojačava sveprisutan osećaj nesigurnosti preostalih Srba, ali i odvraćaju potencijalni povratnici, kojima se zapravo poručuje da lokalne albanske zajednice nekažnjeno mogu da ih napadaju i onemogućavaju im da se vrate da žive u sopstvenim kućama.

Najupečatljiviji primer položaja Srba na Kosovu i Metohiji jeste slučaj raseljenog lica Dragice Gašić, koja se početkom juna ponovo uselila u svoj stan u opštini Đakovica. U tom gradu – koji lokalni Albanci sa ponosom zovu mestom zabranjenim za Srbe – gospođa Gašić se po povratku najpre suočila sa fizičkim i verbalnim nasrtajima sugrađana albanske nacionalnosti. Umesto zaštite, ta teško bolesna žena je potom postala žrtva i institucionalnog progona, koji su nad njom pokrenuli organi lokalne samouprave i policije. Pošto se u ovom slučaju radi o osobi koja je prvi i jedini srpski povratnik u Đakovici nakon više od dvadeset godina, za očekivati je bilo da će u tom trenutku u zaštitu njenih prava stati barem organizacije civilnog društva. Međutim, postupcima usmerenim na progon gospođe Gašić ubrzo potom su se priključile i NVO iz Đakovice, među kojima i one koje od međunarodnih donatora dobijaju sredstva za projekte povezane sa jačanjem demokratije i vladavine prava.

Moram da pomenem i najnoviji napad na kuću jedine preostale Srpkinje u centru Peći, profesorke u penziji Rumene Ljubić, kojoj su 13. oktobra, dva puta u samo 24 sata, kamenovani prozori.

Dragičina i Rumenina sudbina je zastrašujuća slika stvarnog stanja ljudskih prava, koja na KiM čeka gotovo svakog od preko 200.000 raseljenih Srba i nealbanaca – pod uslovom da skupe hrabrosti da se posle više od dvadeset godina vrate svojim domovima u Pokrajini. Ponovo podsećam da je od 1999. godine održivi povratak na Kosovo i Metohiju ostvarilo tek oko 1,9% interno raseljenih Srba i drugih nealbanaca.

Otuda verujem da će opisana podstaći članice Saveta bezbednosti i međunarodno prisustvo na terenu da pitanju povratka raseljenih, koje je važan deo mandata UNMIK, predviđenog Rezolucijom SB UN 1244, ubuduće posvete prioritetnu pažnju.

Zbog toga posebno zahvaljujem generalnom sekretaru što ovo izuzetno važno pitanje ipak održava u fokusu i što je u okviru zaključaka svog Izveštaja ponovo apelovao na stvaranje uslova za održiv povratak interno raseljenih lica i održivu reintegraciju povratnika.

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Srpski srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji – među kojima su i spomenici koji su zbog izuzetne vrednosti, ali i konstantne ugroženosti, na Uneskovoj Listi svetske baštine u opasnosti – još uvek spadaju u najugroženije kulturno nasleđe u Evropi.

Podsećam da se na prostoru Kosova i Metohije nalazi preko 1.300 srpskih crkava i manastira. Napadi na srpsku kulturnu i versku baštinu istovremeno su napadi i na identitet Srba u Pokrajini i direktno utiču na njihov osećaj sigurnosti.

Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini je i slučaj manastira Visoki Dečani. Manastir, koji je od 2000. godine više puta bio meta napada i granatiranja, i danas zbog ugroženosti obezbeđuju snage KFOR-a. Suočen je sa nizom neprijateljskih delovanja, pri čemu počinioce ne odvraća ni činjenica da je reč o dobru svetske baštine. Uprkos čestim deklarativnim navodima, čak ni odluka takozvanog „ustavnog suda“ PIS u Prištini doneta pre pet godina o potvrdi vlasništva manastira Visoki Dečani nad 24 hektara zemlje. Pozdravljamo ocenu generalnog sekretara UN po ovom pitanju.

Poštovani gospodine predsedniče,

Republika Srbija ostaje posvećena iznalaženju kompromisnog političkog rešenja, kao što je predviđeno Rezolucijom 1244, koje će obezbediti trajni mir i stabilnost. Čvrsto smo uvereni da su dijalog i primena postignutih dogovora jedini pravi put za rešavanje svih otvorenih pitanja.

Kao država posvećena poštovanju međunarodnog prava i članica Ujedinjenih nacija, Srbija se protivi svakom pokušaju uspostavljanja veštačke ravnoteže između strana u dijalogu, kao i relativizaciji odgovornosti za jednostrane akte.

Sa zabrinutošću konstatujemo da ni više od osam godina nakon postizanja Briselskog sporazuma, nije pokrenuto osnivanje Zajednice srpskih opština, iako je Beograd ispunio sve svoje obaveze iz tog sporazuma.

Brojni su i redovni primeri kršenja ili opstrukcije od strane Prištine dogovora postignutih u okviru dijaloga, u oblastima energetike, pravosuđa, slobode kretanja i poseta zvaničnika.

Jedan od takvih primera je i presuda kojom se Ivan Todosijević osuđuje na dve godine zatvora, a na koju se ukazuje i u Izveštaju generalnog sekretara. Direktno je prekršen Briselski sporazum, što su konstatovali i predstavnici Evropske unije. Ovim postupkom Priština je nanela nesagledivu štetu procesu pomirenja na Kosovu i Metohiji.

Uprkos tome što je i iz Evropske komisije stiglo tumačenje da je reč o kršenju Briselskog sporazuma, jer Todosijeviću je presudu morao da izrekne panel u kojem većinu čine sudije srpske nacionalnosti, Priština i dalje ne preduzima ništa tim povodom.

Priština je nastavila i sa praksom zabrane ulaska srpskim zvaničnicima na teritoriju AP KiM.

Smatramo da je važno da međunarodna zajednica, a posebno Evropska unija, kao garant sporazuma, čvrsto insistira na tome da privremene institucije samouprave u Prištini pristupe implementaciji svih postignutih dogovora.

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Kao i do sada Republika Srbija ostaje u punoj meri posvećena rešavanju pitanja nestalih, što potvrđuje i kroz punu saradnju sa relevantnim međunarodnim mehanizmima, kao i učešćem u radu Radne grupe za nestale. Očekujemo da i predstavnici privremenih institucija samouprave u Prištini ispune svoje obaveze.

Imajući u vidu sve o čemu sam govorio, smatramo da je međunarodno prisustvo na Kosovu i Metohiji u skladu sa rezolucijom SB UN 1244 i dalje neophodno. Pored UNMIK, važno je i prisustvo KFOR kao glavnog garanta bezbednosti i EULEKS zbog angažmana u oblasti vladavine prava. Želim još jednom da naglasim da Srbija pruža punu podršku poštovanju međunarodnog prava, sveobuhvatnom ispunjavanju rezolucije SB UN 1244 i aktivnostima UNMIK u nesmanjenom obimu i sa adekvatnim finansijskim sredstvima, kako bi Misija ispunila mandat koji joj je poveren Rezolucijom.

Hvala.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je danas na Sastanku na visokom nivou, posvećenom obeležavanju 60. godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja, i tom prilikom istakao da je ovo jedinstvena prilika da se razgovara o svim pitanjima od zajedničkog interesa, kao i da se grade novi mostovi prijateljstva i saradnje.

Govor predsednika Srbije Aleksandra Vučića možete pogledati OVDE.

Dokumentarni film o Prvoj konferenciji pokreta nesvrstanih zemalja, održanoj u Beogradu 1961. godine, možete pogledati OVDE.

26. septembar 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas telefonom sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom povodom, kako je generalni sekretar rekao, zabrinjavajuće situacije na severu Kosova i Metohije.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija apsolutno ničim, ni jednim jedinim svojim potezom, nije prekršila ni Briselski sporazum, ni Rezoluciju 1244, niti je na bilo koji način ugrozila očuvanje mira.

„Sedam dana traje potpuna okupacija oklopnim vozilima severa Kosova i Metohije koje sprovodi Priština i svi u međunarodnoj zajednici „gromoglasno ćute“, naglasio je predsednik Srbije. „Ipak, svi su iznenada zabrinuti kada na teritoriji centralne Srbije ugledaju srpske helikoptere i avione, jer valjda ne bi trebalo da postoje, ili ne bi smeli da polete dok im Kurti ili neko iz međunarodne zajednice to ne odobri“, ističe predsednik Vučić.

Srbija poštuje sve međunarodne sporazume koje je potpisala, Srbija će se uvek ponašati odgovorno i ozbiljno, ali Srbija i dalje pita kad kreće formiranje ZSO i kada će Kurtijeve oklopne jedinice biti povučene sa severa Kosova i Metohije.

Na kraju, uz zahvalnost generalnom sekretaru Stoltenbergu na korektnom odnosu i želji da sasluša srpsku stranu, predsednik Vučić je postavio pitanje koju je to normu i međunarodni propis Srbija prekršila? Danas, juče ili bilo kada?

Dvojica sagovornika dogovorili su da ostanu u stalnom kontaktu zbog neophodnosti očuvanja mira i stabilnosti u celom regionu.

 

25. septembar 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je da je u Njujorku šefove diplomatije 28 država upoznao sa ekonomskim uspesima Srbije, ali i sa situacijom na Kosovu i Metohiji, o čemu je razgovarao i sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, koji mu je rekao da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije kada je reč o interesima Srbije na KiM.

Sumirajući rezultate posete Njujorku u okviru zasedanja Generalne skupštine UN, ministar Selaković je rekao da je jedan od poslednjih sastanaka bio sa ministrom Lavrovom, što je bio treći njihov susret u poslednjih devet meseci.

Šef srpske diplomatije kaže da je naravno iskoristio i tu priliku da upozna ministra Lavrova sa poslednjim dešavanjima na severu Kosova i Metohije, sa situcijom u dijalogu Beograda i Prištine i sa vrlo jasnim i nedvosmislenim stavom predsednika Aleksandra Vučića po pitanju nastavka dijaloga i daljih dešavanja na KiM.

„Govorili smo o principijelnoj podršci Ruske Federacije koja je stalno prisutna ne samo u Moskvi, Beogradu, na terenu, nego i ovde na Ist riveru, od strane delegacije Ruske Federacije kao stalne članice Saveta bezbednosti UN. Naravno da ćemo tu vrstu dijaloga nastaviti i dalje da održavamo. Ono što je ministar Lavrov rekao jeste da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije i dalje kada su u pitanju naši interesi na KiM“, naglasio je ministar Selaković.

Naveo je da je u Njujorku imao prilike da održi 33 sastanka, od čega 28 sa ministrima spoljnih poslova, koje je upoznao i sa aktuelnostima vezanim za poslednja dešavanja na Kosovu i Metohiji, ali i o našoj principijelnoj poziciji po pitanju poštovanja međunarodnog javnog prava, teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Ministar Selaković je rekao da su njegove kolege na sastancima pozdravile ozbiljan i fantastičan uspeh Srbije u konsolidovanju ekonomske scene i u transformisanju onoga što je pre sedam godina bilo ivica ambisa i ekonomske propasti do najbrže rastuće ekonomije u Evropi, što Srbija jeste u poslednje dve godine.

Preneo je da je većina sagovornika podržala naše reforme i iskazala veliko poštovanje prema onome što su predsednik Aleksandar Vučić i Srbija uradili u prethodnom periodu.

Mnogi su, kaže šef srpske diplomatije, iskazali veliko interesovanje za način na koji je Srbija organizovala borbu protiv Kovida-19.

„Bilo je pravo zadovoljstvo i ponos predstavljati Republiku Srbiju na svim tim sastancima. Veliki broj kolega je potvrdio dolazak u Beograd na Konferenciju 11. i 12 oktobra koja je posvećena 60. godišnjici osnivanja Pokreta nesvrstanih zemalja“, rekao je ministar Selaković.

Naglasio je da to govori ne samo o tome koliko im je stalo da dođu u Beograd na konferenciju, nego i da vide i posvedoče tu Srbiju koja se posle nekoliko decenija pokušaja da se izbori sa različitim izazovima ponovo podiže na noge, ekonomski je konsolidovana i okrenuta ka tradicionalnim prijateljima.

„To je velika stvar i naša zemlja će sigurno tokom oktobra biti jedna od tačaka na zemljaskoj kugli koja će biti najznačajnija za multilaterizam, za saradnju među državama koje dele iste vrednosti, one vrednosti koje su upisane u Povelji UN, a koje se zasnivaju na promociji i  borbi za mir, ravnopravnost, poštovanje  međunarodnog javnog prava i prava svake države da u skladu sa željama svoga stanovništva traži svoj put ka sreći i boljem i uređenijem društvu“, rekao je ministar Selaković.

Naveo je da će u Beograd na konferenciju povodom godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja doći i ministar spoljnih poslova Azerbejdžana Džejhun Bajramov, te naglasio da sa Azerbejdžanom imamo stratešku saradnju i učestale kontakte.

„Dogovorili smo se da nakon konferencije u Beogradu što pre realizujemo njegovu bilateralnu posetu Srbiji“, rekao je ministar Selaković.

Preneo je da je dogovoreno da se saradnja intenzivira i da se finalizuju oni dogovori koji treba da budu potpisani, a nakon toga realizovani kada dođe do susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva.

Ministar Selaković kaže da je Ministarstvo spoljnih poslova nedavno dobilo i svoj sektor za ekonomsku diplomatiju, od koga su velika očekivanja, a jedan od zadataka je i produbljivanje saradnje sa Azerbejdžanom.

25. septembar 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić upozorila je danas na to da je Priština ozbiljno ugrozila lokalnu i regionalnu stabilnost nakon što je poslala na sever Kosmeta teško naoružane specijalne jedinice koje demonstriraju brutalnost prema mirnom srpskom stanovništvu.

Brnabić je govorila na generalnoj debati svetskih lidera, u okviru 76. zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku.

Govor premijerke prenosimo u celini:

G. Predsedniče,

G. Generalni sekretaru,

Ekselencije,

Dame i gospodo,

Velika mi je čast da vam se danas obratim u ime građana Republike Srbije.

Uvažene Ekselencije, g. Abdula Šahid, g. Volkan Bozkir i g. Antonio Gutereš, želim da vam zahvalim na aktivnom angažovanju, posvećenosti i liderstvu koje pokazujete tokom ovih teških vremena za Ujedinjene Nacije i celokupno čovečanstvo.

Srbija deli vaše ubeđenje i u potpunosti smo opredeljeni da pružamo podršku vašim naporima.

Ove se godine sastajemo u odlučujućem trenutku u našoj istoriji.

Kovid-19 je uzdrmao naše temelje do srži.

Istovremeno, sve više smo svedoci i osećamo efekte promene klime.

I, konačno, vidimo značajna pomeranja u globalnim partnerstvima i savezima, trgovinske ratove između tradicionalnih partnera i saveznika, protekcionizam umesto otvorenosti i slobodnog tržišta i sveukupnu neizvesnost koja je bez presedana.

Neki od problema koji pritiskaju i koji su krajnje emotivni, koje mi imamo lokalno, na Balkanu, još uvek su nerešeni i dok mi pokušavamo – a Srbija je posebno ovome posvećena – da promenimo budućnost zajedničkim radom i stvaranjem saveza, kroz inicijative kao što su Berlinski proces ili Otvoren Balkan, drugi pokušavaju da naruše ove procese i umesto da se fokusiraju na budućnost, žele da ponovo stvore prošlost – bez obzira kolika bi cena toga mogla biti.

Ali, dozvolite da krenem sa temom Kovida:

Pandemija Kovid-19 je iznela na videlo kritične slabosti u arhitekturi globalnog upravljanja. Zapretila je da izbriše progres mnogih naroda postignut zadnjih godina.

Dovela je narode na raskrsnicu između izolacije i saradnje, između panike i nade, između haosa i reda.

Pandemija je dovela u pitanje neke od osnovnih principa otvorenog i kooperativnog međunarodnog poretka.

Globalne razmene, međunarodna komunikacija, prekogranična trgovina, svi su oni zabeleželi ogroman pad.

Policijski čas, ograničenja slobode i zaključavanja čitavih društava stvorili su neizvesnost u mnogim segmentima individualnih života naših građana ili – isto tako – naše sopstveno individualno viđenje onoga šta sloboda u današnjem svetu uopšte znači.

Kada se radi o Srbiji, ova pandemija je zapretila da uruši sve što smo radili i što radimo proteklih 7 godina, da uništi sve rezultate i dostignuća teških reformi koje smo počeli u 2014. godini, i da nas ponovo baci u vremena visoke stope nezaposlenosti, rastućeg javnog duga, deficita koji se nije mogao kontrolisati i sveukupnog očaja.

Umnogome, kao i u bilo kojoj drugoj zemlji, Kovid-19 je isprobao žilavost naših naroda i, ovog puta, za razliku od vremena globalne finansijske krize – koja je bila mnogo ograničenija u obuhvatu i neuporediva sa pandemijom Kovid-19 u smislu posledica – Srbija se držala snažno.

Reforme koje smo preduzele u vreme pre Kovid-19 učinile su nas da budemo otporniji nego ikada ranije.

Fiskalna konsolidacija, budžetski suficit koji smo imali, efikasno i predvidivo investiciono okruženje postali su životna linija koja nas je spasla od recesije za vreme pandemije i koja nam je obezbedila da smo mogli da pružimo podršku našim građanima i našoj privredi tokom ovih najtežih vremena.

Uprkos efektima krize, Srbija je uspela da očuva finansijsku i ekonomsku stabilnost. U 2020. godini smo zabeležili pad BDP od samo 0.9 odsto – što je bio jedan od najboljih rezultata u Evropi. Naš javni dug je ostao ispod 60 odsto od našeg BDP, prosečna zarada je nastavila da raste za skoro 10 odsto, dok je uprkos pandemiji broj zaposlenih porastao za preko 3 odsto.

Oporavak je u ovoj godini snažniji od očekivanog – rast našeg BDP će biti približno 7 odsto, a možda čak i veći.

Pre pandemije smo otvorili naše granice ulaganju, tehnologiji i idejama, i uspeli smo da stvorimo mirno i stabilno okruženje koje nam je omogućilo da sprovodimo brzu domaću transformaciju, čiji je temelj ekonomija zasnovana na inovacijama i znanju.

Inovativna napredovanja koja smo učinili omogućila su nam da diverzifikujemo svoje sposobnosti kada nas je pogodio virus – preko e-Uprave, onlajn obrazovanja i digitalnih udžbenika ili centralnog softver sistema za uspešno uvođenje vakcinacije.

Mnogo smo uložili u zdravstvenu infrastrukturu i osnažili zdravstveni sistem da bismo odgovorili na tekuću krizu, večno zahvalni zdravstvenim radnicima za njihovu požrtvovanu borbu.

Naša odluka da ostavimo geopolitiku po strani, a da u centar naših mera stavimo ljude, jeste razlog zbog koga smo mogli da nabavimo vakcine brže od većine drugih zemalja.

Nismo vršili diskriminaciju između proizvođača, nismo marili da li su vakcine sa istoka ili zapada, već smo izabrali da pregovaramo sa svim proizvođačima vakcina za koje su regulatorni organi smatrali da su bezbedne. Ova otvorenost nam je pružila mogućnost da kupujemo vakcine iz celog sveta, dajući našim građanima jedinstvenu slobodu da biraju vakcinu koju prvenstveno žele.

Ekselencije,

Srbija veruje u solidarnost između naroda, multilateralizam i u pružanje pomoći drugima kada im je potrebna.

Od početka ove godine sprovodimo misiju za koju smo se opredelili – podrška našim susedima, kao i svima kojima je to potrebno, sa vakcinama protiv Kovid-19, a dozvolili smo i stranim državljanima da dođu u Srbiju da prime vakcinu koja će im spasiti život.

Ukupno, Srbija je donirala ili izdvojila preko milion doza vakcina – od koji je 230.000 doza bilo za region; 300.000 doza za strane državljane koji su došli u Srbiju da se vakcinišu; i dodatnih 570.000 doza za zemlje Afrike i Azije.

Mi ćemo i dalje to da činimo, u najvećoj mogućoj meri, i sve dok Kovid-19 ne bude iza svih nas.

Zbog toga smo takođe preduzeli korake da nabavimo tehnologiju za proizvodnju najmanje dva tipa vakcina protiv Kovid-19 da bismo pomogli poboljšanju globalnog pristupa tako da možemo svi da budemo bezbedni i da se osećamo pobednički.

Međutim, kao što su izjavili zvaničnici nekih od najvećih nacija tokom ove Generalne skupštine, postoje i druga goruća pitanja koja svi mi treba da rešimo bez odlaganja i hrabro – a to je promena klime.

Srbija je udvostručila svoje napore da učini našu zemlju bezbednijom i čistijom za sve njene građane i da tako radeći doprinese borbi protiv promene klime i borbi za zaštitu životne sredine.

Snažno smo posvećeni sprovođenju održivih razvojnih ciljeva i Pariskog sporazuma o promeni klime. Posvećeni smo globalnim naporima i nastavićemo aktivno da radimo na ispunjavanju naših obaveza po osnovu Okvirne konvencije UN o promeni klime.

Upravo treba da podnesemo naše revidirane Nacionalno utvrđene doprinose ovom kritičnom globalnom naporu. Već smo najavili nameru da smanjimo gasove staklene bašte za najmanje 33.3 odsto u poređenju sa 1990. godinom i za 13.2 odsto u poređenju sa 2010, koju u ovom trenutku ugrađujemo u naša energetska i klimatska strateška dokumenta.

Strateški radimo na planiranju i na ulaganju u ovaj sektor. Ova su ulaganja ekstremno skupa, potrebne su godine i decenije posvećenosti i sistematskog pristupa - ali mi smo jasno već na putu ove transformacije.

Dame i gospodo,

Od svih izazova sa kojima se suočavamo, onaj koji Srbiju najviše zabrinjava jeste održavanje mira i stabilnosti u južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji.

Već više od dve decenije neprestano skrećemo pažnju međunarodnoj zajednici na probleme sa kojima se suočava nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji. Fizička bezbednost, poštovanje i zaštita ljudskih prava, posebno manjinskih zajednica, daleko su od zadovoljavajućih.

Svedoci smo stalnog povećanja broja napada uperenih na Srbe, njihovu imovinu i versko nasleđe na Kosovu i Metohiji.

Za ilustraciju, bilo je 55 ovakvih incidenata u 2014, 62 u 2016, 71 u 2020, i 100 od početka ove godine. Ukupan broj napada u 2020 je bio prevaziđen već do juna ove godine.

Prema podacima UN, Kosovo i Metohija je još uvek teritorija sa najmanjim brojem povratnika (interno raseljenih Srba) od svih post-konfliktnih područja u celom svetu!

Daću vam samo nekoliko primera da bih dočarala kako izgleda život Srba na Kosovu i Metohiji.

11. maja je napadnuta kuća Pumpalović Radoja, starog 81 godinu, povratnika na Kosovo i Metohiju u selo Dubrava, opština Istok. Ovo je bio 5. napad na njega u istoj godini. Ponavljam … on ima 81 godinu.

Od juna 2021. godine izvedeno je više napada na Dragicu Gašić, ženu koja ima 59 godina, prvu Srpkinju povratnicu u Đakovicu posle 22 godine od završetka sukoba. Napadi uključuju kamenovanje njenog stana, zabranu da kupuje hranu u lokalnoj prodavnici i peticije organizacije civilnog društva kojima se zahteva njeno iseljenje iz grada.

Na dan 2. jula, u selu Gojbulji blizu Vučitrna, grupa Albanaca je napala Perić Nikolu starog 13 godina. Napad se dogodio kada se on vraćao kući iz školskog igrališta sa tri druga.

Napadi na srpske srednjovekovne crkve, manastire i spomenike na Kosovu i Metohiji čine da su oni neki od najugroženijih lokaliteta kulturne baštine u Evropi.

Manastir Visoki Dečani se nedavno našao na spisku „Europa Nostra“ kao jedan od 7 najugroženijih lokaliteta baštine u Evropi u 2021. Savetodavni panel „Europa Nostra“ je konstatovao da su Dečani jedini spomenik u Evropi pod snažnom vojnom zaštitom neprestano u periodu od 20 godina, iako predstavlja spomenik od najvećeg istorijskog i kulturnog značaja za Evropu i svet.

Ova spirala nasilja koja se dešava na Kosovu i Metohiji kulminirala je početkom ove nedelje. Pod izgovorom sprovođenja novih pravila za registarske tablice na kolima, Priština je rasporedila teško naoružane specijalne jedinice na severu pokrajine.

Ovo je još jedno brutalno kršenje Briselskog sporazuma i ovo iracionalno demonstriranje sile je zapalilo veću krizu. Poremetilo je isporuku hrane i lekova srpskim zajednicama na severu pokrajine. Lokalni Srbi koji su se mirno okupili da protestuju protiv ove mere sačekani su sa suzavcem i brutalnošću policije, tako da to ozbiljno preti lokalnoj i regionalnoj stabilnosti.

Uprkos svim izazovima i dnevnim provokacijama, Srbija ostaje snažno opredeljena iznalaženju rešenja na bazi kompromisa, koje će obezbediti trajan mir i stalnost.

Dijalog i sprovođenje postignutih dogovora – jedini su pravi put za rešavanje svih otvorenih problema.

Međutim, skoro 9 godina od postizanja Briselskog sporazuma, kao prvog sporazuma o normalizaciji između Beograda i Prištine, osnivanje Zajednice srpskih opština – kičme ovog sporazuma – još uvek nije čak ni počelo.

Želela bih da apelujem, još jedanput, na međunarodnu zajednicu, i posebno Evropsku uniju kao garanta Briselskog sporazuma, da čvrsto insistira da Privremene institucije samoproglašene Vlade u Prištini počnu da sprovode sve postignute dogovore.

Republika Srbija, braneći svoj suverenitet i teritorijalnu celovitost, istovremeno brani međunarodno pravo, Povelju UN, pravno obavezujuću Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, i vrhovno ovlašćenje Saveta bezbednosti kada se radi o očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti.

Posebnu pažnju pridajemo značaju aktivnosti misije UN na Kosovu i Metohiji i od nje očekujemo da nastavi sa sprovođenjem svog mandata u Pokrajini u skladu sa ovom rezolucijom.

Poštovani prijatelji,

Naša generacija deli zajedničku sudbinu savremenog sveta, koja postaje sve složenija u smislu geopolitike, tehnologije, zdravlja, klime. Suočena sa takvim izazovima Srbija će nastaviti da neguje partnerske odnose na predvidljivoj i transparentnoj osnovi.

Nastavićemo da sprovodiimo reforme vladavine prava na našem putu u EU, što je naš strateški spoljnopolitički cilj. Ovaj cilj vidimo kao neodvojiv od postizanja održivog mira, stabilnosti i prosperiteta.

Mi ćemo biti domaćin, zajedno sa Republikom Azerbejdžan koja u ovom trenutku predsedava Pokretom nesvrstanih, komemorativnog dotađaja na visokom nivou kojim se obeležava 60. godišnjica Prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja koja je održana u Beogradu 1961. godine. Unapred se radujemo što ćemo biti domaćini našim prijateljima iz svih delova sveta u Beogradu, u oktobru ove godine.

Dalje ćemo jačati saradnju na celom Balkanu, preko inicijative Otvoren Balkan i Berlinskog procesa, otvaranjem granica, usaglašavanjem razlika i daljim integrisanjem našeg regiona.

U zaključku,

Tokom proteklih 7 godina Srbija se transformisala: pokrenuli smo ekonomski oporavak, stvorili šanse za mlade ljude, podstakli smo tehnološki bum i poboljšali poziciju Srbije u inostranstvu. Progres koji smo učinili omogućio je Srbiji da se snažnije suoči i preživi pandemiju.

Svet se sada suočava sa prekretnicom. Oporavak od Kovid-19 i održiva obnova neće biti mogući ako se problemi, stari i novi, ne budu rešavali zajedničkim snagama i kolaborativnim međunarodnim akcijama.

Naučili smo jednu važnu lekciju iz ove pandemije: ukoliko nismo svi bezbedni, niko nije bezbedan – prema tome, ili svi možemo zajedno da pobedimo, svi mi – bez obzira koliko bili bogati ili siromašni, veliki ili mali, iz Evrope, Azije, Afrike, Amerike, Australije, ili da zajedno propadnemo.

Ali, ako ništa drugo, pandemija Kovid-19, kao i problem promene klime, trebalo je da nas nauče da se držimo jedni drugih.

Hvala vam.

22. septembar 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je danas video-porukom na Globalnom Kovid-19 samitu u organizaciji Bele kuće, koji je otvorio predsednik SAD Džozef Bajden.

Na samitu video-porukama učestvuje veliki broj svetskih lidera i zvaničnika međunarodnih organizacija, između ostalih i generalni sekretar UN Antonio Gutereš, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, britanski i kanadski premijer Boris Džonson i Džastin Trudo, nemačka kancelarka Angela Merkel i mnogi drugi.

Premijerka je u poruci istakla da je Srbija bila među prvim evropskim zemljama koja je nabavila kovid vakcine, a da je ona bila prvi evropski premijer koji je primio vakcinu.

Zahvaljujući godinama ulaganja u digitalizaciju i razvoja eUprave, uspeli smo da organizujemo komplikovani i složeni proces vakcinacije veoma efikasno i to na način da bude fokusiran na građane, objasnila je ona.

Međutim, kako je dodala, od samog početka bili smo svesni da ovo nije samo stvar naših građana i samo naša borba. U borbi protiv pandemije Kovid-19 ili smo svi bezbedni ili niko nije bezbedan.

Upravo zato, pored nabavke vakcine za naše građane, donirali smo vakcine i građanima regiona zapadnog Balkana, ali i drugim zemljama, podsetila je ona i precizirala da je Srbija donirala 230.000 doza vakcina regionu, vakcinisali smo strane državljane u Srbiji sa približno 300.000 doza i izdvojili smo 570.000 doza vakcina za zemlje Afrike i Azije.

Brnabić je napomenula da je Srbija već započela sa proizvodnjom kovid vakcine od jednog proizvođača, a da će do kraja godine započeti proizvodnju i od drugog, jer na taj način želimo da pomognemo i podržimo sve ljude i zemlje kojima su vakcine potrebne.

Ovo je pandemija u kojoj ili ćemo pobediti zajedno ili ćemo izgubiti zajedno, ali moramo da se borimo zajedno, ponovila je premijerka.

Zato Srbija podržava ciljeve ovog globalnog samita, naglasila je ona i islazala zahvalnost Sjedinjenim Američkim Državama i predsedniku Bajdenu što su organizovali samit i podržali zajedničke napore u borbi protiv pandemije Kovid-19.

Vakcine su jedini izlaz u borbi protiv pandemije, zaključila je Brnabić.

 

21. septembar 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković razgovarao je danas u Njujorku sa ministrom inostranih poslova Bolivije Roheliom Majtom Majtom.

Ministar Selaković je poručio da su odnosi dve zemlje tradicionalno dobri i prijateljski, ocenivši da saradnja nije u skladu s prijateljstvom i potencijalima dve zemlje i istakao da postoji interes Srbije za njeno unapređenje posebno u oblasti ekonomije.

Selaković je ukazao na značaj razmena poseta na najvišem i visokom nivou i uputio poziv ministru Majti da dođe u zvaničnu posetu Srbiji.

Šef srpske diplomatije je posebnu zahvalnost izrazio Boliviji na podršci suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije, kao i na podršci koju nam pružaju u međunarodnim organizacijama.

Upoznao je sagovornika o situaciji na Kosovu i Metohiji, istakavši posvećenost Srbije miru i stabilnosti u regionu, i dijalogu kao jedinom načinu za kompromisno rešavanje ovog pitanja.

Selaković je izrazio nadu da će delegacija Bolivije i ministar Majta biti naši gosti tokom skupa u Beogradu kojim će biti obeležena 60. godišnjica od održavanja Prve konferencije Pokreta nesvrstanih.

15.09.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas centralnoj manifestaciji posvećenoj obeležavanju Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave na Savskom trgu.

"Vaša Svetosti,poštovani člane predsedništva Bosne i Hercegovine gospodine Dodik,uvažena predsednice Republike Srpske gospođo Cvijanović, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Dačiću, uvažena predsednice Vlade Republike Srbije gospođo Brnabić, Vaše ekselencije, časni oci, dragi prijatelji,

Kralj Petar Prvi Karađorđević, uručio je juna i novembra 1911.  godine 51 pukovsku zastavu svojoj vojsci.

Nijedna, ponavljam nijedna, od tih zastava nije zarobljena, što je presedan u istoriji modernog ratovanja.

Junaci kojima je poveren zadatak da se staraju o tim zastavama, prošli su sve bitke balkanskih i Prvog svetskog rata, da bi baš na današnji dan 1918. godine, jurišajući ispod tih barjaka, pobedonosno krenuli u proboj Solunskog fronta.  Slava našim velikim, srpskim junacima!

Našim precima, junacima Kolubare, Cera, Kumanova, nosiocima Karađorđeve zvezde i Albanske spomenice, srpska trobojka, crveno-plavo-bela, bila je i veća i važnija i preča od života, jer ih je opominjala da sloboda Srbije nema ni cenu, ni alternativu.  Zato su barjaktari ginuli, ali su zastave preživele.

Zbog njih, zbog svih drugih koji su pod tom zastavom, pod tim imenom, za tu slavu, dali živote, danas obeležavamo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, možda i najvažniji naš praznik, koji nam jasno govori ko smo, odakle dolazimo, i gde idemo.

To je praznik našeg identiteta, onog u kojem se sjedinjuju jezik, kultura, tradicija, vera, ali i vrednosti na kojima počiva čitavo društvo, vrednosti koje jednu državu čine civilizovanom, uređenom, sposobnom da pamti, ali i da zna šta joj je i zašto činiti.

Datum koji smo izabrali, 15. septembar, je datum proboja Solunskog fronta, onaj dan u kojem, zajedno, leže i naš bol i naša slava, koji čine prvi deo one Renanove definicije nacije, po kojoj je ona zasnovana na zajedničkoj patnji, slavi u prošlosti, ali i zajedničkom planu za budućnost.

Tog 15. septembra, 1918. godine, jedini plan je bila sloboda, ka kojoj su srpske trupe jurnule uz čuvenu naredbu Živojina Mišića: U smrt, samo ne stajte! Napred, u otadžbinu!

Taj dan je bio prvi u nizu istih takvih plebiscita, na kojima smo, bez obzira na krvavu cenu, birali, nanovo i nanovo, Srbiju i njenu slobodu.

I danas je, baš zato, važno, da slaveći sve žrtve, svaku kap krvi koju su prolili, svaku kost koju su posejali, na još jednom plebiscitu usvojimo svoj novi plan za budućnost. Onu, u kojoj ćemo stajati pod istom zastavom, znajući da je ona zastava slobode, i zastava mira, ali i zastava budućnosti.

Zastava našeg jedinstva u nameri da sačuvamo identitet i pravo da budemo to što jesmo, jedan te isti narod, koji ne želi da bilo šta od bilo koga uzme, da bilo koga ugrozi, nego samo da za sebe izdejstvuje isto ono pravo koje priznaje  drugima. Pravo na ime, na istoriju, kulturu, jezik, veru, tradiciju i pravo na postojanje.

To je pravo na dostojanstvo, pravo na sećanje, ali i pravo na ono na šta inače niko ne može da nas natera, a mnogi i dalje pokušavaju, bezuspešno - pravo da sami odlučimo i kada ćemo i šta da zaboravimo.

I sebi, i drugima.

Nije uvek sve bilo sasvim svetlo tokom istorije, i najčešće prema nama samima, ponekad i prema drugima, ali, bar na ovim prostorima, ne postoji nacija koja je prošla kroz toliku tamu, i onu grobnu, nacija koja je podnela toliku žrtvu da bi ugledala svetlo i postala nacija, slobodna.

Šta ćemo od svega toga da zaboravimo, a mnoge stvari moramo, tek da ne bismo večno živeli u prošlosti, može da bude isključivo naš izbor, a ne odluka bilo koga sa strane.

I odmah da bude jasno, ovu zastavu, sve one koji pod njom i zbog nje leže, zastavu našeg stradanja, zastavu naših kostiju, naših jama, logora, dece koju su nam uzeli, sasvim sigurno  nikada nećemo zaboraviti i sa ponosom ćemo je nositi.

U njoj, i to je još jedna važna lekcija koju moramo da naučimo, jesu i sve naše besmislene podele, svi propali snovi koje smo sanjali, svaka greška koju smo napravili, ali ono što u tome jeste bitno je to da, i takva, ta zastava naša,  predstavlja ono jedinstvo koje se zasniva na činjenici da nismo savršeni, da jesmo različiti, ali i da znamo da je lepota zajedništva, lepota zastave, upravo i u tome.

Baš zato, naša crveno-plavo-bela trobojka nije nikakav poziv na jednoumlje, već potpuno suprotno suprotno, na čuvanje svih naših razlika pod jednom, istom zastavom.

Pod simbolom slobode, identiteta, postojanja, prava na život, jer to jesu uslovi za različitost.

Robovi su svi isti, porobljeni. Slobodni ljudi se razlikuju, zato što su slobodni.

I to je nešto što mora da važi za sve ljude na Balkanu, bez obzira na to gde žive. Da budu slobodni, u istoj meri, sa istim pravima, sa svojim jezikom, verom, kulturom i tradicijom.

I nije to nikakav poseban srpski svet, za koji nas optužuju, to je, jednostavno, svet slobodnih, svet onih sa svojim imenom, sa pravom da glasno i bez posledica mogu da ga izgovore, uvek, i na svakom mestu.

Nikada više za srpsku trobojku nikome nećemo da se izvinjavamo. Nosićemo je sa ponosom uvek, i svugde. Za nas ne postoji ništa važnije i preče od jedinstva našeg naroda.

I to, po nama, mora da važi za sve narode na Balkanu, bez ikakvih izuzetaka, a pogotovo bez stalnih pokušaja da se nekome,  Srbima, pre svega, dozvoli ponekad ime, ali i da se, uz to ime, doda i žig krivice.

Ovaj naš praznik jedinstva i slobode, ova naša zastava,imaju i tu ulogu, oni su dokaz da to, biti Srbin, ne znači i biti kriv, ne znači nositi teret osude, već, upravo suprotno, oni govore da uz to ime ide ponos.

Ponos zbog Mišara, Deligrada, Ćele kule, i Takova, Kumanova, Miloša, Đorđa, Mihajla, ponos zbog Kolubare, Cera, Kajmakčalana, ponos zbog Petra i Aleksandra, svih života datih za jedan lep, najlepši pokušaj svih antifašista da sačuvamo slobodu i u to najteže vreme, ali i zbog mučenika iz Prebilovaca, Jadovna, Jasenovca, koje nikada više ne smemo da zaboravimo, kao što smo zaboravljali 70 godina.

I to smo mi. To je Srbija. To je nova Srbija, drugačija Srbija, ponosna Srbija, koja ni od koga ništa ne traži i koja nikoga neće da moli, koja samo hoće da ima prava, baš kao što imaju svi ostali, i ništa više, ali i ništa manje.

To je jezik, naš srpski jezik, jezik i Meše Selimovića, i Ive Andrića, i Miloša Crnjanskog. To je kultura koju smo stvarali, to je vera bez mržnje, to je naše biće, to nas određuje i čini dostojnim narodom.

To nam, na kraju, daje snagu, nauk, da u ovom veku, čiji temelji su nam danas u rukama, tražimo mir i da svoju snagu, veličinu, otkrijemo u  životu, u onome što ga čini boljim, u radu, u velikim poduhvatima pravljenja puteva i mostova, u povezivanju, u fabrikama, novim bolnicama, u znanju i veri da umemo, možemo, jednako, ili više od svih drugih.

I kao što se mi ponosimo precima koji su za slobodu davali živote, tako sutra naši potomci treba da se ponose nama, koji ih učimo kako se za slobodu živi i kako se, u slobodi, živi.

I treba da ih naučimo kako se pamti, i kako se, samo svojom voljom, zaboravlja. Kako se zaslužuje dostojanstvo i kako se poštuje temelj.

A temelj jeste to ime, Srbija, pod kojim su toliki nepoznati sahranjeni. I ta naša zastava, u koju su utkali svoje živote, da ostanu prepoznati. I slava, Otadžbina, koja svoju decu vidi, čuje, i pomaže, ma gde ona bila.

Temelj je i ovaj praznik, praznik našeg identiteta, naše istorije, ali i naših različitosti koje, opet, daju i slavu i bol u prošlosti, i jasan plan za budućnost.

I hoću da kažem veliko hvala našem narodu u Republici Srpskoj, hoću da kažem i veliko hvala njegovim predstavnicima, koji su ovde, hoću da kažem veliko hvala i našem narodu u Crnoj Gori i njegovim predstavnicima, onima koji se ne stide da kažu da su Srbi, hoću da kažem i veliko hvala našem mučeničkom narodu na Kosovu i Metohiji, njihovim predstavnicima, koji su večeras ovde, sa nama, ali i da kažem veliko hvala svima onima koji danas nisu smeli da istaknu svoju, srpsku zastavu zbog pretnji njihovih režima u regionu, da im kažem  hvala, jer znam da su njihova srca večeras ovde, sa nama i da kucaju za naš, za svoj srpski narod.

I dozvolite mi, na kraju, da kažem da ono što ću da radim, koliko god budem mogao, svom snagom, svim srcem, svom dušom, onoliko vremena koliko je ostalo, vodiću Srbiju da bude još jača, snažnija, da može da pomogne Republici Srpskoj, nikada ne dirajući u prava Bosne i Hercegovine, da pomognemo našem narodu i u Crnoj Gori, i na svakom mestu, i da zaštitimo svakog srpskog čoveka od progona, da nam se nikada više ne ponove ni Jasenovac, ni Jadovno, ni Prebilovci, ni Oluja, ni Bljesak, ni pogromi iz 2004. godine. I to je naš zavet!

Neka živi srpsko jedinstvo, sloboda naša i naša crveno-plavo-bela trobojka! Neka živi Republika Srpska!

Živela Srbija!"

• septembar 2021.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković, zajedno sa potpredsednicom Vlade i ministarkom kulture i informisanja Majom Gojković i direktorkom Muzeja afričke umetnosti Marijom Aleksić, otvorio je izložbu „Nesvrstani svet“ i tom prilikom najavio niz manifestacija koje će Srbija organizovati u sklopu obeležavanja 60. godina od nastanka Pokreta nesvrstanih zemalja.

Selaković je posebno naglasio važnost skupa koji će biti organizovan 11. i 12. oktobra u našem glavnom gradu na kojem će učestvovati visoki zvaničnici iz afričkih, azijsko-pacifičkih i južnoameričkih zemalja. „Za Republiku Srbiju je izuzetna čast što će imati priliku da naše tradicionalne prijatelje ugosti upravo u Beogradu, imajući u vidu istorijsku simboliku naše prestonice kao svojevrsnog rodnog mesta Pokreta, gde je održan i prvi Samit Pokreta nesvrstanih i na kojem su potvrđeni tek uspostavljeni principi iz Bandunga“, istakao je ministar.

Selaković je napomenuo i istorijsku ulogu Pokreta, ukazujući da je dugi niz godina predstavljao „alternativni glas“ velikog broja zemalja u periodu međublokovskih podela, doprinosio očuvanju mira i smirivanju tenzija, kao i odbrani univerzalnih principa sadržanih u Povelji Ujedinjenih nacija. Dodao je da su osnovne ideje Pokreta - mir, solidarnost, ravnopravnost, poštovanje suvereniteta zemalja, ravnomerni ekonomski i socijalni razvoj i danas više nego aktuelne.
Prema njegovim rečima, nesvrstani su se zapravo borili da budu svoji i da se ponašaju u skladu sa željom svojih slobodoljubivih naroda.

Ministar se osvrnuo na nedavnu posetu afričkom kontinentu rekavši da je u susretima sa zvaničnicima više afričkih zemalja imao priliku da se uveri u iskreno i tradicionalno prijateljstvo koje te zemlje gaje prema Srbiji, kao što je to bio slučaj i sa nekadašnjom Jugoslavijom.

Šef srpske diplomatije istakao je da će naša zemlja nastaviti da jača diplomatsko prisustvo i u Africi i u svuda gde žive naši nesvrstani prijatelji.

„Ponosan sam na naše istorijske veze, ne samo sa afričkim, već i sa drugim članicama Pokreta, sa kojima želimo da produbljujemo veze i saradnju i gradimo neke nove mostove“, poručio je ministar.

Selaković je svoje izlaganje završio ukazavši na značaj Muzeja afričke umetnosti, jedinog antikolonijalnog muzej u Evropi, koji je simbol prijateljskih odnosa nesvrstanih zemalja Afrike i nesvrstane Jugoslavije.

05. avgust 2021. godine

Predsednik Repulike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“ i poručio da Srbija pamti!

„Danas, kada ponovo podsećamo sebe na ono što se dogodilo avgusta 1995. godine, na užasan pogrom, proterivanje više od 250 hiljada Srba, na egzodus i etničko čišćenje, mi, istovremeno, i konačno, podsećamo sebe na to ko smo, šta smo, odakle smo i kuda idemo. Hvala vam svima što smo večeras svi zajedno i što pokazujemo koliko volimo svoj narod“, rekao je predsednik Vučić i dodao da nećemo zaboraviti sve ono kroz šta su Krajišnici morali da prođu.

„Za nas to nisu samo strašne brojke stradalih“, poručio je predsednik Vučić i naglasio da Srbija neće zaboraviti.

„Nikada kao danas se nije prekrajala istorija. Zato hoću da sve nas podsetim ne samo na ono šta su drugi nama činili, ne želeći da postojimo, već i na ono što smo sami sebi činili, baš kao da ne želimo da postojimo“, kazao je predsednik i napomenuo da nikada više ne sme da se ponovi da Srbija zaboravi svoje tihe heroje.

Predsednik Vučić je naglasio da nikada više ne smemo da pokrivamo oči, i uši, i usta, pred nečim što jeste bio pogrom i sunovrat svake ljudskosti.

„Praviti se da to nije tačno, izbegavajući da kažemo, zločin je ne samo prema žrtvama, nego i prema nama samima, svakom živom Srbinu, Krajišniku, prema Srbiji i njenoj budućnosti“, rekao je predsednik Vučić i podvukao da ljudi samo ako pamte mogu da se usprave i žive i sa sobom i sa drugima bez zazora, straha i sumnje.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija mora da se bori za mir i za kolevke sa decom, kao i da nas zaborav poništava i briše i iz istorije i iz budućnosti, oduzimajući nam pravo na svako sutra.

„Naša misija je srećna budućnost za nas i za novo pokolenje! Današnja Srbija počiva na jasnom identitetu i na kulturi sećanja“, ukazao je predsednik Vučić i podsetio da je urađeno sve ono što je decenijama zapostavljano, kao i da je snažna Srbija postala gospodar svoje sudbine.

„Neka je večna slava srpskim mučenicima koji su stradali u „Oluji“ i u svim pogromima. Vaša deca su u svojoj Srbiji, zbrinuta, voljena i uspešna. Mirno spavajte sokolovi srpski, budućnost vaše dece je naš zavet“, zaključio je predsednik Vučić i zahvalio svima koji su pokazali večeras kako se voli svoja zemlja i da Srbija pamti.

22. jul 2021. godine

Mi smo se odlučili - naš cilj jeste i ostaje EU, istakao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu nemačkom dnevniku „Handelsblatu“ i da za Srbiju ne postoji nikakva alternativa, ali naglasio i da je Kina važan partner Srbiji, a zadatak države da vodi brigu o interesu svojih građana.

On je tako odgovorio na pitanje šta će Srbija izabrati kada jednom bude morala da bira između tesnih odnosa sa Pekingom ili EU. Vučić je naglasio da Srbija želi da postane punopravna članica EU

„Nas povezuje istorija, zajednička kultura, članice EU su bez premca već sada naši najvažniji partneri“, objasnio je i dodao da je trgovinska razmena Nemačke i Kine 3.000 puta veća nego Srbije i Kine, a, primetio je, i pored toga se poslovi Srbije sa Kinom prikazuju kao problem.

Na konstataciju da nemačka kancelarka Angela Merkel nije čestitala stotu godišnjicu KP Kine, a da je on to učinio, odgovorio je da Srbija nije Nemačka, već mala zemlja. Na dodatno insistiranje šta će uraditi Srbija ako mora da bira između EU i Kine podvukao je da se Srbija već odlučila, da joj je bio i ostao cilj članstvo u EU.

„Naši najveći investitori su iz EU. Na EU otpada 67 odsto naše trgovine. Plus 17 odsto sa zemljama regiona koje se sve nalaze na putu ka EU. Bez EU ne možemo preživeti“, dodao je on.

„Ali možemo li mnogo toga dobrog sprovesti sa Kinom - naravno. I to činimo, kao i Nemačka“, istakao je Vučić, a na primedbu da se kritikuje kvalitet projekata Puta svile, pre svega zbog kineskih radnika, odgovorio da je kvalitet puteva ili mostova, koju Srbija gradi sa Kinom, odličan.

„Dajemo posao onima koji nam podnesu najbolju ponudu. Zbog toga kažem Evropljanima koji kritikuju kineske projekte u našoj zemlji - ponudite nam projekat za jedan evro više i dobićete ga“, naglasio je on.

S tim u vezi je ukazao da Srbija sa 600 miliona evra pomoći EU gradi železničku prugu ka Severnoj Makedoniji, navodeći da je ponuda bila bolja od kineske.

„Često se govori o pruzi prema Budimpešti sa 180 kilometara kroz teritoriju Srbije koju finansira Kina. Ali pruga koja se gradi uz pomoć EU od Beograda do severnomakedonske granice je duplo duža i niko ne govori o tome. Sve je suviše politički“, konstatovao je on.

Upitan da li pozdravlja planove EU i SAD o alternativnoj inicijativi Putu svile, Vučić je rekao da podržava sve što donosi prednosti našem regionu.

„Kinezi žele da prošire svuda svoje prisustvo, ali mnogi procesi na Zapadu, iskreno rečeno, su efikasniji i bez problema. Moramo još mnogo da učimo od Zapada, ali pristižemo“, kazao je Vučić.

On je ukazao da je Kina važan partner Srbiji i dodao da kada je počela konsolidacija državnih finansija 2014. naša država je dobila dobre uslove od Kine za razvojne projekte.

On je naveo i da je na istoku Srbije, na molbu EU raspisan konkurs za rudnik bakra, da šest meseci nijedno evropsko preduzeće nije dalo ponudu, te da su ga preuzeli Kinezi.

„Naš posao je da brinemo o ljudima“, poručio je on.

Podsetio je da je srpska privreda u osam i po godina porasla za 52 odsto, što za EU znači da bi Srbija mogla biti snažna članica i motor za ceo region.

Objašnjavajući kako se Srbija tako dobro ekonomski razvija on je ukazao da Srbija ima odličnu radnu snagu, koja govori engleski, da su društvo i administracija digitalizovani, i da ima i najfleksibilniji zakon o radu u Evropi, kao i konsolidovane javne finansije.

Podsetio je da je ranije javni dug bio na 78 odsto BDP, a danas je smanjen, zahvaljujući snažnim rastom privrede, na 52 odsto.

„Možemo sebi priuštiti da investitorima damo podsticaj za dolazak“, dodao je on i istakao da Srbija nudi pomoć investicijama, ali da na primer za dolazak Centra za razvoj „Kontinental“ motiv nisu bile subvencije.

Ukazao je da je samo Srbija u ovom regionu pre pet, šest godina pokrenula dualni obrazovni sistem, koji imaju Nemačka, Švajcarska i Austrija, da je na desetine hiljada ljudi u dualnom obrazovanju, a da to cene strani investitori, koji, uz to, mogu tesno sarađivati i sa univerzitetima.

Nemačka, naveo je, je najvažniji trgovinski partner i najveći investitor.

Počeli smo dolaskom malih tekstilnih preduzeća iz Turske, a sada dolaze pre svega velike nemačke firme. Danas u nemačkim kompanijama u Srbiji radi 71.000 ljudi“, objasnio je on.

Vučić je kazao da je veoma važna evropska perspektiva za investitore, navodeći da „Nikek“, „Toji Tajers“ ili „Micubiši“ dolaze iz Japana u Srbiju jer je naša država na stabilnom evropskom putu.

Upitan da li veruje da će Srbija u dogledno vreme postati članica EU, kazao je da se on ne žali.

„Sigurno je da smo dobili 45 milijardi evra pomoći EU, da bismo ekonomski bili mnogo dalje. Umesto toga smo dobili od EU 1,6 milijardi evra. Navikli smo da naše uspehe sami ostvarujemo“, rekao je Vučić.

Predsednik Srbije je podsetio da su u Hrvatskoj ranije plate bile 2,2 puta veće nego u Srbiji, a danas su veće za svega 1,7 puta.

„Zatvaramo rupu sopstvenim snagama. Ako bi postali članica EU onda zasigurno ne bi tražili najveće subvencije“, uverava on.

Rekao je da srpski put sledi nemački put ka Evropi, i da Srbija želi fer šansu.

„Verujem rečima Merkelove. Ona je na kraju svog mandata i ne bi morao više da je hvalim. Ali ona nam je dala stabilnost, slobodu putovanja u EU, pomogla u migrantskoj krizi 2015. godine i ministra privrede Altmajera i druge zamolila da tesno sarađuju sa nama“, podsetio je on.

Na pitanje da li ima naznake da će i nova nemačka vlada podržavati tako Srbiju, Vučić je izrazio uverenje da će tako biti.

„Poznajem Armina Lašeta, razgovarao sam sa njim kao premijerom Severne Rajne Vestfalije. Veoma je pametan i razume situaciju na Balkanu, i zasigurno će kao novi kancelar nastaviti politiku Merkelove prema našem regionu“, dodao je on.

Vučić je, takođe, izrazio uverenje da Rusija, ako bi se konkretizovalo pristupanje Srbije EU, ne bi slično reagovala kao u slučaju Ukrajine i da je tu reč o suverenoj odluci Srbije.

Na dodatno pitanje s tim u vezi Vučić je ukazao da je uvek kada bi se sastajao sa Vladimirom Putinom, a bilo je 18 ili 19 sastanaka, govorio da je zahvalan za tradicionalno tesno prijateljstvo sa Rusijom, ali i da se Srbija nalazi na jasnom EU kursu.

„Upitao je da li je to naš izbor i ja sam odgovorio „da, članstvo u EU je naš cilj“, dodao je on.

Kada je reč o „Kosovu“ Vučić je naglasio da je potreban kompromis u vezi ovog pitanja.

„Samo tako može biti održivog mira. Srbija, a i ja želimo mir. Prestanimo sa ludostima prošlosti. Tada ceo region može postati motor novog rasta za Evropu“, rekao je Vučić.

20. jul 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je na skupu posvećenom digitalizaciji i IT sektoru, koji je održan u Njujorku, da je, otkako je postala premijerka, najponosnija na uspeh Srbije u oblasti digitalizacije.

Brnabić, koja boravi u dvodnevnoj poseti SAD, rekla je da je, kada je u avgustu 2016. godine izabrana za ministarku državne uprave i lokalne samouprave, želela da učini sve da promeni javnu administraciju i ono što joj je kao građaninu smetalo.

Ona je navela da je, kada je stupila na dužnost premijera, znala šta su joj prioriteti i da najpre treba da se digitalizacija podigne na viši nivo, da počne reforma obrazovanja i da se radi na jačanju ekonomije. 

Verovala sam u zemlju koja veruje u narod, jer je srpski narod kreativan. Od 1. juna 2017. godine počeli smo da radimo kao e-Vlada, odnosno da razmenu podataka vršimo elektronskim putem, navela je predsednica Vlade.

Prema njenim rečima, naši građani nisu više morali da idu, recimo, u Poresku upravu, a od tada je javna administracija razmenila 50 miliona dokumenata, što znači da građani nisu morali da idu od kancelarije do kancelarije po 50 miliona papira.

Brnabić je istakla da je ponosna i na ono što je urađeno na polju obrazovanja otkako je na čelu Vlade, preciziravši da je u septembru 2017. godine uvedeno programiranje kao obavezan predmet u osnovnim školama.

Niko nije verovao da to možemo da uradimo, ali smo sarađivali sa privatnim sektorom i nekim društvenim organizacijama i uspeli smo u tome. Trenutno smo mnogo ispred brojnih zemalja u Evropi i svetu, rekla je premijerka.

Predsednica Vlade je ukazala na to da je ipak najponosnija bila kada je postavljen kamen temeljac za naučno-tehnološki park u južnoj Srbiji, napomenuvši da do sada naša zemlja ima četiri naučno-tehnološka parka.

Ona je istakla da je Srbija od tada postala jedna od najuspešnijih zemalja u svetu na tehnološkom polju, pri čemu je po nekim parametrima među deset država u svetu, a u nekim među pet, ocenivši da je to dokaz da se zemlja može brzo menjati.

Premijerka je, odgovarajući na pitanje o vakcinaciji, naglasila da naša država nikad to nije gledala kao geopolitičko pitanje, već kao zdravstveno.

Prema njenim rečima, Srbija je razgovarala sa proizvođačima i sa Istoka i Zapada i bila je među prvim evropskim zemljama koje su potpisale ugovore i sa kompanijom „Fajzer/Biontek“ i sa „Sinofarmom“.

Nažalost, mnoge zemlje su gledale na ovo pitanje kao geopolitičko. Nama to nije bilo bitno, dokle god su vakcine bezbedne, naglasila je predsednica Vlade i dodala da tu nije bio kraj uspehu Srbije, jer je potrebna i dobra organizacija.

Brnabić je objasnila da je organizacija druga važna stvar u vakcinaciji, jer je to logistički veoma težak proces, dodavši da je, uz pomoć digitalizacije, ostvaren uspeh i da se isplatilo sve što smo radili prethodnih godina.

Ona je navela da je Srbija brzo uspostavila sistem preko kojeg građani mogu da iskažu interesovanje za vakcinaciju protiv korona virusa i da izaberu koju vakcinu žele da prime, kao i da budu obavešteni porukom kada da se jave na vakcinaciju.

Sada mogu da se ulogujem na telefon, da vidim koliko je ljudi primilo vakcinu, koliko se još prijavilo, tako da se vide efekti digitalizacije. Sve smo napravili vrlo efikasnim i lakim za naše građane, objasnila je premijerka.

Brnabić je, odgovarajući na pitanje šta ostalim zemljama sveta može da poruči kako da brže napreduju, rekla da je važno da se što više ulaže u digitalizaciju i edukaciju.

Morate da naučite decu kako da razmišljaju, a ne šta da misle. Neće sva deca postati IT stručnjaci, ali ono što mogu da nauče jeste algoritamski način razmišljanja i kako da donose odluke, poručila je ona.

Premijerka je kao važnu stvar za napredak navela ulaganje u brz internet i obezbeđivanje infrastrukture za startap kompanije jer sve više i više ekonomija će biti zasnovano na startapovima i inovacijama, naglasivši da treba pomoći ljudima da pokrenu firme i sprovedu svoje ideje.

Ona je, govoreći o društvenim mrežama, ukazala na to da su lažne vesti postale najveći izazov ovih mreža i ostaće još neko vreme.

To je najveći izazov sa kojim se, kao premijer, susrećem, posebno tokom pandemije korona virusa, rekla je ona i dodala da su društvene mreže i velika prilika za političare da komuniciraju sa građanima

 

13. jul 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković obratio se danas na Ministarskoj konferenciji Pokreta nesvrstanih zemalja (PNZ) i tom prilikom je uputio poziv predstavnicima članica da se okupe u Beogradu, 11. i 12. oktobra, kada će biti obeležena 60. godišnjica od održavanja prve Konferencije Pokreta nesvrstanih u Beogradu 1961. godine.

Selaković je učesnike konferencije obavestio da će ovaj važan jubilej nesvrstanih Srbija organizovati zajedno sa Azerbejdžanom - aktuelnim predsedavajućim PNZ.

U svom obraćanju Selaković je podsetio da su nekadašnja Jugoslavija i predsednik Tito, kao koosnivači Pokreta, dali svoj doprinos stvaranju vizije drugačijeg sveta, a da je Srbija, kao jedna od naslednica Jugoslavije, ponosna na taj deo svoje istorije.

„Duh nesvrstanosti počiva na ravnopravnosti, slobodi, trajnom miru, suverenoj jednakosti država i miroljubivoj saradnji svih naroda, a to su vrednosti utkane i u državotvorne temelje Srbije“, poručio je ministar.

Selaković je rekao da je Pokret nesvrstanih kroz čitavu svoju istoriju bio svetionik slobode svima onima koji su tražili pravo na postojanje i prosperitet u svetu u kojem je često vladala, ne sila zakona, već zakon sile. Ocenio je da se i danas nalazimo u vremenima ozbiljnih globalnih izazova u kojima Pokret ima priliku da reafirmiše svoje slobodarske tradicije i zalaganje za svet jednakih.

„Srbija će, kao vojno neutralna i politički samostalna država, davati svoj najiskreniji doprinos takvim ciljevima Pokreta. Nadamo se da ćemo jačanjem međusobnih veza i saradnje, kao grupa država i naroda koje vezuju iste vrednosti i interesi, osnažiti i zajednički kapacitet da se suočimo sa izazovima sutrašnjice. A izazovi su već pred nama“, istakao je Selaković.

Ministar je naglasio da bi međunarodno pravo trebalo da bude stub političke i bezbednosne arhitekture sveta i dodao da Srbija poštuje zalaganje članica Pokreta za ciljeve i principe Povelje UN.

„Mnoge članice ovog pokreta svesne su da upravo insistiranjem na međunarodnom pravu rade u svoju korist i u korist očuvanja regionalne i globalne stabilnosti“, ukazao je ministar.

Selaković je rekao i da je pandemija Kovid-19 jasno pokazala da su nejednakost, nedostatak solidarnosti i empatije u svetu na najgrublji način postali jako očigledni.

„Srbija večno zahvalna svim zemljama među vama, poput Azerbejdžana, koje su nam pomogle u teškom vremenu. Mi smo kasnije produžili taj lanac solidarnosti tako što smo vakcine učinili dostupnim, ne samo svojim državljanima, već i drugima u regionu. Podržali smo svoje susede sa verom da je solidarnost najbolje ulaganje u zajedničku budućnost“, zaključio je ministar.

 

Stranim državljanima je dozvoljen ulazak u Republiku Srbiju pod uslovom da poseduju jedan od sledećih dokumenata:

1. Negativan RT-PCR test na prisustvo virusa SARS-CoV-2 ili negativan Antigen FIA Rapid test ukoliko lice dolazi iz Sjedinjenih Američkih država, ne stariji od 48 časova od datuma izdavanja rezultata (ako postoji kašnjenje prilikom ulaska u Republiku Srbiju, koje se ne može pripisati krivici putnika već je posledica spoljnog događaja koji se nije mogao predvideti, izbeći ili otkloniti - kašnjenje/odlaganje leta, polaska autobusa, voza i sl, onda test ne može biti stariji od 72 sata prilikom ulaska u Republiku Srbiju);

2. Sertifikat o potpunoj vakcinaciji izdat od Republike Srbije.

3. Potvrdu o preležanoj bolesti COVID-19 – sertifikat ili drugi javni dokument u kome se konstatuje da je nosilac dokumenta preležao bolest izazvanu virusom SARS-CoV-2, odnosno da je kod tog lica utvrđeno prisustvo virusa SARS-CoV-2, s tim da od prvog testiranja ne može proći manje od 14 dana, niti više od šest meseci i koji je izdao zavod za javno zdravlje osnovan za teritoriju Republike Srbije, odnosno nadležni organ države sa kojom Republika Srbija ima zaključen sporazum ili faktički reciprocitet o priznavanju takvih dokumenata.

Navedena ograničenja se ne odnose na:

1. Državljane Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Mađarske, Republike Severne Makedonije i Crne Gore, kada ulaze u Republiku Srbiju iz tih država čiji su državljani;

2. Lica koja nisu državljani Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Mađarske, Republike Severne Makedonije i Crne Gore, a imaju odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u tim državama, dozvoljen je ulazak u Republiku Srbiju pod uslovom da u roku od 48 časova od časa prelaska državne granice dostave teritorijalno nadležnom zavodu za javno zdravlje negativan RT-PCR test ili antigen test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, izdat od strane referentne laboratorije Republike Srbije;

3. Strane državljane koji su u tranzitu kroz Republiku Srbiju – period ne duži od 12 časova od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije;

4. Posadu i kabinsko osoblje vazduhoplova čije je krajnje odredište Republika Srbija ili koji su u tranzitu, odnosno transferu preko međunarodnih aerodroma Republike Srbije;

5. Maloletna lica starosti do 12 godina;

6. Pripadnike stranih vojnih, policijskih i drugih službi bezbednosti koji su u tranzitu preko teritorije Republike Srbije ili dolaze u Republiku Srbiju radi izvršenja službenih zadataka uz prethodnu najavu;

7. i dr. o čemu se možete informisati na sajtu  https://mfa.rs/en/citizens/travel-serbia/covid-19-entry-requirements

V A Ž N O

Maloletna lica (domaći ili strani državljani) starosti od 12 do 18 godina, mogu ući u Republiku Srbiju bez negativnog RT-PCR testa na prisustvo virusa SARS-CoV-2 ili negativnog Antigen FIA Rapid testa, odnosno bez potvrde o

vakcinaciji ili potvrde o preležanoj bolesti, ukoliko u roku od 48 časova od časa prelaska državne granice, dostave teritorijalno nadležnom zavodu za javno zdravlje u Republici Srbiji RT-PCR test ili antigen test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, izdat od strane referentne laboratorije Republike Srbije.

ULAZAK U SRBIJU IZ POSLOVNIH RAZLOGA

Domaćim i stranim državljanima koji ulaze u Republiku Srbiju iz poslovnih razloga, uz prethodno obaveštavanje Privredne komore Srbije, dozvoljen je ulazak u Republiku Srbiju pod uslovom da u roku od 24 časa od časa prelaska državne granice dostave Privrednoj komori Srbije negativan RT-PCR test ili antigen test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, izdat od strane referentne laboratorije Republike Srbije.

Privredna komora Srbije će najavu prelaska državne granice bez odlaganja dostaviti Ministarstvu unutrašnjih poslova – Upravi granične policije, a najkasnije 24 sata pre očekivanog prelaska državne granice.

Ukoliko se ne dostavi negativan RT-PCR test ili antigen test na prisustvo virusa SARS-CoV-2 u roku od 24 časa od časa prelaska državne granice ili ukoliko test bude pozitivan na prisustvo virusa SARS-CoV-2, Privredna komora Srbije će o tome bez odlaganja obavestiti teritorijalno nadležan zavod za javno zdravlje.

 

U okviru projekta "Onlajn grupna nastava srpskog kao zavičajnog jezika" Akademska srpska asocijacija poziva pripadnike srpske dijaspore starosti od 14 do 20 godina da se prijave za besplatni grupni kurs srpskog kao zavičajnog jezika preko Skajpa.

Pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije već petu godinu zaredom nastavlja se sa popularizacijom i daljom realizacijom onlajn nastave, a po prvi put kroz grupni oblik nastave.

Pozivamo sve zainteresovane Srbe iz dijaspore starosti od 14 do 20 godina da se prijaviti do 13. 6. 2021. godine, dok će se onlajn kurs realizovati od 20. 6. do 31. 7. 2021. godine.

Više informacija o samom kursu možete naći na našem sajtu http://skr.rs/zar8 , kao i u pozivima za prijavu na srpskom i engleskom koji se nalaze u nastavku.

Državljani Srbije koji žive u inostranstvu moći će da se vakcinišu 15. maja u Beogradu, a prijave za imunizaciju dostupne su na sajtu udruženja “Tačka povratka“:

https://tackapovratka.rs/poziv-za-vakcinaciju-dijaspore

Prijave su otvorene do petka 30. aprila u 23:59 časova i svako ko se prijavi dobiće potvrdu o terminu vakcinacije, kao i o tačnom vremenu kada treba da se pojavi na Beogradskom sajmu.

Državljani Srbije iz dijaspore moći će da biraju između vakcina „Fajzer“, „Sinofarm“ i „Sputnjik V“, dok će drugu dozu primiti na Beogradskom sajmu 5. juna.

Poziv se odnosi isključivo na državljane Srbije koji žive u inostranstvu

 

U subotu 24.o.m. u udarnom terminu u 10.00 sati na nacionalnoj TV Brazilija, grupacije Rede TV, u okviru programa „Mundo em Foco” premijerno je emitovana specijalna emisija o Srbiji. Tokom emisije je otpravnik poslova Jelena Blažević upoznala brazilsku publiku sa opštim karakteristikama naše zemlje, kulturno-istorijskim nasleđem i gastronomijom, a bilo je i reči o najistaknutijim ličnostima sa naših prostora. Takođe su predstavljeni uspesi naše vlade na poljima vakcinacije i ekonomije, te je dat kratak osvrt na bilateralne odnose Srbije i Brazila.
Emisija se može pogledati  putem linka:

https://www.youtube.com/watch?v=1nl3RDLZi4U&ab_channel=PorBras%C3%ADlia

Obaveštavamo da u periodu od 26.04.2021 do 07.05.2021.g. Konzularno odeljenje Ambasade neće postupati po predmetima iz svoje nadležnosti zbog perioda godišnjih odmora. Za hitne slučajeve obratite se na mejl: embaixadaservia@terra.com.br   ili telefon + 55 61 3223 1994

 

21. april 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas putem video linka sa predstavnicima delegacije Međunarodnog monetarnog fonda koju predvodi šef Misije, Jan Kejs Martejn. Sagovornici su zaključili da osnovni cilj Srbije ostaje da sačuva teško stečenu reputaciju fiskalno sigurne zemlje, kao i da nadstavi sa odgovornom fiskalnom politikom kako o dug ne bi prešao nivo od 60 odsto BDP-a, čime Srbija odlučno nastavlja da radi na daljem rastu ekonomije.

Tokom razgovora, predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn posebno su se osvrnuli na mere podsticaja i usvojena tri paketa mera za pomoć privredi i građanima, kojima je očuvana makroekonomska stabilnost i čak postignuta veća stopa zaposlenosti. Martejn je pozdravio odgovornu ekonomsku politiku Srbije i uspešno upravljanje krizom tokom pandemije.

„Srbija je ostvarila jedan od najboljih rezultata u prošloj godini uprkos izazovima pandemije“, izjavio je Martejn, posebno istakavši da je Srbija bila jedna od retkih zemalja kojoj MMF nije korigovao početnu projekciju stope rasta od 5% koju je dao prošle godine.

Predsednik Vučić je dodao da je Srbija već posle prvog kvartala 2021. godine na dobrom putu da ostvari planirani rast od 6% kako je i predviđeno, budući da je jedan od glavnih fokusa Vlade Srbije ulaganje u velike infrastrukturne projekte i intenziviranje rada na privlačenju direktnih stranih investicija.

„Srbija je 2020. godine bila u samom vrhu po privednom rastu u Evropi i uveren sam da i ove godine možemo da uđemo u prve tri ili četiri zemlje po rastu“, rekao je predsednik Vučić i dodao da je zadovoljan time što Srbija i dalje, uprkos situaciji vezanoj za pandemiju, ima izuzetno jak priliv investicija.

Predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn razgovarali su i o novom aranžmanu savetodavnog karaktera, koji je od posebnog značaja u svetlu unapređenja opšte investicione klime u Srbiji, kao i u kontekstu još većeg poverenja investitora.

„Imajući u vidu ogroman napredak Srbije u proteklih osam godina, prioritetni cilj ovog aranžmana biće da očuva postignute rezultate, ali i da obezbedi podršku u daljem sprovođenju strukturnih reformi usmerenih na još brži, snažniji i održiviji rast“, rekao je predsednik Vučić i zahvalio MMF-u i ličnom angažovanju Jana Kejsa Martejna na profesionalnoj i stručnoj podršci na koju Srbija umnogome računa.

Predsednik Vučić je istakao da će Srbija posebnu pažnju posvetiti reformama u javnim preduzećima, te da će prioriteti i dalje biti ulaganja u infrastrukturu, stvaranje još bolje klime za investicije, veća ulaganja u životnu sredinu, nauku i kapitalne projekte, što će dodatno i dugoročno doprineti stabilnom finansijskom rastu u narednim godinama.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik

 

20. april 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas regionalnog direktora Svetske zdravstvene organizacije za Evropu dr Hansa Klugea, sa kojim je razgovarao o saradnji u borbi protiv pandemije Kovid-19, kao i o saradnji na unapređenju zdravstvene zaštite u našoj zemlji i drugim zajedničkim aktivnostima.

Predsednik Vučić je zahvalio dr Klugeu na ličnom angažovanju i podršci tokom aktuelne pandemije, posebno na tehničkoj pomoći i ekspertizi. Ovom prilikom upoznao je zvaničnika SZO sa rezultatima imunizacije u Srbiji i planovima kako da se vakcina obezbedi svim građanima koji budu želeli da je prime.

Dr Kluge je čestitao predsedniku Vučiću na liderstvu i ličnom zalaganju da obezbedi vakcine. On je naglasio da se Srbija dobrom strategijom imunizacije svrstala među globalne lidere, postavši pritom i primer humanosti i solidarnosti omogućavanjem vakcinacije starijima u ruralnim sredinama, stranim državljanima i doniranjem vakcina drugim zemljama.

„Srbija je vakcinu prihvatila kao proizvod koji spasava život i nije na to gledala geopolitički”, rekao je dr Kluge.

Dvojica sagovornika su se saglasili da bi svet trebalo da poveća proizvodne kapacitete za vakcine, kao i da razvije nove adekvatne terapije za borbu protiv Kovid-19, i, s tim u vezi, radi na povećanju stepena poverenja građana u nauku.

Predsednik Vučić je upoznao dr Klugea sa planovima za unapređenje rada Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak”.

„Hoćemo da od „Torlaka” napravimo jednu od najboljih fabrika vakcina u Evropi”, rekao je predsednik Vučić.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs

19. april 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa regionalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu Hansom Klugeom o epidemiološkoj situaciji i toku imunizacije građana u Srbiji.

Brnabić je iskazala zahvalnost na saradnji u borbi protiv pandemije, tehničkoj pomoći i ekspertizi, ističući da je za našu zemlju veoma značajna podrška ove organizacije.

Ona je obavestila direktora SZO za Evropu o toku imunizacije građana u Srbiji, izrazivši uverenje da ćemo, zahvaljujući velikom broju vakcinisanih, uspeti da stvorimo kolektivni imunitet i vratimo se u normalne tokove života.

Kluge je proces imunizacije u Srbiji ocenio kao impresivan, i dodao da je Srbija donela dobru odluku da građanima ponudi sve dostupne vakcine koje se koriste u borbi protiv virusa korona.

On je, izražavajući zabrinutost zbog pojave novih sojeva virusa, naglasio da je neophodno ubrzati proces imunizacije i pokazati međusobnu solidarnost.

Direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu je pohvalio Srbiju na humanosti koju je pokazala donirajući vakcine zemljama regiona i omogućavajući vakcinaciju onima koji nemaju dovoljan broj cepiva za svoje građane.

Predsednica Vlade je poručila da će Srbija i dalje sarađivati sa zemljama regiona i pomagati u skladu sa svojim mogućnostima.

Kada je u pitanju projekat „Mapa puta za zdravlje na zapadnom Balkanu 2021–2025“, izneto je i da će, ukoliko to epidemiološki uslovi dozvole, krajem godine u Beogradu biti održan regionalni sastanak, značajan za buduće unapređenje saradnje država regiona u oblasti zdravstvenih izazova.

Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: www.srbija.gov.rs

Na brazilskoj TV AgroMais u okviru emisije Campo Diplomatico emitovan je poseban program o potencijalima ulaganja u Srbiju u oblasti poljoprivrede, kao i o opštim uslovima poslovanja u Srbiji, sa ciljem privlačenja brazilskih investicija i unapređenja ukupnih trgovinskih odnosa Srbije i Brazila.
U polučasovnom razgovoru otpravnik poslova a.i. Jelena Blažević je istakla da u Srbiji, uprkos pandemiji, vlada veoma povoljna klima za investicije i produbljenje trgovinske saradnje. Informisala je o temama kao što je uloga poljoprivrede u srpskoj  ekonomiji, uslovima uvoza i izvoza, bilateralnim trgovinskim odnosima Srbije i Brazila i mogućnostima njihovog unapređenja. Takođe je ukazala na aktivnosti vlade Srbije u smislu privlačenja stranih investicija, ali i o olakšicama za domaće proizvođače, ekonomskom rastu Srbije u godini pandemije, aktivnostima na polju inovacija, nauke i tehnologije, očuvanju životne sredine i održivog razvoja. Posebno interesovanje istaknuto je u vezi sa organskom proizvodnjom u Srbiji, te mogućnostima saradnje odn. izvoza srpskih proizvoda u Brazil poput onih dobijenih preradom voća poput džemova, slatka, kao i kornišona, proizvoda dobijenih preradom paprika i sl.

https://www.youtube.com/watch?v=apI5wHeU5og

Radi zaštite od unošenja zaraznih bolesti na teritoriju Republike Srbije, licima koja u Republiku Srbiju dolaze iz država sa nepovoljnom epidemiološkom situacijom (iz svih država sveta), dozvoljen je ulazak u Republiku Srbiju pod uslovom da poseduju negativan RT-PCR test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, izdat od strane referentne laboratorije države iz koje dolaze, ne stariji od 48 časova od datuma izdavanja rezultata.

Ako postoji kašnjenje prilikom ulaska u Republiku Srbiju, a koje se ne može pripisati krivici putnika već je posledica spoljnog događaja koji se nije mogao predvideti, izbeći ili otkloniti (kašnjenje/odlaganje leta, polaska autobusa, voza i sl), onda test ne može biti stariji od 72 sata prilikom ulaska u Republiku Srbiju.

Licima koja dolaze iz Sjedinjenih Američkih Država umesto negativnog RT-PCR testa priznaje se, pod istim uslovima, negativan Antigen FIA Rapid test.

Ograničenje se ne odnosi na državljane Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Mađarske, Republike Severne Makedonije i Crne Gore, kada ulaze u Republiku Srbiju iz tih država čiji su državljani. Licima koja nisu državljani ovih država, ali imaju odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u tim državama i koja direktno iz tih država ulaze u Republiku Srbiju, dozvoljen je ulazak pod uslovom da u roku od 48 časova, od časa prelaska državne granice, dostave teritorijalno nadežnom zavodu za javno zdravlje negativan RT-PCR test ili antigen test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, izdat od strane referentne laboratorije Republike Srbije.

Navedeno se ne primenjuje:

1) na strane državljane koji su u tranzitu kroz Republiku Srbiju. Tranzit za strane državljane se ograničava na period ne duži od 12 časova od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije;

2) na posadu i kabinsko osoblje vazduhoplova čije je krajnje odredište Republika Srbija;

3) na posadu, osoblje i putnike koji su u tranzitu, odnosno transferu preko međunarodnih aerodroma Republike Srbije;

4) na akreditovane članove osoblja stranih diplomatsko-konzularnih predstavništava i kancelarija međunarodnih organizacija, kao i članove njihovih porodica koji su nosioci posebnih ličnih karata, odnosno identifikacionih dokumenata izdatih od strane Ministarstva spoljnih poslova i Generalnog sekretarijata Vlade;

5) na maloletna lica starosti do 12 godina, ako roditelj, staratelj ili drugo lice koje je u pratnji deteta poseduje negativan test iz tačke 2. ovog uputstva, ukoliko je potreban;

6) na strane državljane koji imaju odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji;

7) na pripadnike stranih vojnih, policijskih i drugih službi bezbednosti koji su u tranzitu preko teritorije Republike Srbije ili dolaze u Republiku Srbiju radi izvršenja službenih zadataka uz prethodnu najavu;

8) na lica koja su potpuno vakcinisana (vakcinisani sa dve doze, odnosno sa jednom dozom – ako su vakcinisani sa AstraZeneca COVID-19 vaccine) u Republici Srbiji i koja o tome poseduju potvrdu izdatu od strane zdravstvene ustanove, odnosno organa.

13. april 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković večeras je konstatovao da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje protiv srpskog naroda, što se najdrastičnije vidi u neargumentovanim optužbama za masovna silovanja i genocid. 

Selaković je, na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, istakao da su očigledni napori privremenih institucija na KiM da stvore narativ o masovnim silovanjima Albanki, te da se za tu svrhu koriste propagandni metodi i laži.

„Jasno je da je žrtava bilo na svim stranama u sukobu, kao i da naša strana raspolaže dokazima o brojnim srpskim žrtvama. Ali preduslov za ostvarivanje zaštite prava koje ima svaka pojedinačna žrtva jeste racionalan i argumentovan pristup“, kazao je Selaković, odgovarajući na klevete predstavnice Prištine.

Selaković je istakao da, naspram tvrdnji političara iz Prištine o 20.000 silovanih Albanki, stoje podaci Komisije za verifikaciju i priznavanje statusa žrtava seksualnog nasilja na Kosovu i Metohiji, koje imaju informacije o 912 silovanih osoba, među koje, međutim, nisu ubrojane Srpkinje žrtve nasilja.

„Dozvolite da istaknem da Srbija osuđuje svaki akt seksualnog nasilja u konfliktima i zalaže se za ostvarivanje pravde za sve žrtve. Broj žrtava svakako ne umanjuje stravičan efekat ovakvog vida nasilja na svaku žrtvu pojedinačno, ali isto tako, spekulisanje brojevima ne doprinosi ostvarivanju pravde i vodi politizaciji i usporavanju procesa pomirenja“, kazao je Selaković.

Kada je reč o optužbama za genocid, ministar Selaković je konstatovao da one samo dokazuju da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje, propagandi i otvorenom neprijateljstvu prema srpskom narodu.

„Svakodnevnim izjavama žele da prikažu da je Srbija kriva za sve i da je nad Albancima izvršen genocid, a sve kako bi sakrili sopstvenu odgovornost za počinjene zločine“, rekao je šef srpske diplomatije.

Kako je istakao, svako ko zna šta definicija genocida podrazumeva, shvatiće da nije Srbija nešto učinila, već da je upravo srpski narod žrtva „državotvornog“ projekta kosovskih Albanaca, zasnovanog na opasnoj ideji etnički čistih teritorija, o čemu svedoči i više od 200.000 proteranih Srba sa KiM.

„Uvereni smo da civilizovan svet neće biti spreman da saučestvuje u prikrivanju i zataškavanju njihovih zločina i da će im biti upućena jasna poruka da moraju preuzeti odgovornost za svoja dela“, kazao je Selaković.

On je podsetio da je u Prištini do 1999. godine živelo oko 40.000 Srba, a da ih je danas samo dvadesetak, da je u Peći živelo oko 17.000 Srba, a da su danas tamo samo srpske monahinje u Pećkoj Patrijaršiji, da je u Prizrenu pre rata živelo oko 12.000 Srba a danas samo 17 porodica, a da je u Uroševcu od 10.000 Srba koji su tamo živeli pre rata ostala samo porodica srpskog sveštenika.

 

13. april 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković upozorio je, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, da politički ekstremizam među Albancima na KiM ne gubi na snazi, već da naprotiv, postaje sve jači.

Selaković je, na sednici na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, podsetio da obaveza formiranja Zajednice srpskih opština nije ispunjena već 2.917 dana i da se zapravo, 19. aprila navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a da Priština i dalje odbija da ispuni svoju obavezu i omogući formiranje ZSO.

Ministar je podsetio i da je sadašnji predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije, kao i da mu je dijalog sa Beogradom nisko na listi prioriteta.

Kako je ukazao, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja.

„Srbija je odlučna i neće odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije. Rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama je jedini način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti u našem regionu“, zaključio je Selaković.

Trajan mir i stabilnost, prema njegovim rečima, mogu biti ostvareni samo ukoliko niko od učesnika u dijalogu ne bude nastupao sa maksimalističkim zahtevima i insistirao na potpunom poniženju onog drugog.

Kako je istakao, srpski i albanski narod, kao dva najbrojnija naroda na Zapadnom Balkanu, treba da pronađu način da dođu do pomirenja i osnova za saradnju, kako na planu ekonomije, tako i u ostvarivanju zajedničkih perspektiva za članstvo u Evropskoj uniji.  

„Beograd je učinio iskrene iskorake u tom smeru, tako što je jedan od inicijatora ideje o relaksiranju protoka ljudi, robe, kapitala i usluga, popularno nazvane mini šengen“, istakao je ministar.

Ukazujući da je Srbija nebrojeno puta pokazala da je opredeljena za dijalog kao jedino sredstvo za mirno, političko rešavanje problema na Kosovu i Metohiji, Selaković je istakao da su nedavni izbori u Pokrajini potvrdili da politički ekstremizam među Albancima ne gubi na snazi, već da jača, što se moglo videti tokom nedavnog predizbornog procesa.

Ministar je ukazao da su politički pritisci na Srbe nastavljeni i nakon okončanja izbornog procesa, jer im je uskraćena pravična zastupljenost u privremenim institucijama odlukom nove takozvane vlade u Prištini da srpskoj zajednici dodeli samo jedno ministarstvo.

„Posebno ugrožena kategorija su Srbi povratnici koji svakodnevno žive u strahu od napada. Podsećam vas da je južna srpska pokrajina i dalje oblast sa najmanjom stopom povratka raseljenih na svetu”, rekao je ministar i istakao da se samo prošle godine u našoj južnoj pokrajini dogodilo više od 80 napada i incidenata čije su mete bili Srbi, njihova imovina i verski objekti.

Posebno zabrinjavajuće za srpski narod na KiM, napomenuo je Selaković, jeste što je u proteklom periodu, a posebno tokom marta ove godine, došlo do učestalih fizičkih napada na objekte Srpske pravoslavne crkve.

„Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini, čiju je izuzetnu univerzalnu vrednost potvrdio Unesko stavljanjem na Listu svetske baštine, jeste i slučaj manastira Visoki Dečani“, istakao je ministar.

Takođe, šef srpske diplomatije zabrinjavajućim je ocenio i upad inspektora i policajaca u Dom zdravlja u Štrpcu januara ove godine i pretres s namerom da se pronađu vakcine protiv Kovida-19 iz centralne Srbije.

„Iako to smatramo upadom u zdravstvene institucije, naša reakcija je i ovog puta bila uzdržana. Nismo želeli da svojim odlukama izazivamo eskalaciju i da politizujemo aktivnosti koje su usmerene isključivo na zaštitu javnog zdravlja. Organizovali smo vakcinaciju građana sa KiM na tri punkta u centralnoj Srbiji i time jasno pokazali da je za nas život ljudi na prvom mestu“, naglasio je ministar.

Ministar Selaković poručio da Srbija visoko uvažava aktivnosti misije UNMIK na KiM i da se zalaže za njen što delotvorniji rad u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja bezbednosti u Pokrajini.

Selaković je naveo da međunarodne misije na KiM – UNMIK, Kfor, Euleks i OMIK pod okriljem UN i u skladu sa Rezolucijom 1244, imaju ključnu ulogu u očuvanju mira i zaštiti stanovništva.

„Podržavamo i uvažavamo njihovo angažovanje i napore koje ulažu u oviru svojih mandata, u zajedničkom cilju stvaranja uslova za miran i bezbedan suživot stanovnika Kosova i Metohije. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na KiM ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti i branom od samovolje privremenih insitucija u Prištini“, naglasio je ministar.

To, kako je ukazao, potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu kako bi dosledno sprovodile Rezoluciju SBUN 1244.

Selaković je dodatno istakao važnost međunarodnih snaga Kfora i ukazao da svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom dodeli, ili da neko preuzme deo mandata i obaveza Kfora - predstavlja kršenje Rezolucije SBUN 1244.

Takođe, ministar je napomenuo da je neprihvatljivo donošenje jednostranih odluka o formiranju prištinskog „Ministarstva odbrane“ i otpočinjanju procesa transformacije, tzv. „Kosovskih bezbednosnih snaga“ u tzv. „Vojsku Kosova“.

Ministar Selaković je na početku obraćanja uložio protest zbog zloupotrebe video formata sednice od strane predstavnice Prištine, iza koje je bila istaknuta zastava samoproglašenog „Kosova“, što je učinio i predstavnik Rusije.

U nastavku, integralna verzija govora ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića:

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Poštovani specijalni predstavniče,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Na početku, želim da uložim protest zbog zloupotrebe video formata ove sednice od strane predstavnika Prištine za isticanje simbola tzv. državnosti Kosova. Uprkos tome što su predstavnici Prištine u više navrata bili upozoreni, na prethodnoj sednici i od strane predsednika Saveta bezbednosti, da su ovakve zloupotrebe sednica Saveta bezbednosti apsolutno neprihvatljive i da predstavljaju flagrantno kršenje pravila SB o učešću predstavnika PIS u Prištini, na osnovu člana 39 Pravila procedure SB UN, ponovo se suočavamo sa njihovim besprizornim nepoštovanjem pravila ovog uvaženog tela.  Dozvolite da ponovim naš poziv da se preduzmu neophodni koraci kako bi se sprečile ovakve zloupotrebe.

Izuzetno mi je zadovoljstvo što se obraćam ovom cenjenom telu na sednici posvećenoj radu Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji. Na početku želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u primenu mandata UNMIK, kao i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja bezbednosti u Pokrajini.

Gospodine predsedniče,

U proteklom periodu suočeni smo sa političkom nestabilnošću na Kosovu i Metohiji. Nedavno smo imali izbore u Pokrajini koji su nažalost potvrdili da politički ekstremizam među Albancima ne gubi na snazi, već naprotiv, postaje sve jači. Bili smo svedoci takmičenja među albanskim političkim liderima u tome koji je bolji način da se isprovocira incident u srpskim sredinama, kako bi se dobili dodatni politički poeni albanskog biračkog tela. Pod izgovorom izmena biračkog spiska velikom broju Srba na Kosovu i Metohiji uskraćeno je jedno od osnovnih političkih prava - mogućnost da biraju svoje političke predstavnike. Od približno 140.000 građana Kosova i Metohije koji su izbrisani sa biračkog spiska tokom poslednjeg izbornog procesa, 85% njih su Srbi.

Uprkos brojnim izazovima i problemima, srpski narod na Kosovu i Metohiji je visokom izlaznošću i ubedljivom pobedom Srpske liste, koja je osvojila svih deset poslaničkih mesta opredeljenih za srpske predstavnike, pokazao da ga ništa ne može sprečiti da odlučno stane u odbranu svog položaja. Politički pritisci na Srbe nastavljeni su i nakon okončanja izbornog procesa, jer je Srbima uskraćena pravična zastupljenost u privremenim institucijama odlukom nove takozvane vlade u Prištini da srpskoj zajednici dodeli samo jedno ministarstvo.

Poštovani članovi Saveta bezbednosti,

Nažalost, nismo samo tokom izbornih aktivnosti bili svedoci nerazumne antisrpske politike privremenih institucija u Prištini. Ona ide toliko daleko da su u januaru ove godine inspektori i policajaci iz Prištine upali u Dom zdravlja u Štrpcu, na jugu Kosova i Metohije i izvršili pretres s namerom da pronađu vakcine protiv Kovida-19 iz centralne Srbije, koje nisu pronašli. To je učinjeno uz demonstraciju sile, pretnje hapšenjem direktoru Doma zdravlja, medicinskom osoblju i lekarima. U trenutku kada se ceo svet bori protiv pandemije i kada su vakcine jedino sredstvo da se stane na put izazovu, a Srbija pokazuje podršku i solidarnost doniranjem vakcina i medicinske opreme svima u regionu kojima su one neophodne, Priština želi da uništi vakcine samo zato što su iz centralne Srbije. Dok se čitav svet zahvaljuje lekarima, koji su podneli velike i herojske žrtve u borbi protiv virusa, privremene institucije u Prištini napadaju srpske lekare zbog toga što rade svoj posao.

Iako smatramo da su upadi u zdravstvene institucije, naša reakcija je i ovog puta bila uzdržana. Nismo želeli da svojim odlukama izazivamo eskalaciju i da politizujemo aktivnosti koje su usmerene isključivo na zaštitu javnog zdravlja. Organizovali smo vakcinaciju građana sa Kosova i Metohije na tri punkta u centralnoj Srbiji i time jasno pokazali da je za nas život ljudi na prvom mestu. Srbija je i dalje spremna da pomogne svima kojima je pomoć neophodna i apelujemo na razum i odgovornost, posebno u ovako teškim vremenima.

Gospodine predsedniče,

Napadi usmereni na Srbe i njihovu imovinu su sve brojniji. Samo prošle godine u našoj južnoj pokrajini dogodilo se više od 80 napada i incidenata čije su mete bili Srbi, njihova imovina i verski objekti. Prema podacima Misije OEBS na Kosovu i Metohiji u drugoj polovini prošle godine broj incidenata povećan je za više od 30% u odnosu na 2019. godinu. Zato se ne možemo složiti sa ocenom da je „bezbednosna situacija na Kosovu stabilna, sa nekoliko incidenata čija su meta bile nevećinske zajednice“.Prošlog vikenda se, recimo, dogodio ničim izazvan fizički napad grupe Albanaca na dva srpska mladića u severnom delu Kosovske Mitrovice.    

Posebno ugrožena kategorija su Srbi povratnici koji svakodnevno žive u strahu od napada. Činjenica da je jedna povratnička porodica sedam puta bila meta napada, jasno pokazuje koliko su oni koji ne žele Srbe na Kosovu i Metohiji uporni u zastrašivanju i proterivanju ionako malog broja povratnika. U Prištini apsolutno ne postoji ni tračak političke volje da se 212.995 raseljenih Srba koji 22 godine žive van Kosova i Metohije vrate u svoje domove. Od 1999. godine stopa održivog povratka interno raseljenih lica na Kosovu i Metohiji je samo 1.9%, što prema podacima UN zvanično predstavlja najmanji procenat povratka prognanog stanovništva nakon nekog konflikta bilo gde u svetu.   

Istovremeno, dok hapse interno raseljena lica, prištinske vlasti vrše najsnažnije pritiske na Specijalizovana veća u Hagu.Cilj je potpuno onemogućavanje daljeg procesuiranja niza slučajeva protiv pripadnika terorističke OVK za teške zločine počinjene tokom sukoba na Kosovu i Metohiji, kako prema Srbima, tako i prema pripadnicima drugih nacionalnosti. Nedavno je i predsednica Specijalizovanih veća Trendafilova upozorila da će, ukoliko se pritisci nastave, to imati vrlo dramatične posledice po procese koji se vode. Predsednica Trendafilova kao veoma problematičnu pojavu izdvaja i zastrašivanje svedoka, koji su ključni za uspešno vođenje postupaka i donošenje odgovarajuće presude.

Iako se predugo čekalo sa podizanjem optužnica, smatramo pohvalnim to što su konačno preduzeti napori da se kazne brojni teški zločini počinjeni tokom ratnih sukoba pre nešto više od dve decenije, ali i po dolasku međunarodnih snaga na Kosovo i Metohiju. Do danas, recimo, niko nije odgovarao za ubistva i otmice17 novinara, što je u ovom trenutku najveći broj nerešenih slučajeva ubijenih i kidnapovanih novinara u Evropi. Takođe, nisu se pred licem pravde našli počinioci nijednog od masovnih zločina počinjenih nad srpskim civilima posle 1999. godine. Podsetiću vas na samo nekoliko njih: u selu Staro Gracko ubijeno je 14 srpskih žetelaca, u napadu na autobus „Niš ekspresa“ u Livadicama kod Podujeva poginulo je 12 i ranjeno 43 raseljenih Srba, a u Goraždevcu kod Peći nepoznate osobe su iz automatskog oružja pucale na decu koja su se kupala u reci Bistrici. Tada je ubijeno dvoje srpske dece, a četvoro je teško ranjeno.         

Očekujemo nastavak podrške misije Euleks Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu, kao i njeno dodatno angažovanje u oblasti vladavine prava. Posebnu pažnju treba posvetiti zaštiti svedoka, kao i utvrđivanju sudbine nestalih lica.

Međunarodne misije na Kosovu i Metohiji – UNMIK, Kfor, Euleks i OMIK, koje pod okriljem Ujedinjenih nacija i u skladu sa Rezolucijom 1244 (1999), čine sastavni deo međunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva u našoj južnoj pokrajini imaju ključnu ulogu i izuzetan doprinos očuvanju mira i zaštiti stanovništva. Podržavamo i uvažavamo njihovo angažovanje i napore koje ulažu u oviru svojih mandata, u zajedničkom cilju stvaranja uslova za miran i bezbedan suživot stanovnika Kosova i Metohije. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti i branom od samovolje privremenih insitucija u Prištini. To dodatno potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu kako bi dosledno sprovodile Rezoluciju SBUN 1244.

Želim dodatno da istaknem važnost međunarodnih snaga Kfor i ukažem da svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom dodeli, ili da neko preuzme deo mandata i obaveza Kfora predstavlja kršenje Rezolucije SBUN 1244 i potencijalni je izvor nestabilnosti i tenzija. Podsetiću vas da Priština, protivno međunarodnom pravu, uz potpuno ignorisanje interesa i stavova srpske zajednice u Pokrajini, ne odustaje od planova da na prostoru Kosova i Metohije instalira novog bezbednosnog aktera. Neprihvatljivo je donošnje jednostranih odluka o formiranju „Ministarstva odbrane“i otpočinjanju procesa transformacije, tzv. „Kosovskih bezbednosnih snaga“ (KBS) u tzv. „Vojsku Kosova“. Želim ponovo da istaknem da ovakvi jednostrani potezi Prištine predstavljaju grubo kršenje Rezolucije SBUN 1244 i Vojno-tehničkog sporazuma, po kojima isključivo Međunarodne bezbednosne snage, odnosno Kfor, imaju mandat za sve vojne aspekte bezbednosti na prostoru Kosova i Metohije.        

U tom smislu dodatni razlog za zabrinutost izaziva i najava izgradnje najveće baze „Kosovskih bezbednosnih snaga“ u južnom delu Kosovske Mitrovice, što Srbi na severu Kosova i Metohije doživljavaju kao najotvoreniju provokaciju i pretnju njihovoj fizičkoj bezbednosti.

Poštovane članice Saveta bezbednosti,

Za srpski narod na Kosovu i Metohiji je posebno zabrinjavajuće što je u proteklom periodu, a posebno tokom marta ove godine, došlo do učestalih fizičkih napada na objekte Srpske pravoslavne crkve. Samo u toku dve nedelje čak sedam pravoslavnih objekata u Pokrajini našlo se na meti vandala i to u trenutku kada se svi prisećamo martovskog pogroma iz 2004. godine nad Srbima i srpskim svetinjama na Kosovu i Metohiji. Ponižavajuće je stanje u kojem se nalazi srpska kulturna i duhovna baština na prostoru Kosova i Metohije, uključujući i četiri spomenika koji su uvršteni na Listu svetske baštine Uneska(Visoki Dečani, Bogorodica Ljeviška, Gračanica i Pećka Patrijaršija). Sveštenicima i monaškim zajednicama se nameću brojne administrativne i tehničke barijere, čime se otežava, pa čak i onemogućava njihov opstanak na crkvenim imanjima.

Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini, čiju je izuzetnu univerzalnu vrednost potvrdio Unesko stavljanjem na Listu svetske baštine, jeste i slučaj manastira Visoki Dečani.

Cenjene članice Saveta bezbednosti,     

Sasvim je jasna nervoza Prištine, jer projekat takozvane nezavisnosti danas ne priznaje više od polovine članica Ujedinjenih nacija, uključujući i pet članica Evropske unije. Međutim, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja. Upravo je nedostatak poverenja jedan od osnovnih problema u dijalogu Beograda i Prištine. Dogovor se ne postiže zapaljivom retorikom i provokacijama, kao što su najave o ujedinjenju i stvaranju velike Albanije ili o planovima izgradnje najveće baze tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga na severu Pokrajine.

Podsetiću da je sadašnji predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini u prošlosti više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije. Član njegove stranke je prošlog vikenda javno poručio da će se samoproglašeno Kosovo i Albanija ujediniti, citiram, „puškom i barutom ili referendumskim kutijama“.

Ne moram da objašnjavam zašto ovakve opasne ideje predstavljaju direktnu pretnju miru i stabilnosti.Njima se krši Rezolucija 1244, kontinuirano destabilizuje ne samo naša južna pokrajina, već i čitav region, a ni u čemu ne doprinose procesu dijaloga, već ga iznova onemogućavaju.

Nebrojeno puta smo pokazali da smo opredeljeni za dijalog kao jedino sredstvo za mirno, političko rešavanje problema na Kosovu i Metohiji. I danas, nakon višegodišnjih pregovora, ali i neispunjavanja dogovorenog i stalnih jednostranih poteza i provokacija od strane privremenih institucija u Prištini, mi smo i dalje spremni da sednemo za sto i razgovaramo.

Spremni smo za dijalog, ali ne i za ucene i pretnje, a posebno ne za ultimatume koje je i nedavno izneo predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini. Podsetiću vas na njegove izjave da će dijalog biti nisko na listi prioriteta vlasti u Prištini. Zapanjujuće je kako Priština ultimatume, koji u potpunosti podrivaju svaku šansu za dijalog, na šta je ukazala i Evropska unija, naziva „principima“i kako uporno insistira na tome da Beogradprizna jednostrano proglašenu nezavisnost „Kosova“, nakon čega bi, smatraju oni, sve ostalo bilo rešeno. U čemu je onda svrha dijaloga ako se samo očekuje da Beograd prizna tzv. Kosovo? Da li dijalog znači da jedna strana treba da odustane od svega, a druga da dobije sve? I da li dijalog, po mišljenju Prištine, pretpostavlja da se ne ispunjava ono što je dogovoreno?        

Podsetiću vas da Priština i dalje odbija da ispuni svoje obaveze iz do sada postignutih sporazuma i ne pristaje da se o njihovoj primeni razgovara u okviru dijaloga. A situacija je vrlo jednostavna - u aprilu 2013. godine potpisan je prvi sporazum u Briselu koji je predviđao četiri obaveze: jednu za Prištinu i tri za Beograd. Beograd je ispunio sve obaveze, dok je jedina obaveza koju su imale privremene institucije u Prištini - formiranje Zajednice srpskih opština - nije ispunjena već 2.917 dana. Zapravo, 19. aprila se navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a Priština odbija da ispuni obavezu formiranja Zajednice srpskih opština.

Poštovani gospodine predsedniče,

Bez obzira na obeshrabrujuće poruke iz Prištine i činjenicu da dijalog traje već dugi niz godina, Srbija je odlučna i neće odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije. Trajan mir i stabilnost mogu biti ostvareni samo ukoliko niko od učesnika u dijalogu ne bude nastupao sa maksimalističkim zahtevima i insistirao na potpunom poniženju onog drugog. Srpski i albanski narod, kao dva najbrojnija naroda na Zapadnom Balkanu, treba da pronađu način da dođu do pomirenja i osnova za saradnju, kako na planu ekonomije, tako i u ostvarivanju zajedničkih perspektiva za članstvo u Evropskoj uniji.  

Beograd je učinio iskrene iskorake u tom smeru, tako što je jedan od inicijatora ideje o relaksiranju protoka ljudi, robe, kapitala i usluga, popularno nazvane „mini šengen“.

Što se Srbije tiče, uvereni smo da je rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama jedini način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti u našem regionu. Žitelji Kosova i Metohije, bilo koje nacionalnosti, bilo da su Srbi ili Albanci, ne zaslužuju ništa manje od toga.

Hvala na pažnji.

 

U intervjuu, za Brasilia em Foco J.Blažević je predstavila bogatstvo kulturno-istorijskog nasleđa, kao i kulturno-umetničkih sadržaja Srbije. Ona je informisala i o karakteristikama domaće gastronomije koja se može okušati kako zahvaljujući gostoprimstvu domaćina u seoskim gazdinstvima, tako i u modenim gradskim ugostiteljkim objektima. Podsetila je na mogućnosti aktivnog odmora u planinskim i ravničarskim predelima, a istakla je i jedrenje Đerdapom, koje je inače najveća klisura u Evropi, gde nastupa naročiti sklad između prirode i kulturnog nasleđa.

Intervju se nalazi na sledećem linku:

https://brasiliainfoco.com/segunda-parte-da-entrevista-com-a-chefe-da-missao-da-embaixada-da-servia-jelena-blazevic/

 

24. mart 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obratio se povodom obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO agresiji.

„Vaša svetosti, poštovani predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovani predsednici Narodnih skupština Republike Srbije i Republike Srpske, poštovani predsednici vlada Republike Srbije i Republike Srpske, uvaženi ministri obeju vlada, dragi gosti i prijatelji, predstavnici srpskog naroda iz Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatske, hvala vam što smo i večeras svi zajedno i što je srpski duh nesalomiv i nepobediv.

Jedno dete dnevno i malo više od toga. To je ona najteža, namučnija i najbolnija brojka NATO agresije iz 1999. godine. Ubijeno, zaustavljeno, bez ikakve svoje krivice, nikakav  greh nisu počinili, bez prava na odbranu, i bez prava na pravdu, bez prava na život.

Niko nikada nije odgovarao za ovaj zločin, zločin veći od zločina. Niko za 2500 ubijenih civila, ali i vojnika i policajaca koji su krivi samo zato što su čuvali, štitili sebe i svoja ognjišta. Niko nikada nije odgovarao za više od 6000 ranjenih.

Objasniti to, ni danas, 22 godine posle agresije, nije moguće, ne postoji, i pored sveg truda, univerzalno opravdanje, nema razloga, nema smisla, a ostala su samo, kao večni greh, imena.

Miljana Milić, petnaest godina,
Vladimir Milić, dvanaest godina,
Miomir Mladenović, četrnaest godina,
Dragan Dimić, tri godine,
Julijana Brudar, deset godina,
Olivera Maksimović, dvanaest godina,
Miroslav Knežević, trinaest godina,
Dajana Pavlović, pet godina,
Stevan Pavlović, osam godina,
Marko Simić, dve godine,
Milica Rakić, tri godine,
Ivan Ivančić, sedam godina,
Marko Ivanović, tri godine...

I tako, osamdeset devet imena, i to ne samo srpskih.

Besmisao pukog ubistva nije birao. Šesnaestoro dece, od dve do sedamnaest godina, iz porodica Ahmetaj i Hasani, ubijeno je u koloni koja se vraćala kući, u Prizren.

To je, u jednom naslovu, na Zapadu, jednostavno objašnjeno kao "tragična greška". Smrt koja je stigla Marka Roglića, Milana Ignjatovića, Gordanu Nikolić, Irenu Mitić, Milicu Stojanović, Bojanu Tošović, Branimira Stanijanovića, našu Sanju Milenković... nije mogla da računa, niti da dobije čak i takvo objašnjenje.

Te smrti nisu, za one koji su ih posejali, bile ni tragične, a još manje greška. To je bio samo izgovor, bedni izgovor.

Bile su namera, bile su jasna odluka, preki sud nad jednom zemljom, nad njenim ljudima, nad njenom decom.

I zato danas nećemo da licitiramo oko imenovanja svega što se, tokom proleća 1999. godine dogodilo. Jer dogodio se zločin, težak i strašan. I dogodila se agresija, ne ni bombardovanje, ni intervencija, ni kampanja, ni operacija. Dogodila se agresija. Napad na suverenu zemlju, bez odluke Ujedinjenih nacija, bez onog dovoljnog razloga koji bi predstavljao napad tadašnje Jugoslavije na neku susednu, ili NATO državu.

Nikoga Srbija odnosno Savezna Republika Jugoslavija tada nije napala. Napali su nas, sa jednim ciljem. Da nas poraze, da nas ubijaju, i na kraju da nam oduzmu deo teritorije.

I koliko god danas analizirali stvari, kako god i koliko god oštri i kritični bili prema sebi, našoj tadašnjoj politici, našem tadašnjem rukovodstvu, jasno je da su Savezna Republika Jugoslavija i Srbija tada ostavljene gotovo bez izbora. Izbor je bio jeziv, ili gubitak teritorije i ljudi sa jedne strane ili potpuni nestanak srpske države, morala, časti, srpskog duha, imena i prezimena. I nismo mogli da ne izgubimo. Devetnaest velikih napalo je jednu malu zemlju, Saveznu Republiku Jugoslaviju. Napali su Srbiju i Crnu Goru. I čak i kad ne govore danas, u jednoj od dve nezavisne zemlje o tome, to su činjenice. A ta mala zemlja, i taj mali narod, svima njima, njih devetnaest velikih i moćnih, održala je čas iz onog najvažnijeg, časti, morala i ljubavi prema slobodi koju jedan narod može da ima.

Da, pravdu, pravdu da ne zaboravimo. Svih tih devetnaest velikih i danas će nemušto govoriti o svom vojničkom uspehu, izbegavati odgovore na pitanja, a zamislite, jedan mali, samo brojčano mali srpski narod, taj mali ali veličanstveni narod, sa tugom, suzom u oku ponosno se priseća svog otpora i borbe protiv devetnaest okrutnih i bahatih.

Izgubili smo mnogo, izgubili smo očeve, braću, supružnike, decu, ali obraz i srpsko srce još su tu, da čuvaju Srbiju koja je večna i neuništiva.

Izgubili smo decu, izgubili smo ljude, izgubili smo kontrolu nad velikim delom teritorije, izgubili smo milijarde zbog uništene infrastrukture i privrede.

I sve što nam je ostalo bilo je telo jedne izmučene, uništene zemlje, zemlje u raspadanju, izmrcvarene, opljačkane, izranavljene, puste, i krive, osuđene za sve što se ne samo devedesetih, nego i tokom čitave istorije, događalo.

Zemlje, koja ni deset godina posle agresije nije imala snage da se uspravi, podigne, i radi bilo šta drugo nego da ćuti, ili da sagne glavu i pokorno se izvinjava, za sve, čak i za svoje mrtve, čak i za svoju ubijenu decu.

Danas, to više nije ta propala, izmučena, razorena, izmrcvarena Srbija.

Danas, to je Srbija, koja je ponovo pronašla i svoju snagu i svoj ponos.

Srbija koja stvari naziva pravim imenom.

Srbija koja je okrenula leđa ratu i porazima, i krenula da radi.

Srbija koja je ustala, stala na svoje noge i dobila svoj glas.

Srbija koju, čak i kad joj ne veruju, slušaju. Koja je sposobna, koja raste, i više nije deo problema. Srbija koja jeste i biće, bar ćemo mi dati sve od sebe, baš ono rešenje koje omogućava čitavom regionu život u miru i razumevanju.

I ta Srbija, danas, kada je u svetu i dalje mnogo više bombi, nego vakcina, u region šalje, ne bombe, već baš te vakcine. Danas je spremna i da ih proizvodi, i za samo nekoliko meseci to ćemo da učinimo, ali ne samo za sebe, već i za druge, za ceo Balkan.

Spremni smo, i hoćemo da pomognemo.

Nismo spremni, i nećemo da ćutimo, niti da budemo, ponovo poniženi.

Pravo na to ne crpimo samo iz žrtava koje smo imali, nego i iz činjenice da smo odavno prestali da gledamo samo druge i tražimo grešku i krivicu samo u njima, a ne ponekad i u sebi.

Pogledali smo se i priznali. I svaki gubitak, i svaki poraz, i svaki zločin koji je neko u naše ime počinio, svaki promašaj i svaku pogrešnu politiku.

I ne radimo više ništa što bi bilo koga moglo da ugrozi.

Radimo, radimo, radimo sve više i rastemo, jačamo sa samo jednim ciljem da budemo najbolji u ekonomiji i obrazovanju, zdravstvu, u kulturi, nauci, sportu...

I hoćemo da budemo bezbedni, na svom. Hoćemo da nam vojska bude mnogo jača nego što je bila te devedeset devete.  Da nikada više ne dođemo u situaciju da nam neko ubija decu, ruši zemlju, ili naš narod proteruje.

Hoćemo da ostanemo slobodni, da sami odlučujemo o svojoj sudbini, i da nam niko više ne oduzme sve, a da nam ne da ništa.

A ništa je danas, i to ću da ponavljam koliko god bude potrebno, ideja, nekih velikih, moćnih, ali i onih koji im služe, ideja da nas „Kosovo“ prizna, ne bismo li mi priznali „Kosovo“.

Nije nam potrebno to priznanje. I nećete od Srbije dobiti gaženje ni po našim žrtvama, gaženje po našoj istoriji, gaženje po našoj prošlosti, ali i gaženje po našoj budućnosti. Dobićete odgovor razumnih, i dobrih i odgovornih ljudi. Potreban nam je kompromis. Potrebno nam je ispunjavanje svih onih obaveza koje smo preuzeli i mi i Priština, a samo ih mi ispunili.

I nije to naš kapric. Nije to ni fantazmagorija o nekom srpskom svetu koji hoćemo da stvorimo.

I danas kada nam prete formiranjem Velike Albanije, kada kažu da nema ništa od Zajednice srpskih opština, naše je da budemo mirni, da brinemo o našem narodu na Kosovu i Metohiji, ali da svim tim velikim, moćnim jasno poručimo da nismo slabi kao što smo bili, da ćemo umeti da sačuvamo svoje, ne dirajući ni u šta tuđe. Uostalom, Srbija nije i neće biti šaka zobi za svaku belosvetsku vranu koja bi da je pozoba. I one koji su iskoristili snagu i silu devetnaest bahatih i okrutnih samo molim da nam ne prete. Molim, molim ih, da nam ne prete. Da ne misle da je Srbija slomljena i da neće imati snage da odgovori. Molimo vas, vas molimo, naše albanske komšije, da nam ne pretite. I molimo sve druge, koji su svoju okrutnost prema Srbiji pokazali, da vam u tome ne pomažu. Samo to molimo i ništa više.

A odgovaraćemo pozivima na mir, pozivima na kompromis, i uvek dobrom voljom, jer ne želimo da imamo ponovo decu ubijanu. I ne želimo da tuđa deca ponovo stradaju. Ali ne potcenjujte Srbiju, i ne gledajte Srbiju onakvim očima kao što ste to činili 99. godine.

Srbija danas je mnogo snažnija, mnogo jača. Srbija danas je jedinstvena i ujedinjena, a ne podeljena. Srbija danas ima sve neuporedivo snažnije i bolje nego 99. od ekonomije do naše vojske. I nikada nikome nećemo da pretimo, već samo vas molimo i tražimo da nas poštujete i ništa više.

Mi danas gradimo puteve, koji će da nas povežu, i sa sobom, i sa regionom i sa svetom. I do kraja godine radićemo na osam auto-puteva, na osam vena čitavog Balkana, ne samo Srbije, osam puteva mira i saradnje.

Samo lud čovek bi to menjao za rat, za mrtvu decu, za rušenje i novi gubitak. I da, hoćemo da imamo najbliže odnose sa svima koji su u agresiji na lepu Srbiju učestvovali, oprostili smo odavno, ali ne, i baš nikada nećemo zaboraviti. I ne tražite to od nas. Tog jednog dana, svake godine, podsećaćemo i sebe i vas. Vas devetnaest najmoćnijih, najsnažnijih, najvećih po sili i snazi, ne baš po časti i moralu. Podsećaćemo i vas i nas, baš zato da se nikada ne bi ponovilo. Ne nama, već ni jednom drugom slobodoljubivom narodu na svetu.

I ako imamo neku ponudu, ona danas glasi: spremni smo da od celog Balkana napravimo pobednika, da svako na njemu dobije, sve dok niko ne pokušava da samo Srbi budu gubitnici.

I uopšte nije težak put do toga.

Potrebno je samo da se poštujemo, razumemo i ne pokušavamo jedni druge da ponizimo.

Da ne diramo u ono što je svako najteže i najkrvavije platio. Slobodu. A mi, Srbi, znamo kolika je cena slobode.

U pravo da je imamo, da je čuvamo i da se setimo svih žrtava koje su u nju ugrađene.

A u našu su ugrađena i naši porazi, naši životi i naša deca. I životi naših herojskih pilota, i naših divova sa Košara i Paštrika, i naše dece, nevine, potpuno nevine, a krive samo zato što su živela u Srbiji.

Prevelika je to cena da bismo o njoj ćutali.

Zato što bi to značilo da smo spremni na još jedan poraz, na još jedno poniženje.

A nismo.

I kada svi budu ćutali, mi ćemo da ponavljamo.

Jedno dete dnevno, i malo više od toga. Toliko ste nam ubijali. Tokom agresije koju ni sami niste razumeli zašto ste je provodili.

I ponavljaćemo to, baš da nam se ne bi dogodilo ponovo.

Sa posebnim pijetetom ispunjavamo našu obavezu da odamo počast svim nevinim srpskim žrtvama koje su položile svoj život na oltar otadžbine, kako civilima, tako i našim junačnim vojnicima  i policajcima, herojima Košara, Prizrena, Mitrovice.

Danas za nas Srbe, život na Kosovu i Metohiji liči na Put suza (Via Dolorosa), na uspinjanje poslednjim snagama na Golgotu, ali mi ne bismo ni bili Srbi da nismo kadri, i „na strašnom mestu postojati“.

I danas, i večeras mogu da zaključim uz jednu važnu rečenicu. Na tlu Evrope postojala je, a danas snažnija nego ikada, postoji nesalomiva, nepokolobljiva, nepokoriva i nikada pokorena Srbija.

Neka je večna slava svim žrtvama NATO agresije i svi zajedno uskliknimo živela slobodna i ponosna Srbija“, rekao je predsednik Vučić.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovovao je danas obeležavanju Dana sećanja na 17. mart 2004. godine – Pogrom na Kosovu i Metohiji. On je rekao da je pre tačno 17 godina na KiM počinjen pogrom, a pogrom prevazilazi sve ostale zločine.

„Možda postoji vreme u kojem smo nemoćni da sprečimo nepravdu, ali nikada ne sme da postoji vreme da se protiv nepravde pobunimo, ove reči Elija Vizela, nekadašnjeg logoraša, nobelovca, obavezuju nas zauvek da protiv zločina ne ćutimo, ko god da ga je i zašto počinio“, poručio je predsednik Vučić i dodao da smo zapamtili i naučili svaku lekciju u kojoj smo bili gubitnici, svaku u kojoj smo bili nemi na sopstvene žrtve, svaku u kojoj smo bili spremni da zaboravimo.
 
„Srbija danas više nije slaba, niti zemlja gubitnika, ne preti, ali i ne zaboravlja, spremna je na razgovore, ali ne i poniženje. Srbija, baš kao i svi drugi ima pravo da brine o svom narodu, njegovoj sigurnosti i dobrobiti. Pravo na život je osnovno ljudsko pravo i mi ćemo ga uvek braniti“, rekao je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić je kazao da pogrom prevazilazi sve ostale zločine, jer je on, ne samo čin, već namera, politika, predumišljaj da se neki kraj, neka zemlja, nasilno očisti od pripadnika drugih nacija i vere.

„Nemamo prava da to prećutimo“, poručio je predsednik Srbije i istakao da imamo obavezu da budemo pobednici bez krvi i rata, najbolji u ekonomiji, zdravstvu, sportu, obrazovanju i svemu ostalom što čini razvoj i napredak.

„Želimo isto i drugima da se bave sobom i budu uspešni, jer smo svesni da je zločin alatka gubitnika, a pobednicima to nije potrebno, oni pamte, ali opraštaju i idu dalje, dok se gubitnici vrte u istom začaranom krugu. Mi Srbi to više nećemo da budemo, hoćemo budućnost, u kojoj ćemo da pamtimo, ali iz koje nećemo da se vraćamo. Znamo šta se dešavalo i to nazivamo pravim imenom,“ zaključio je predsednik Vučić.

 

Republika Srbija, kao pridružena članica Frankofonije, zajedno sa celom frankofonom zajednicom u svetu obeležava "Mesec Frankofonije". Za sve ljubitelje srpske kulture i francuskog jezika Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije je priredilo bogat program, a Ambasada Republike Srbije u Brazilu vas poziva da otkrijete raznolikost i bogatstvo srpske kulture na francuskom jeziku.

U sveobuhvatnom intervjuu, vođen je razgovor o uticaju i značaju prisustva žena u vladi R.Srbije, kao i o ostvarenom napretku Srbije na polju rodne ravnopravnosti. Dati su statistički podaci, te je konstatovan značaj rastućeg uticaja i prisustva žena, ne samo na ministarskim pozicijama i u Narodnoj skupštini RS, već i na vodećim pozicijama na lokalnom nivou.

Tokom intervjua su predstavljeni principi spoljne politike R. Srbije. Istaknut je značaj uspeha vlade RS na polju borbe sa aktuelnim izazovima uslovljenim Kovid-19, te su predstavljeni konkretni rezultati na polju vakcinacije. Tekst intervjua nalazi se na:

https://brasiliainfoco.com/entrevista-especial-para-o-dia-da-mulher-com-jelena-blazevic-chefe-da-missao-da-embaixada-da-servia-no-brasil/

 

08. mart 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković rekao je danas da je borba protiv svih oblika kriminala u vrhu prioriteta Vlade Srbije i neizostavan segment procesa pridruživanja EU.

„To je i naša moralna obaveza, kako bi generacijama iza nas ostavili jedan bolji svet“, rekao je Selaković učestvujući video-linkom na 14. Kongresu UN o sprečavanju kriminala i krivičnom pravosuđu, koji se održava u Kjotu.

Ministar Selaković istakao je da je Srbija kao cilj postavila suzbijanje visokotehnološkog kriminala, trgovine ljudima, terorizma i ilegalne migracije u „Drugoj nacionalnoj proceni pretnji od teškog i organizovanog kriminala“ iz 2019. godine.

Šef srpske diplomatije ukazao je da je naša zemlja blagovremeno uspostavila normativni i institucionalni okvir kojim je uredila sprečavanje zloupotrebe u toj oblasti, kao i da je osnovano Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, posebno odeljenje suda i posebna policijska jedinica.

Srbija se, kako je naglasio ministar, na planu borbe protiv korupcije vodi postulatima Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i Konvencije UN za borbu protiv korupcije.

Selaković je izdvojio napore Agencije za sprečavanje korupcije, kao nezavisnog državnog organa, u zaštiti javnog interesa, izgradnji individualnog i institucionalnog integriteta, jačanju transparentnosti i odgovornosti javne uprave.

„Snažno osuđujemo sve forme terorizma, uključujući ekstremizam i radikalizam, i zalažemo se za njihovo potpuno iskorenjivanje, sprovodeći tu i relevantne rezolucije i konvencije UN i Globalne antiterorističke strategije UN“, istakao je šef srpske diplomatije.

Za efikasnu i uspešnu borbu protiv ovih kompleksnih fenomena, kaže Selaković, od presudne važnosti je izgradnja kapaciteta naših društava i država, uz razmenu iskustava na regionalnom i globalnom nivou.

Selaković je zahvalio japanskom ambasadoru Hikihari na veštini vođenja pregovora na usaglašavanju Kjoto deklaracije i njenom usvajanju, koja je, kako je istakao, važan pokazatelj posvećenosti kreiranju i očuvanju institucionalnog okvira za prevenciju kriminala kao jednog od glavnih preduslova u promociji ciljeva održivog razvoja.

„Davne 1970, kada je Japan prvi put bio domaćin ovog skupa, pokazali smo snažnu političku volju da na problem ukažemo. Danas moramo tu volju i rešenost da reafirmišemo i konkretizujemo opipljivim potezima“, rekao je šef srpske diplomatije.

 

18. februar 2021. godine

Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve na svom zasedanju 18. februara 2021. godine u Spomen hramu Svetog Save u Beogradu izabrao je Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog dr Porfirija za Patrijarha srpskog.

Odmah posle izbora služeno je blagodarenje i proizneseno mnogoletstvije Arhiepiskopu pećkom, Mitropolitu beogradsko-karlovačkom i Patrijarhu srpskom gospodinu Porfiriju. Zvona na hramu Svetog Save na Vračaru oglasila su se nekoliko minuta pre 16 časova označavajući da je izabran 46. Patrijarh srpski.

Novoizabrani Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski gospodin Porfirije (Perić) rođen je 22. jula 1961. godine u Bečeju od oca Radivoja i majke Radojke. Na krštenju je dobio ime Prvoslav. Osnovnu školu je završio u Čurugu, a Zmaj-Jovinu gimnaziju u Novom Sadu. Zamonašen je po činu male shime od svog duhovnog oca, tada jeromonaha dr Irineja (Bulovića), u manastiru Visoki Dečani, na Tominu nedelju 1985. godine.

Diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1986. godine, kada ga je blažene uspomene Episkop raško-prizrenski, a potonji Patrijarh srpski Pavle, u manastiru Svete Trojice u Mušutištu rukopoložio u čin jerođakona.

Na poslediplomskim studijama u Atini boravi od 1986. do 1990. godine, kada po blagoslovu Episkopa bačkog dr Irineja dolazi u manastir Svetih arhangela u Kovilju, gde je rukopoložen u sveštenomonaški čin i postavljen za igumana.

Za njim u manastir dolazi mnoštvo mladih monaha i iskušenika. To su godine kada manastir Kovilj postaje duhovna matica mnogim mladim ljudima: intelektualcima, umetnicima, popularnim glumcima i rok muzičarima, pogotovo iz Novog Sada i Beograda. Od tada se iguman Porfirije, posebno angažuje i na lečenju obolelih od bolesti zavisnosti. U tom cilju on 2005. godine formira terapijsku zajednicu „Zemlja živih“, koja je priznata kao najuspešniji projekat za lečenje narkomanije, a danas, pod rukovodstvom vladike Porfirija, ima više od stotinu štićenika u kampovima širom Srbije.

Na redovnom zasedanju Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve u Beogradu 14. maja 1999. godine izabran je za Episkopa jegarskog, vikara Eparhije bačke.

Na temu Mogućnost poznanja Boga kod apostola Pavla po tumačenju svetog Jovana Zlatoustog, doktorirao je 2004. godine na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Atini.

Čuvenog psihijatra, akademika dr Vladetu Jerotića, na Bogoslovskom fakultetu je nasledio na katedri Pastirske psihologije. Njegova predavanja, posećena su ne samo od studenata matičnog, nego i drugih fakulteta u Beogradu.

Zajedno sa grupom stručnjaka: psihologa, lekara, kriminologa, sociologa, vladika Porfirije osniva građansko udruženje koje se bavi resocijalizacijom žrtava destruktivnih verskih sekti i kultova.

Episkop Porfirije je, već deceniju, ne samo predsednik Upravnog odbora, nego i pravi spiritus movens Humanitarnog fonda „Privrednik“, koji obezbeđuje stipendije za veliki broj nadarenih, a siromašnih učenika i studenata, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost.

Republička Skupština ga je, kao predstavnika svih Crkava i verskih zajednica, 2005. godine, izabrala za člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije, a za svog predsednika Savet ga je izabrao 2008. godine. Kao predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije, episkop Porfirije je zastupao dugoročne interese društva i građana, nezavisno od političkih uticaja. 

U radiodifuznom spektru Srbije od tada se čuju i crkvene radio stanice. Dao je ključni doprinos pokretanju niza radijskih i televizijskih emisija koje se bave religijskim temama.

Sveti Arhijerejski Sabor mu 2010. godine, poverava da utemelji svešteničku službu u Vojsci Srbije. Plodovi njegovog rada na tom polju, nisu samo odgovarajući zakonski propisi, već i odabir vojnih kapelana, organizacija i opremanje hramova u kasarnama i vršenje prvih bogosluženja.

Svoje stručne bogoslovske radove Episkop Porfirije je objavljivao u časopisima kod nas i u svetu. Učestvovao je u velikom broju naučnih konferencija i simposiona širom sveta.

Vladika Porfirije, kao jedan od najuglednijih savremenih srpskih duhovnika i intelektualaca, ima izuzetno širok krug prijatelja, na samo u Otadžbini, a odnose ličnog prijateljstva i bliske saradnje neguje i sa sveštenicima i predstavnicima drugih Crkava i verskih zajednica.

Govori grčki, engleski i nemački, i služi se ruskim jezikom, a njegov stil komunikacije uvek je prilagođen sagovornicima.

U tron Mitropolita zagrebačko-ljubljanskih ustoličen je 13. jula 2014. godine u Sabornoj crkvi Preobraženja Gospodnjeg u Zagrebu. Svečanu arhijerejsku Liturgiju služio je Patrijarh srpski Irinej uz sasluženje velikog broja arhijereja Srpske Crkve i drugih sestrinskih Crkava, kao i sveštenstva i monaštva, i blagočestivog naroda.

Izvor: SPC

Covid-19 – uslovi za ulazak

Radi zaštite od unošenja zaraznih bolesti na teritoriju Republike Srbije, licima koja dolaze u Republiku Srbiju iz svih država sveta, izuzev iz Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Severne Makedonije, Crne Gore i Mađarske, dozvoljen je ulazak u Republiku Srbiju samo ako poseduju negativan RT-PCR test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, ne stariji od 48 časova, izdat od strane referentne laboratorije države iz koje dolaze, odnosno iz koje ulaze u Republiku Srbiju.

Ukoliko postoji kašnjenje prilikom ulaska u Republiku Srbiju, a koje se ne može pripisati krivici putnika već je posledica spoljnog događaja koji se nije mogao predvideti, izbeći ili otkloniti (kašnjenje/odlaganje leta, polaska autobusa, voza i sl.), onda test ne može biti stariji od 72 sata prilikom ulaska u Republiku Srbiju.

Državljanima Republike Srbije i stranim državljanima koji imaju odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji koji dolaze iz svih država sveta, izuzev iz Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Severne Makedonije, Crne Gore i Mađarske, a ne poseduju negativan RT-PCR test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, izdat od strane referentne laboratorije države iz koje dolaze, odnosno ulaze u Republiku Srbiju, odnosno licima koja dolaze iz SAD, negativan Antigen FIA Rapid test, ne stariji od 48 časova od datuma izdavanja rezultata, prilikom pasoške kontrole uručuje se pisano obaveštenje – zdravstveno upozorenje o obavezi pridržavanja mere karantina u kućnim uslovima u trajanju od 10 dana od dana prelaska državne granice i upozoravaju se na obavezu prijavljivanja nadležnoj COVID ambulanti ili teritorijalno nadležnom zavodu za javno zdravlje u roku od 24 časa od časa prelaska državne granice putem elektronske prijave na elektronsku adresu: www.e-zdravlje.gov.rs

Mera karantina u kućnim uslovima prestaje da važi ako lice kome je izrečena uradi RT-PCR test na prisustvo virusa SARS-CoV-2 u referentnoj laboratoriji u Republici Srbiji i dobije negativan rezultat.

Navedeni uslov za ulazak u Republiku Srbiju ne primenjuje se:
•  na strane državljane koji su u tranzitu kroz Republiku Srbiju. Tranzit za strane državljane se ograničava na period ne duži od 12 časova od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije;
•   na posadu i kabinsko osoblje vazduhoplova čije je krajnje odredište Republika Srbija;
•   na posadu, osoblje i putnike koji su u tranzitu, odnosno transferu preko međunarodnih aerodroma Republike Srbije;
•  na akreditovane članove osoblja stranih diplomatsko-konzularnih predstavništava i kancelarija međunarodnih organizacija, kao i članove njihovih porodica koji su nosioci posebnih ličnih karata, odnosno identifikacionih dokumenata izdatih od strane Ministarstva spoljnih poslova i Generalnog sekretarijata Vlade;
•   na maloletna lica starosti do 12 godina, ako roditelj, staratelj ili drugo lice koje je u pratnji deteta poseduje negativan RT-PCR test, ukoliko je potreban;
•  na pripadnike stranih vojnih, policijskih i drugih službi bezbednosti koji su u tranzitu preko teritorije Republike Srbije ili dolaze u Republiku Srbiju radi izvršenja službenih zadataka uz prethodnu najavu;
•   na članove posade prilikom obavljanja međunarodnog prevoza, radi preuzimanja ili istovara robe ili radi prevoza lica u ili kroz Republiku Srbiju.
•  na maloletna lica do navršenih 12 godina života;
•  na lica koja su van teritorije Republike Srbije boravila manje od 48 časova, a poseduju negativan RT-PCR test na prisustvo virusa SARS-CoV-2 izdat od strane referentne laboratorije u Republici Srbiji ne stariji od 48 časova od vremena izdavanja. Ako postoji kašnjenje prilikom ulaska u Republiku Srbiju, a koje se ne može pripisati krivici putnika već je posledica spoljnog događaja koji se nije mogao predvideti, izbeći ili otkloniti (kašnjenje/odlaganje leta, polaska autobusa, voza i sl.), onda test ne može biti stariji od 72 sata prilikom ulaska u Republiku Srbiju.

Jelena Blažević, otpravnik poslova, a.i. Ambasade R. Srbije u Brazilu u Intervju za EmbassyNews govori o značaju Nacionalnog dana za R.Srbiju kao i o uspesima vlade Srbije u borbi sa pandemijom i  rezultatima ostvarenim na ekonomskom planu.

https://embassynews.info/dia-nacional-da-servia-e-comemorado-hoje-15/

Predsednik Republike i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je prikazu sposobnosti dela jedinica Vojske Srbije u kasarni „Rastko Nemanjić“ u Pančevu i tom prilikom poručio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom EU, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Kine.

Predsednik je rekao da će pre staviti „glavu na panj“, nego da potpiše bilo kakav papir sa priznanjem i podsetio da je to već jednom odbio u Vašingtonu, gde su postojale dve verzije sporazuma.

Naveo je da je odmah povukao svoju delegaciju, da je američkoj delegaciji rekao da Srbija takav sporazum neće potpisati i poručio da će Srbija uvek nastojati da vodi mirne razgovore kako bi sačuvala mir, ali da neće dozvoliti da je ponižavaju.

Predsednik Srbije zahvalio je na pismu-čestitki američkom predsedniku Džou Bajdenu povodom predstojećeg Dana državnosti, u kome se pored uobičajenog isticanja posvećenosti unapređenju ekonomske saradnje, regionalne stabilnosti i demokratskih vrednosti, nedvosmisleno poziva na međusobno priznanje Srbije i „Kosova“ kao posledice.

Međusobno priznanje Srbije i „Kosova“ ne stoji ni u jednom aktu nijedne svetske organizacije, ukazao je predsednik i ponovio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom Evropske unije, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Kine.

Prema predsednikovim rečima, situacija jeste teška i biće sve teža.
„Kao što sam vam rekao pre tri dana, ja to vidim, ja to očekujem, vidim kako se to polako steže, zato što su njihovi međusobni sukobi u svetskim okvirima sve snažniji i sve veći, i onda mi tu plaćamo cenu“, rekao je predsednik.

Vučić je poručio da je do naše države da nastavi sa snaženjem zemlje u ekonomskom smislu.

Predsednik je dodao da je uloga vojske veoma značajna u veoma složenim bezbednosnim i političkim uslovima savremenog sveta i da zato Srbija mora da uradi sve što može da odvrati svakog potencijalnog agresora i napade na građane i zemlju.

„Politika snaženja vojske biće nastavljena ubrzano“, naglasio je predsednik dodajući da je cilj da srpska vojska može da bude stabilizator političkih prilika u regionu.

Prema njegovim rečima, svakome treba da bude jasno da Srbija nije džak za udaranje i da može svako da je napadne i da joj preti kao što je to bilo u prošlosti.

Vučić je rekao da je zadovoljan onim što je video i zato što je mnogo toga urađeno u prethodnom periodu i istakao da će od aprila meseca vojnim licima biti znatno uvećane plate.

Predsednik je rekao i da će se nastaviti ulaganja u Vojsku Srbije, kojoj je poručio da od nje očekuje da i dalje bude čuvar naše zemlje, njenog integriteta i slobode.

„Od vas očekujemo da budete čuvari naše zemlje, njenog integriteta, slobode, da budete branitelji naroda, čuvari otadžbine, zaštitnici interesa Srbije i da budete odvraćajući faktor svakog agresora i za svakog ko bi pomislio da napadne Srbiju“, rekao je Vučić.

Na vojnoj vežbi pod nazivom „Vrh koplja“ prikazana je osposobljenost 72. brigade za specijalne operacije, a prikazu sposobnosti, koje je predsednik Srbije i vrhovni komandant Vojske Srbije ocenio sa vrlo dobro, prisustvovali su i potpredsednik Vlade i ministar odbrane Nebojša Stefanović i načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Milan Mojsilović.

Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll

Beograd,
7. februar 2021. godine

U intervju za portal Bacuri Noticias,  Jelena Blažević ortpavnica poslova, a.i. Ambasade Republike Srbije u Brazilu, predstavnila je rezultate vlade Republike Srbije na ekonomskom planu i na polju borbe sa pandemijom. Tokom intervijua ukazano je na pozakatelje ekonomskog rasta Republike Srbije u godini pandemije, a posebno na aktivnosti vlade u vezi sa sprečavanjem bolesti izazvane virusom COVID-19 i planom vakcinacije stanovništva.

Na donjem linku nalazi se prvi deo intervjua

https://youtu.be/P1g4SrqddBs

 

Spoljnopolitičke pozicije Srbije se razumljivo prilagođavaju novonastalim okolnostima na međunarodnom planu, međutim naši spoljnopolitički prioriteti su već duže vreme nepromenjeni. Prvi i najvažniji interes nam je očuvanje dobrosusedskih odnosa i stabilnosti i mira u regionu, i sa tim u vezi iznalaženje mirnog i pravednog rešenja za probleme na Kosovu i Metohiji, kaže u intervjuu za „Politiku“ ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković.

Naš trajni interes je i punopravno članstvo u Evropskoj uniji, jer to je tip društva kojem težimo. Na bilateralnom planu, naš cilj je učvršćivanje veza sa tradicionalnim prijateljima, sa Ruskom Federacijom i NR Kinom, kao i gradnja novih partnerskih odnosa sa SAD. Jedan od najvažnijih zadataka naše spoljne politike je i unapređenje položaja i zaštita prava i identiteta našeg naroda u regionu, kao i pružanje raznih vidova podrške Srbima u dijaspori. Sve su to veoma važni i vrlo često komplementarni ciljevi, ističe Nikola Selaković.

Kakve odnose očekujete da Srbija ima sa novom američkom administracijom?

Bilo bi preuranjeno da u javnosti spekulišemo o tome. Nova predsednička administracija u Vašingtonu je u ovom času zaokupljena unutrašnjim pitanjima i tako će biti još neko vreme. U timu predsednika Džozefa Bajdena ima ljudi koji su se bavili našim regionom, i verovatno je da će Balkan i Srbija u jednom trenutku biti u žiži američke spoljne politike. Podsetiću vas da su predsednik Vučić i predsednik Bajden ne tako davno imali veoma sadržajne razgovore u Beogradu, nakon kojih je naš predsednik konstatovao da je imao priliku da razgovara sa vrsnim poznavaocem prilika u ovom delu sveta i izvanredno pripremljenim sagovornikom. S obzirom na njihov lični odnos, ali i važnost unapređenja veza Srbije i SAD, sa razlogom možemo očekivati da u dogledno vreme bude organizovan i susret dvojice predsednika. Siguran sam da će na prirodu i dinamiku odnosa Srbije i SAD uticati i činjenica da nas u Vašingtonu predstavlja ambasador Marko Đurić, čije je prisustvo inauguraciji predsednika Bajdena važan signal i, verujem, vesnik pozitivnih pomaka u bilateralnim odnosima naših zemalja.

Kakvi su odnosi naše zemlje sa Moskvom, Briselom i Pekingom?

Rusija je naš tradicionalni prijatelj i to prijateljstvo nadilazi puke političke veze. Reč je o dubokim duhovnim, kulturnim i civilizacijskim sponama i prirodno je što imamo obostrani interes da te veze unapređujemo, iako su one na veoma visokom nivou. Sa NR Kinom imamo odnos koji se, osim na iskrenom čeličnom prijateljstvu naših naroda i visokih političkih predstavnika, zasniva na dubokom poverenju i uzajamnoj podršci. Srbija je strateški opredeljena za punopravno članstvo u Evropskoj uniji i to je poznato svim našim prijateljima, ali svoja prijateljstva ne zaboravlja, već ih jača i unapređuje, i prema svakome nastupa iskreno, ne skrivajući svoje namere. U tom smislu, ne tražimo za sebe nikakav ekskluzivan status, već samo pravo da slobodno i suvereno donosimo odluke o svojoj budućnosti i odnosima sa svima koji nas poštuju.

Da li Srbija može da vodi drugačiju spoljnu politiku od one koju sada vodi?

Uvek je moguće imati drugačiju politiku, uostalom osvrnite se na spoljnu politiku Srbije pre deset, dvadeset ili trideset godina, sagledajte tadašnje rezultate i videćete koliko je nenadoknadivo skupa bila ta politika. Mera ispravnosti jedne politike, bila ona spoljna ili unutrašnja, jesu njeni rezultati i efekat na život građana i sudbinu čitave države.
Naši spoljnopolitički prioriteti nisu definisani u afektu, već su plod ozbiljnog i dubokog sagledavanja naše složene pozicije i strateškog promišljanja o načinima za njeno poboljšanje. Srbija danas ima i bolju međunarodnu reputaciju i kredibilitet nego pre dve decenije, a glavni razlog je to što smo rezultatima pokazali koliko smo ozbiljna i odgovorna država. Ta vrsta kredibiliteta se ne postiže trikovima, već samo vrednim i promišljenim radom na sebi. I moram da i ovom prilikom naglasim da je glavni inspirator takvog odnosa prema politici, državi i njenoj budućnosti upravo predsednik Aleksandar Vučić. Na funkciji ministra spoljnih poslova u prilici sam svakog dana da vidim koliko je van granica naše zemlje predsesnik Vučić cenjen i poštovan.

Kada se može očekivati da budu popunjena upražnjena mesta ambasadora i konzula Srbije u svetu?

To je jedan od glavnih zadataka tokom 2021. godine. Ovo će biti godina osvežavanja, a verujem i podmlađivanja srpske diplomatije. Naša država, s obzirom na svoju veličinu, ima prilično razgranatu diplomatsku mrežu, što joj pruža velike mogućnosti za produbljivanje političkih i ekonomskih odnosa sa državama na svim stranama sveta. Ali potrebni su nam više svežih i energičnih kadrova, ljudi koji će biti najdostojniji predstavnici jedne moderne i dinamične Srbije. Srbija takve ljude ima, a ozbiljno podmađivanje nam je potrebno, kako da bismo izbegli stvaranje velikih generacijskih kadrovskih praznina, i postavili temelje moderne karijerne diplomatije.

Kakvi su Vaši odnosi sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem?

Predsednik Vučić i ja smo, osim što imamo bliske i prijateljske odnose, po prirodi posla i naših ustavnih nadležnosti, najbliži saradnici u realizaciji spoljnopolitičkih ciljeva Srbije. To mi omogućuje da sa njim često razgovaram, i u mnogim prilikama dosta novog i važnog naučim. Predsednik Vučić je čovek koji svojim strateškim i vizionarskim pristupom politici inspiriše ljude oko sebe, i ponosan sam na to što sam godinama imao priliku da budem deo njegovog najužeg tima saradnika, i što sam ga imao za svojevrsnog političkog mentora. U svakom slučaju, njegova vizija Srbije kao moderne, napredne i prosperitetne države, koja nezavisno i suvereno odlučuje o svojoj sudbini, je i moja želja i smisao političkog delovanja. Samo takva Srbija može da bude pouzdan oslonac sopstvenim građanima, kao i Srbima van naših granica, ali i inspiracija čitavom regionu.

 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je Srbija po privrednom rastu prva u Evropi, što će biti formalno potvrđeno krajem marta, a sve to je bilo moguće zahvaljujući reformskim merama koje su preduzete od 2014. godine, te brzim otvaranjem zemlje posle prvog talasa korona virusa.

Predsednik je istakao da je Srbija u prvom kvartalu imala rast od 5,2 odsto, dok je evrozona bila na minus 3,2 odsto, u drugom kvartalu Srbija je imala rast od minus 6,3 odsto, dok je evrozona imala minus od 14,7 odsto, a u trećem kvartalu, kada je evrozona imala minus od 4,3 odsto, Srbija je imala samo minus 1,4 odsto.
Vučić je naveo da je Crna Gora, na primer, imala u trećem kvartalu čak minus 26 odsto.

Takođe, predsednik je naglasio da su u našoj zemlji građene i obnovljene bolnice, te da su dve bolnice izgrađene za samo četiri meseca.

Rekao je da se država borila da nabavi respiratore, maske, rukavice, skafandere, lekove, sve što je bilo potrebno i ukazao je da se radi na 10 opštih bolnica širom Srbije, dodajući da su sve to bile velike stvari koje su moguće samo na osnovu uspeha reformi iz 2014, donošenjem Zakona o radu, koji je doneo odlične rezultate i merama fiskalne konsolidacije.

„Ovo su rezultati koje Srbija nikada nije imala. Kada je Srbija bila prva u Evropi po stopi rasta? Dobićemo 31. marta rezultate da se potvrdi da je Srbija broj jedan u Evropi. To sve je bilo moguće zahvaljujući ljudima koji su verovali u teške promene“, rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, ove godine će se u Srbiji čak šest autoputeva raditi u isto vreme, a s tim u vezi, napomenuo je da je Bugarska najavila da će do kraja godine završiti autoput od naše granice do Sofije, nakon čega će moći autoputem da se ide do Istanbula, što je jako važno kako bi saobraćaj išao preko naše zemlje.

Vučić je naglasio da je u 2020, tzv. godini korone, naša zemlja imala neto priliv direktnih stranih investicija od 2,9 milijardi evra neto, a bruto tri milijarde, što znači da su mnoge strane kompanije poput Tojo tajersa, Bojsena, ZTF-a, Brosea i u godini krize ulagale u Srbiji.

Predsednik je rekao da Srbija ima najveće prosečne plate u regionu, od 511 ili 512 evra, kao i da će već u februaru, zbog januarskog povećanja, taj prosek biti 535 ili 536 evra, kao i da je samo u Beogradu u poslednjih sedam godina prosečna plata skočila za 180 evra ili za 40 odsto.

Kaže da smo pre bili četvrti po platama u regionu, dok smo danas i zvanično prvi, kao i da će razlika u odnosu na druge zemlje sve brže da se povećava, a ističe da u Srbiji zaposlenost raste, kao i da nam se stopa javnog duga najmanje uvećala u odnosu na gotovo sve evropske zemlje. To ilustruje podacima da je u Italiji javni dug skočio na 156 odsto, u Nemačkoj 87 odsto, Francuskoj 114 odsto, u Hrvatskoj na 88 odsto, a u Srbiji je 57 odsto.

Predsednik Srbije najavio je da će do Sretenja, 15. februara, biti donet dodatni paket pomoći privredi, a kako je objasnio, to će biti nova injekcija za kompanije, privredu, preduzetnike, mala, srednja i velika preduzeća, što je, kako je rekao, 1.052.000 ljudi koji su obuhvaćeni tim sistemom.

Vučić je precizirao da će to najverovatnije biti pomoć u vidu isplate dva ili tri puta po pola minimalca, biće i sektorske pomoći za turizam, za hotelijere, turističke agencije, vodiče, za autobuske prevoznike, sa još pola minimalca.

Predsednik je dodao da će nastojati da se produže i garantne šeme, koje su se odlično pokazale, sa 1,5 milijardi, a ovog puta bi preko tog sistema, moglo da bude obezbeđeno još dva puta po 500 miliona.

Vučić je rekao da se za sedam dana očekuju prvi dogovori sa DFC-om vredni 300 do 400 miliona dolara.

Takođe, naveo je da će država nastojati da dodatno pomogne i penzionerima, pored povećanja penzije od 5,9 odsto, koliko će dobiti u februaru, kada prime januarsku penziju, a dodao je da bi simbolično, penzioneri do marta trebalo da dobiju pakete sa vitaminima C, D i cinkom, što su, prema rečima predsednika, sitnice, ali pokazuju deo brige države da se izbori za zdravlje.

Predsednik je najavio da će se u narednih sedam do osam dana završiti pregovori i oko nabavke kineske vakcine, nakon što su u Srbiju stigle prve količine Fajzerove i Sputnjik V vakcine i ukazao da je kineska vakcina izuzetno kvalitetna, ali da je verovatno i najskuplja, te da je zato pisao kineskom predsedniku i zamolio za popust za našu zemlju.
Vučić je zahvalio Amerikancima što su odlučili da prodaju vakcinu našoj zemlji i napomenuo da je niko u regionu, osim male količine koju je dobila Albanija, nije dobio sem Srbije.

Istakao je da se naša država oslanjala na sebe i sopstvene snage i da je naš državni vrh negde predosećao da će vakcine u okviru evropskog Kovaks plana stići kasno.

Predsednik je odbacio tvrdnje o lošim rezultatima Srbije u borbi protiv korone i naveo da naša zemlja ima najmanju smrtnost od korone u regionu.

On je izneo podatke da je Slovenija na 100.000 stanovnika imala 144 smrtna slučaja, Severna Makedonija 126, BiH 123, Burgarska 115, Crna Gora 115, Mađarska 110, Hrvatska 107, Rumunija 85, a Srbija 51.
"Stopa smrtnosti u regionu je: Bugarska 3,9. Bih 3,7, Mađarska 3,11, Severna Makedonija 3,03, Rumunija 2,48. Slovenija 2,15, Hrvatska 1,99, a Crna Gora, 1,4, a Srbija 1,0. To se vidi na grafikonima i tu nema laži, nema prevare", istakao je predsednik.

On je rekao da će se država boriti za vakcine, te da je jedino Srbija, na Zapadnom Balkanu, dobila značajne količine cepiva, uz nešto malo koje je dobila Albanija, a dodao je da se za jedan dan, od kada je počela prijava građana za vakcinaciju, prijavilo čak 63.000 ljudi.

Vučić je izrazio uverenje da nas čeka bolja godina od prethodne, a veruje i da će, uz vakcinaciju građana, biti pobeđen korona virus.

Beograd,
12. januar 2021. godine

Naši sunarodnici van Srbije su jedan od velikih potencijala koji država do sada nije prepoznala na pravi način i zato je potreban drugačiji pristup pitanju - kako da ojačamo našu dijasporu i iskoristimo dobru volju ljudi koji su potencijalni lobisti za interese Srbije i srpskog naroda, kaže ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.

„Kada pričamo o Srbima u dijaspori, i posebno u regionu, to je jedna prilično zaparložena poljana, na kojoj je potrebno raditi mnogo i u kojoj ne može mnogo toga odjednom učinjenog i da se vidi", konstatuje Selaković u intervjuu za Tanjug.

On ističe da i imenovanje direktora Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu prvi put posle gotovo sedam godina otkako je uprava formirana u okviru Ministarstva spoljnih poslova, govori da je to jedan od prioriteta delovanja ministarstva na čijem je čelu.

Selaković napominje da se trenutno uveliko radi na formiranju plana kako da dijaspora postane vidljivija i van granica Srbije i u samoj matici.

„Svaki čovek u dijaspori je potrencijalni lobista za interese naše zemlje i naroda i treba da nađemo pravi način da to iskoristimo", naveo je on.

Da može mnogo da se uradi na tom planu, Selaković ilustruje podatkom da samo u Švajcarskoj, u 24 grada postoje srpska kulturno-umetnička društva, što je više od 3.000 mladih ljudi koji se okupljaju zarad očuvanja naše tradicije, kulture, srpskog jezika i istorije.

„Ako su u 24 grada bili u stanju da organizuju takva društva, to govori o entuzijazmu ljudi. Koliki entuzijazam, energija, ljubav postoji kod tih ljudi. Dajte da vidimo kako da pomognemo i da iskoristimo tu dobru volju i potencijal kod tih ljudi", ukazuje ministar.

Navodi i primer jedne iseljeničke porodice u Kanadi, Varaklić iz jugozapadne Srbije, koja svake godine za decu u Raškoj oblasti pošalje božićne paketiće. Oni su, dodaje, do sada samo za te potrebe dali stotine hiljada dolara nevladinim organizacijama, ali ih mi ovde, kaže, ne vidimo.

„Ne vidi država, a to su ljudi koji su uspeli radom u jednoj dalekoj zemlji, kao uspešni privrednici, koji mogu da budu ozbiljni lobisti za Srbiju, za srpske interese, neko ko nas predstavlja na najbolji mogući način", rekao je Selaković.

Selaković skreće pažnju i na to da je na čelu Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu Arno Gujon, kako kaže, čovek izvanredne energije, velike ljubavi prema srpskom narodu, koju je pokazivao u delovanju prema Srbima na KiM, tamo gde su bili ozbiljno ugroženi.

„Time je pokazao i dao primer mnogim našim sunarodnicima šta može pojedinac da uradi. A, kada taj pojedinac energiju, entuzijazam, ljubav prema ljudima, prenese na delovanje u okviru državnog sistema, mislim da su se stvorili preduslovi da se u takvom delovanju rađaju dobri rezultati", rekao je Selaković.

 

Srbija bi ove godine konačno mogla da dobije ambasadore i generalne konzule u oko trećini trenutno upražnjenih mesta u diplomatsko-konzularnim predstavništvima zemlje u svetu, a ministar spoljnih poslova Nikola Selaković uveren je da će najveći broj tih mesta biti popunjen i to, kako ističe, najboljim mogućim ljudima.

„U narednoj godini, uveren sam da će doći do popunjavanja najvećeg broja tih upražnjenih mesta", rekao je Selaković za Tanjug, i istakao da se taj posao obavlja postupno, jer država želi da pokaže da ima kvalitetan kadar, koji će interese Srbije zastupati na najbolji mogući način.

Šef srpske diplomatije podseća da je u jednom broju predstavništava već istekao četvorogodišnji mandat ambasadorima i generalnim konzulima, tako da će se ući i u postupak imenovanja novih, nakon njihovog opoziva.

Među „upražnjenim" mestima je i ambasador Srbije u Kini.

„Vredno radimo na iznalaženju najboljeg mogućeg rešenja za našeg novog ambasadora u Kini i kao što smo jednog od najboljih ljudi u državnom sistemu poslali za ambasadora u SAD, koji će, siguran sam obavljati funkciju na najbolji mogući način, uveren sam da će tako biti i za ambasadora u Pekingu", rekao je Selaković.

Ministar, koji je spoljnopolitički resor u vladi preuzeo pre nešto više od dva meseca, ističe da su se okolnosti u svetu, kao i pozicija Srbije u njemu promenili, ali se spoljnopolitički ciljevi Srbije ne menjaju: zemlja ostaje strateški posvećena evropskim integracijama, a, zajedno sa putem u EU, jačaće i tradicionalna prijateljstva sa Rusijom i Kinom, uz uzdizanje na viši nivo i jačanje novih partnerskih odnosa sa SAD.

„Na važnom mestu za Srbiju su i odnosi u regionu, dobrosusedski odnosi, regionalna saradnja, jer se to uklapa u set naših uslova evropskog puta. Ali, i bez evropskog puta, uvek je važno kraj koga živite, sa kim živite, kakve su vam komšije i kakvi su odnosi u komšiluku", kaže Selaković.

Ističe i da je od neprocenjivog značaja pitanje Kosova i Metohije, kao glavnog nacionalnog i državnog pitanja Srbije i sprskog naroda.

„Kada kažem da se okolnosti menjaju, ali ne i ciljevi - naš cilj je i pre sedam godina bila EU, evrointegracije, ali pogledajte koji nam je tada bio prostor za delovanje, kada govorimo o ekonomskom aspektu, a koji je danas. Promenile su se okolnosti, a onda prilagođavate svoje delovanje tim promenjenim okolnostima, što je moguće više", kaže Selaković.

Podseća da je spoljnopolitičke prioritete u 2021. godini naveo i predsednik Republike, a da su očuvanje mira i stabilnosti u regionu apsolutni prioritet.

„Samo u mirnom i stabilnom regionu Zapadnog Balkana i Jugoistočne Evrope, Srbija može da se razvija i ekonomski, i kulturno, naučno, u svakom pogledu. Mir i stabilnost u regionu su 'sine qua non', bez koga nema razvoja i napretka. Srbija se ponašala, ponaša se i ponašaće se kao faktor koji stabilizuje čitav region, koji region drži u miru, pokazujući da je to onaj region koji svima najviše doprinosi", rekao je Selaković.

Odnosi u regionu su uvek kompleksni, a region je, primećuje ministar Selaković, na našu veliku žalost, opterećen pitanjima na koja ne možemo da utičemo, a koja se tiču prošlosti.

Pristup Srbije je da se traži prostor da se utiče na ono što se dešava danas i što će se dešavati u budućnosti.

U tom smislu, navodi i da je inicijativa tzv. „mini šengena", za tržišno objedinjavanje regiona, koja je potekla od Aleksandra Vučića i naišla na pozitivan odgovor premijera Albanije i Severne Makedonije, jedna od mogućnosti da se za region učini mnogo više.

„Da pokažemo koliko možemo da učinimo više ako nastupamo zajednički i ako tražimo zajedničke imenioce, a ne ono što nas razdvaja i deli", ukazuje Selaković.

Kad je reč o odnosima sa SAD, Selaković navodi da ne bi trebalo očekivati da velike države menjaju stavove onako kako bismo mi voleli, želeli ili kako mi zamišljamo, ali da je važno što je i sam ambasador u Vašingtonu, Marko Đurić, naglasio da kao svoj zadatak, između ostalog, vidi i uticaj na promenu klime u bilateralnim odnosima sa SAD, kao najvažnijom državom u svetu sa kojom je naša loša komunikacija u prošlosti ozbiljno uticala na položaj srpskog naroda i Srbije.

„Uveren sam da će Đurić ozbiljno raditi na tome, sa predsednikom Vučićem, premijerkom Brnabić, Ministarstvom spoljnih poslova, i da će u značajnoj meri doprineti promeni te klime", rekao je Selaković.

Ističe da je za Srbiju od izuzetne važnosti da partnerske odnose sa SAD uzdigne na viši nivo.

„To je država sa kojom u mnogim oblastima tesno sarađujemo i država sa kojom moramo da se trudimo, i da ne odustajemo od toga, da nalazimo ono što su nam zajedničke, dodirne tačke, ono što je i dobar primer naše saradnje u prošlosti i da stvaramo prostor za takvu saradnju i u budućnosti", zaključio je Selaković.

 

29.12.2020.

Očuvanje mira, briga o zdravlju i bolji standard najvažniji su za Srbiju u 2021. godini, istakao je predsednik Republike Aleksandar Vučić, uveren da ostvarenje tog ambicioznog i nimalo lakog zadatka neće biti jednostavno, ali da je zajedničkim radom sa Vladom moguće ostvariti najbolje rezultate, sigurnost i izvesnu budućnost za građane.

Predsednik je poručio da je Srbija zacrtala velike i ambiciozne ciljeve za narednu godinu, uprkos teškim i složenim međunarodnim i regionalnim prilikama, te da će nastojati da u potpunosti sačuva mir i stabilnost u regionu i zemlji, uz očuvanje vitalnih nacionalnih i državnih interesa.

„Srbija ostaje na kursu pobedničke politike – politike stabilnosti“, rekao je predsednik Vučić i naglasio da naša zemlja ostaje na putu evropskih integracija i da će brižljivo čuvati prijateljstvo sa Rusijom i Kinom, kao i da će graditi prijateljstvo sa SAD.

Prema rečima predsednika, Srbija nastavlja sa pobedničkom politikom, u kojoj je ona na prvom mestu, odnosno politikom zbog koje će naša zemlja i u naredne dve godine biti u prve tri zemlje u Evropi po stopi rasta.

Preduslov toga, napomenuo je predsednik, jeste obračun sa kriminalnim grupama, ali i još veća ulaganja u policiju i vojsku.

„Srbija je u 2020. godini zemlja sa najvećim rastom u Evropi“, ukazao je predsednik Republike na godišnjoj konferenciji za medije i dodao da očekuje sklapanje novog aranžmana sa MMF-om, kao i da se Srbiji do kraja sledeće ili do početka 2022. godine podigne kreditni rejting na „investicioni“, čime bi se naša zemlja izjednačila po rejtingu sa najrazvijenijim zemljama EU.

Kao najveći uspeh 2020. godine, Vučić je naveo to što će Srbija završiti sa najvišom stopom rasta u Evropi, koja se, kako je rekao, očekuje da će biti od minus 0,75 odsto do minus jedan.

„Ponosan sam što sam predsednik zemlje koja je šampion u Evropi po BDP-u“, istakao je Vučić i dodao da je tim uspehom Srbije bila zadovoljna i nemačka kancelarka Angela Merkel.

Taj rezultat, smatra predsednik Vučić, ohrabriće Srbiju da ubrza svoj evropski put, ali čuvajući prijatelje koji Srbiji nisu okrenuli leđa kada joj je bilo najteže, a to su Rusija i Kina.

Predsednik je istakao da će biti nastavljeno privlačenje stranih investitora, zatim da će se raditi na ulaganju u poljoprivredu, pre svega prehrambenu industriju, obnovu mehanizacije, te digitalizaciju poljoprivrede.

Predsednik Republike takođe je ukazao da je cilj da plate u javnom sektoru pre kraja godine dostignu 560 ili 570 evra, pri čemu bi u Beogradu iznosile skoro 700 evra.

Vučić je podsetio da će plate zdravstvenih radnika od 1. januara biti povećane za pet odsto, dok će ostalima u javnom sektoru zarade biti povećane za 3,5 odsto i dodatno od 1. aprila još 1,5 odsto, dok će desetari, razvodnici i podoficiri dobiti povećanje za dodatnih 10 odsto. Napomenuo je da će minimalna zarada biti povećana za 6,6 odsto, a penzije od 1. januara za 5,9 odsto, uz plan da do kraja 2021. prosečna penzija bude 270 evra.
Predsednik je posebno istakao ulaganja u zdravstvo, podsetivši da su otvorene dve nove kovid bolnice i da se nastavlja sa obnavljanjem i gradnjom zdravstvenih objekata u celoj Srbiji i naglasio da je Srbija ubedljivo prva u regionu po broju hospitalizovanih na 100.000 stanovnika i da baš zbog toga ima malu smrtnost, kao i da je Srbija ove godine bila među prve tri zemlje u regionu po broju urađenih PCR testova.

Govoreći o turizmu, predsednik je rekao da će se naredne godine raditi na razvoju Podunavlja, od Apatina do Kladova, da će se razvijati Ovčarsko-kablarska klisura, kao i naši planinski centri.

U oblasti kulture i informisanja, Vučić je rekao da je za sledeću godinu važna implementacija medijske strategije, završetak rekonstrukcije Narodnog pozorišta u Subotici, a najavio je ulaganja u muzeje, a posebno je istakao premeštanje Muzeja istorije u zgradu železničke stanice. Naveo je i da će sledeće godine biti završeno podno grejanje u Hramu Svetog Save. 

Istakao je da će država nastaviti da brine i o našim građanima na KiM, da niko ne može da zabrani Srbiji da pomaže svom narodu, niti da će Srbija odustati od pomoći našem narodu.

Srbija je, kako je naglasio, spremna da šalje lekove i vakcine i albanskom stanovništvu i istakao da će u i narednom periodu naša zemlja voditi politku mira u regionu i da će se truditi da sarađuje i sa Zagrebom, Sarajevom, Podgoricom i ostalima.

 

Radi zaštite od unošenja zaraznih bolesti na teritoriju Republike Srbije, od 20.decembra 2020.godine licima koji dolaze u Republiku Srbiju, dozvoljen je ulazak u Republiku Srbiju samo ako poseduju negativan RT-PCR test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, ne stariji od 48 časova, izdat od strane referentne laboratorije države iz koje dolaze, odnosno iz koje ulaze u Republiku Srbiju. Ukoliko postoji kašnjenje prilikom ulaska u Republiku Srbiju, a koje se ne može pripisati krivici putnika već je posledica spoljnog događaja koji se nije mogao predvideti, izbeći ili otkloniti (kašnjenje/odlaganje leta, polaska autobusa, voza i sl.), onda test ne može biti stariji od 72 sata prilikom ulaska u Republiku Srbiju.

Državljanima Republike Srbije i stranim državljanima koji imaju odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji, kao i članovima diplomatsko-konzularnog osoblja i članovima njihovih porodica, pri ulasku u Republiku Srbiju, a koji ne poseduju negativan RT-PCR test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, izdat od strane referentne laboratorije države iz koje dolaze, odnosno ulaze u Republiku Srbiju, ne stariji od 48 časova od datuma izdavanja rezultata, određuje se mera karantina u kućnim uslovima u trajanju od 10 dana. Ova mera prestaje da važi ako lice kome je određena u periodu trajanja mere dobije negativan RT-PCR test na prisustvo virusa SARS-CoV-2 izdat od strane referentne laboratorije u Republici Srbiji. Navedenim licima se prilikom pasoške kontrole pri ulasku u Republiku Srbiju uručuje pisano obaveštenje – zdravstveno upozorenje o obavezi pridržavanja mere karantina u kućnim uslovima u trajanju od 10 dana od dana prelaska državne granice i upozoravaju na obavezu javljanja nadležnoj COVID ambulanti ili teritorijalno nadležnom zavodu za javno zdravlje u roku od 24 časa od časa prelaska državne granice putem elektronske prijave na elektronsku adresu: www.e-zdravlje.gov.rs

Negativan RT-PCR test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, ne stariji od 48 časova, kao uslov za ulazak u Republiku Srbiju ne primenjuje se:

    na strane državljane koji su u tranzitu kroz Republiku Srbiju. Tranzit za strane državljane se ograničava na period ne duži od 12 časova od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije;
    na posadu i kabinsko osoblje vazduhoplova čije je krajnje odredište Republika Srbija;
    na posadu, osoblje i putnike koji su u tranzitu, odnosno transferu preko međunarodnih aerodroma Republike Srbije;
    na akreditovane članove osoblja stranih diplomatsko-konzularnih predstavništava i kancelarija međunarodnih organizacija, kao i članove njihovih porodica koji su nosioci posebnih ličnih karata, odnosno identifikacionih dokumenata izdatih od strane Ministarstva spoljnih poslova i Generalnog sekretarijata Vlade;
    na maloletna lica starosti do 12 godina, ako roditelj, staratelj ili drugo lice koje je u pratnji deteta poseduje negativan RT-PCR test, ukoliko je potreban;
    na strane državljane koji imaju odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji;
    na pripadnike stranih vojnih, policijskih i drugih službi bezbednosti koji su u tranzitu preko teritorije Republike Srbije ili dolaze u Republiku Srbiju radi izvršenja službenih zadataka uz prethodnu najavu;
    na strane državljane prilikom obavljanja međunarodnog prevoza, radi preuzimanja ili istovara robe ili radi prevoza lica u ili kroz Republici Srbiji, kada se radi o posadama:

a) teretnih motornih vozila prilikom obavljanja međunarodnog prevoza u drumskom saobraćaju. Ukoliko se radi o tranzitnom saobraćaju, isti se ograničava na period ne duži od 12 časova od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije;
b) teretnih brodova koji prevoze robu u jednu od domaćih luka. U slučaju tranzitne plovidbe na međunarodnom vodnom putu na teritoriji Republike Srbije, isti se ograničava na period ne duži od 90 časova za brodske sastave i 60 časova za samohodna plovila od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije u slučaju uzvodne plovidbe, odnosno na period ne duži od 72 časa za brodske sastave i 54 časa za samohodna plovila od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije u slučaju nizvodne plovidbe;
v) autobusa u linijskom i međunarodnom prevozu putnika, kako u tranzitu tako i u slučaju kada je krajnja ili polazna destinacija Republika Srbija;
g) železničkih vozila i vozopratno osoblje;
d) humanitarnih konvoja ugovorenih diplomatskim putem.

Negativan RT-PCR test na prisustvo virusa SARS-CoV-2, ne stariji od 48 časova, kao uslov za ulazak u Republiku Srbiju ne primenjuje se, pod uslovom reciprociteta:

    na državljane susednih država iz pograničnog područja koji obavljaju poljoprivredne radove i imaju poljoprivredno zemljište na teritoriji Republike Srbije, a koji su dužni da prilikom prelaska državne granice radi obavljanja poljoprivrednih radova na tom zemljištu poseduju dokaz o vlasništvu nad poljoprivrednim zemljištem ili izjavu vlasnika poljoprivrednog zemljišta da lice obavlja poljoprivredne radove na njegovom zemljištu;
    na državljane susednih država koji su stanovnici pograničnog područja i koji su zaposleni na teritoriji Republike Srbije, kojima je poslodavac iz Republike Srbije izdao dokument o radnom angažovanju.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić primila je danas prvu vakcinu protiv koronavirusa kompanije „Fajzer“ na Institutu za virusologiju, vakcine i serume "Torlak".

Brnabić, koja je prva evropska premijerka koja je primila vakcinu, istakla je da je danas možda prvi dan od 6. marta da imamo razlog za osmeh jer se obeležava početak kraja pandemije u Srbiji, ali i u Evropi i svetu.

Kao premijerka i neko ko vodi Krizni štab za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19, osećala sam obavezu da prva primim vakcinu kako bih pokazala da verujemo u nju, ali i u naše institucije – Agenciju za lekove i medicinska sredstva Srbije i stručna lica koja su danonoćno radila na proveri vakcine, rekla je ona.

Predsednica Vlade je, ističući da joj je čast da uradi ovako nešto za zemlju i bude prva koja će otvoriti put za sve građane, prenela da je sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem postigla dogovor o tome da njih dvoje prime različite vakcine, te će on najverovatnije primiti sledeću koja bude stigla, najverovatnije kinesku.

Prema njenim rečima, u ovom trenutku imamo vakcinu konzorcijuma "Fajzer-Biontek", a u najskorije vreme se očekuju i one od kineskog "Sinofarma", kao i određene količine ruske "Sputnjik V".

Ona je izrazila uverenje da ćemo krajem prvog kvartala ili početkom drugog imati i vakcinu kompanije "Astra-Zeneka", a nakon toga i "Moderninu".

Kao što smo i obećali, građani će imati na raspolaganju sve vakcine koje imaju dozvole u svojim zemljama i odobrenja relevantnih međunarodnih agencija, a naravno proći će i sve naše agencije i institute, ukazala je premijerka.

Prema njenim rečima, pred početak vakcinacije zdravstvenih radnika vakcinu će primiti i ministar zdravlja Zlatibor Lončar jer se trudimo da budemo primer i pokažemo da smo sigurni u vakcine i institucije.

Brnabić je istakla da je Srbija, ne računajući Veliku Britaniju, prva zemlja u Evropi koja je dobila vakcinu "Fajzer–Biontek", a treća koja je počela masovnu imunizaciju i kampanju za davanje vakcine – posle Velike Britanije i Švajcarske.

Uradili smo veliku stvar i ni u jednom trenutku se nećemo zaustavljati dok se ne završi imunizacija stanovništva, poručila je predsednica Vlade.

Ona je precizirala da će naša zemlja u januaru dobiti još 16.000 doza vakcine konzorcijuma „Fajzer-Biontek“, kao i da ćemo zajedno sa drugim vakcinama imati u januaru ukupno milion doza, a tokom prvog kvartala ukupno približno dva miliona doza.

Imamo dinamiku isporuka „Fajzerovih“ vakcina i kako varira njihova prozvodnja, tako varira i isporuka ne samo Srbiji, već i svim zemljama sveta. Očekivali smo 10.000 doza od „Fajzer–Bionteka“ u decembru, a stiglo je 4.870 doza, objasnila je premijerka.

Srbija je pokazala da može da se bori i da uspe u tome ako svi rade timski, poručila je Brnabić i ipak apelovala na sve da početak vakcinacije ne shvataju kao da je borba odmah i gotova, već da nastave da poštuju sve mere.

Da budemo sigurni i pomognemo zdravstvenim radnicima, pa ćemo 2021. godine polako skidati maske kada se stekne imunitet, a do tada ovo da gledamo ne kao pobedu, već kao početak kraja, zaključila je predsednica Vlade.

Nakon premijerke, vakcinu je primila i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i članica Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19 Darija Kisić Tepavčević, kao i član Kriznog štaba Predrag Kon.

Vakcinu su primili i epidemiolog i načelnica Odeljenja za prevenciju i kontrolu bolničkih infekcija VMA prof. dr Vesna Šuljagić, kao i akademik Predrag Peško, profesor univerziteta u Beogradu i Hajdelbergu i redovni član SANU.

Prve količine vakcine stigle su u Srbiju 22. decembra, a danas će ih primiti korisnici domova za stare u Beogradu i Novom Sadu.

Srbija je prva zemlja u regionu u koju je stigla vakcina „Fajzer-Biontek“.

Pored nabavke vakcine među prvim državama u svetu, čak pre zemalja EU, Srbija je jedna od retkih država koje su u rekordnom roku napravile i otvorile dve Kovid bolnice. Bolnice kapaciteta 930 mesta u Batajnici, odnosno 500 mesta u Kruševcu, umnogome doprinose povećanju kapaciteta i jačanju zdravstvenog sistema u borbi protiv virusa korona i praktično, prema rečima predsednika Vučića, predstavljaju spomenik budućnosti i govore o delima koja je država preduzela za kratko vreme.

Takođe, podsećanja radi, u Srbiji su ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu bila velika, te je od 2016. godine obnovljeno 80 domova zdravlja i ambulanti, a u toku su radovi na šest velikih domova zdravlja. Tako, više od 200 miliona evra uloženo je u obnovu, izgradnju i opremanje bolnica i više od 300 miliona u obnovu klinika i specijalizovanih bolnica, a na mnogima su radovi već završeni, poput Univerzitetske dečje klinike Tiršova, KBC Zemun, KBC „Dragiša Mišović“.

Apsolutni prioritet Vlade Srbije jeste uspešan završetak započetih projekata zdravstvene infrastrukture, ali se ogromna pažnja posvećuje i zdravstvenim radnicima, kojima su do 2020. godine povećane plate i to za 56,8% lekarima specijalistima, 66,9% medicinskim sestrama, a značajna sredstva ulažu se i u edukaciju zdravstvenih kadrova, kao i u opremu i uslove u kojima rade.

Poput drugih zemalja, i Srbija se ove godine suočila sa velikim izazovima, pre svega zdravstvenim, a svi činioci u državi bili su fokusirani na sprečavanje širenja virusa i očuvanja života i zdravlja građana. Sa tim izazovima, Srbija se bolje suočila, nego mnoge bogatije i razvijenije države Evrope i sveta.

Beograd,
24. decembar 2020. godine

Ministarstvo spoljnih poslova demantuje navode pojedinih domaćih medija o tome da će državljani Srbije na privremenom radu u inostranstvu biti dužni da plaćaju porez na prihode ostvarene kod inostranih poslodavaca, ne samo u zemlji privremenog boravka, već i u Srbiji.

Smatramo da katastrofično intonirani tekstovi, zasnovani na nedovoljno istraženim činjenicama, o jednoj temi koja se najdirektnije tiče velikog broja državljana Republike Srbije u inostranstvu, bezrazložno stvaraju zabrinutost kod dela naših državljana, što se može zaključiti i po povećanom broju njihovih upita upućenih diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije.

Apelujemo na rezidente Srbije koji se privremeno nalaze u inostranstvu da se ne obaziru na netačne senzacionalistički intonirane tekstove na ovu temu, jer se, kada je reč o procedurama oporezivanja te kategorije naših državljana, ništa suštinski neće promeniti u odnosu na dosadašnju praksu. 

U nadi da se iza neodgovornih i netačnih medijskih napisa o ovoj temi ne krije zla namera, već nerazumevanje, naglašavamo da Srbija čini i da će nastaviti da čini sve kako bi na svaki način pomogla svojoj dijaspori.

Beograd,
23. decembar 2020.

Od 30.12.2020. odlukom brazilske vlade (Uredba br. 630 od 17. decembra 2020) svi putnici, brazilski i strani drzavljani, obavezni su da avio kompanijama prilikom ukrcavanja pokazu negativan PCR test ne stariji od 72 sata.

Potrebno je takodje da putnik popuni Izjavu o zdravstvenom stanju.

SAOPŠTENJE MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA

Povodom 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije izražava još jednom privrženost tekovinama i vrednostima Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koja je usvojena na današnji dan 1948. godine.

Načela iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima predstavljala su temelj za izgradnju međunarodnog prava u ovoj oblasti, kao i međunarodnog sistema promocije i zaštite ljudskih prava, kao jedinstvene civilizacijske tekovine savremenog doba. Naša obaveza danas jeste očuvanje i jačanje međunarodnog sistema za poštovanje ljudskih prava, razvoj standarda ljudskih prava, kontrola nad ispunjavanjem preuzetih obaveza, kao i nastavak saradnje sa međunarodnim i regionalnim institucijama na zaštiti ljudskih prava.

Srbija je u punoj meri posvećena univerzalnim vrednostima ljudskih prava i sprovođenju u praksi međunarodnih pravnih instrumenata o ljudskim pravima. Naša kontinuirana saradnja sa instrumentima Saveta za ljudska prava u okviru Ujedinjenih nacija, kao i sa Savetom Evrope i mehanizmima ljudske dimenzije OEBS-a, predstavlja važan deo aktivnosti svih državnih organa i ilustruje našu doslednu opredeljenost za ispunjavanje međunarodnih standarda ljudskih prava.                      

Međunarodni dan ljudskih prava je povod da se još jednom ukaže na obespravljenost srpskog i drugog nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji i ponovi poziv međunarodnoj zajednici da omogući poštovanje garantovanih međunarodnih normi ljudskih prava i doprinese stvaranju uslova za povratak interno raseljenih lica, kao i vraćanje njihove uzurpirane imovine.

Kabinet predsednice Vlade Republike pripremio je brošure u cilju promocije Republike Srbije kao povoljne destinacije za poslovanje i za investiranje u istraživanje i razvoj i nove tehnologije. U nastavku se nalaze internet adrese za pristup pbrošurama.

Brošura „SERBIA – Emerging tech development hub” 
https://innovations.serbiacreates.rs/

Brošura „Vodič kroz mere podrške razvoju inovativne privrede“
https://inovacije.srbijastvara.rs/

Ulazak stranih državljana u Republiku Srbiju regulisan je Odlukom Vlade Republike Srbije, donetom radi zaštite od unošenja zaraznih bolesti na teritoriju Republike Srbije. U skladu sa ovom odlukom, procedura ulaska stranih državljana u Republiku Srbiju je sledeća:

• stranim državljanima koji u Republiku Srbiju dolaze iz Republike Severne Makedonije, Republike Bugarske, Rumunije i Republike Hrvatske dozvoljen je ulazak u Republiku Srbiju ako poseduju negativan PCR test ne stariji od 48 časova, izdat od strane referentne nacionalne laboratorije zemlje iz koje dolaze, odnosno ulaze u Republiku Srbiju.
Pomenuti uslovi za ulazak u Republiku Srbiju ne primenjuju se na državljane Republike Srbije koji dolaze iz gorenavedenih država.

Odlukom su od navedenih uslova izuzete sledeće kategorije stranih državljana koji ulaze u Republiku Srbiju iz ove četiri zemlje:

1) strani državljani koji su u tranzitu kroz Republiku Srbiju, kada se radi o:

•  posadi teretnih motornih vozila prilikom obavljanja međunarodnog prevoza u drumskom saobraćaju. U slučaju međunarodnog tranzitnog prevoza tereta u drumskom saobraćaju, isti se ograničava na period ne duži od 12 časova od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije,
•  posadi i kabinskom osoblju vazduhoplova čije je krajnje odredište Republika Srbija i posadi, osoblju i putnicima koji su u tranzitu preko međunarodnih aerodroma Republike Srbije;
2) akreditovani članovi osoblja stranih diplomatsko-konzularnih predstavništava i kancelarija međunarodnih organizacija, kao i članovi njihovih porodica koji su nosioci posebnih ličnih karata, odnosno identifikacionih dokumenata izdatih od strane Ministarstva spoljnih poslova i Generalnog sekretarijata Vlade;

3) deca do 12 godina starosti, ako roditelj, staratelj ili lice iz porodičnog domaćinstva koje je u pratnji deteta poseduje negativan test iz stava 1;

4) strani državljani koji imaju odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji.

Stranim državljanima koji ulaze na teritoriju Republike Srbije dolazeći sa neke druge destinacije (osim iz gorenavedenih zemalja - Severne Makedonije, Bugarske, Rumunije i Hrvatske) dozvoljen je ulazak u Republike Srbiju bez obaveze da poseduju PCR test, niti se izriče obavezna mera samoizolacije po ulasku u zemlju.

Navedenom odlukom Vlade Republike Srbije ukinute su prethodno donete mere koje se odnose na državljane Crne Gore, a koji dolaze iz Crne Gore.

Državljani R.Srbije mogu da uđu u Brazil vazdušnim putem, na kraći period (do 90 dana), uz neophodnu  potvrdu o zdravstvenom osiguranju za sve vreme trajanja boravka u Brazilu. Zabranjeni su internacionalni letovi sa krajnjim odredištem u federalnim državama: Mato Groso do Sul, Paraiba, Rondonia, Rio Grande do Sul i Tokantis.

Strani državljani ne mogu da uđu u Brazil kopnenim i vodenim putevima do 29. avgusta 2020.g, ali mogu da uđu vazdušnim putem, sa ciljem kratkotrajnog boravka do 90 dana (uz važeću vizu, ukoliko je potrebna), kao i uz neophodnu  potvrdu o zdravstvenom osiguranju za sve  vreme trajanja boravka u Brazilu. Zabranjeni su internacionalni letovi sa krajnjim odredištem u federalnim državama: Mato Groso do Sul, Paraiba, Rondonia, Rio Grande do Sul i Tokantis.

Prelazak državne granice Republike Srbije vraćen je u uobičajeni režim, što znači da za ulazak u R. Srbiju više nije potrebna saglasnost/dozvola – ni za ulazak domaćih, ni za ulazak stranih državljana. 

Takođe, svim licima koja ulaze u R. Srbiju - umesto ranijih mera izolacije i obaveze posedovanja negativnog PCR testa – prilikom pasoške kontrole samo se uručuje pisano obaveštenje–zdravstveno upozorenje (dvojezično, na srpskom i engleskom jeziku) o merama kojih se treba pridržavati radi sprečavanja pojave, širenja i suzbijanja zarazne bolesti COVID-19.

Poštovani građani, obaveštavamo vas da se pojavio lažni sajt za prijavljivanje za glasanje iz inostranstva. Tekst saopštenja Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave u vezi ovog sajta možete pogledati OVDE.

Predsednik Republike Srbije je 10. maja o.g. doneo Odluku o izmeni Odluke o raspisivanju izbora za narodne poslanike ("Službeni glasnik RS", broj 68/20), kojom je, kao datum održavanja izbora, određen 21. jun 2020. godine.

Republička izborna komisija (RIK), kao organ koji sprovodi postupak izbora za narodne poslanike Narodne skupštine, donela je rešenje 11. maja o.g. o nastavku izbornih radnji. Takođe, RIK je donela Rokovnik za vršenje izbornih radnji prema kojem je utvrđeno da se zahtevi državljana R. Srbije za glasanje u inostranstvu primaju najkasnije do 30. maja 2020. godine (do ponoći, lokalno vreme u R. Srbiji). Rešenje RIK i Rokovnik se mogu naći u sledećem linku:

https://www.rik.parlament.gov.rs/tekst/1553/izborna-dokumenta.php

Ambasada nastavlja sa prijemom zahteva državljana R. Srbije za glasanje u inostranstvu i procesuiranjem istih u skladu sa prethodno dostavljenim instrukcijama

 

Na interes portala „Embassy News“ ambasador Veljko Lazić je dao intervju (elektronskim putem) u vezi sa aktuelnom situacijom u Srbiji oko pandemije izvazvane koronavirusom.
U intervjuu je, pored podataka, dao presek aktuelnog stanja, istakavši da se zaraza drži pod kontrolom, te informisao o preuzetim merama vlade R. Srbije i njihovim efektima. Na interesovanje novinara, detaljno je obavestio o podršci koju je naša zemlja dobila od Kine u cilju borbe i daljeg suzbijanja širenja COVID-19. Ambasador je informisao i o aktuelnom stanju u našim zdravstvenim institucijama, kao i o vladinim merama u cilju zaštite domaće ekonomije.  Predočene su i aktivnosti Ambasade R.Srbije u Braziliji u vezi sa pružanjem konzularne pomoći građanima Srbije koji su se zadesili u Brazilu, Ekvadoru i Boliviji u momentu pandemije. Na kraju je informisao o humanitarnoj pomoći Srbije Italiji, tj. o slanju 4 aviona medicinske opreme, kao i o tome da je planirano slanje  još 4 aviona medicinske pomoći Italiji. 

Intervju se nalazi na sledećem linku: http://embassynews.info/servia-mantem-cautela-na-flexibilizacao-das-medidas-impostas-durante-a-covid-19/

Jubilej Brazilije, ČESTITAMO!

Ambasada Republike Srbije čestita Vladi Federalnog distrikta i svim građanima Brazilije veliki jubilej, 60-ti rođendan. Ovaj grad, prepun svojih osobenosti i originalnih arhitektonskih rešewa, sa ponosom nosi titulu svetske baštine UNESKO.

U nemogućnosti da proslavi jubilej sa svim ambasadama, Vlada Federalnog distrikta je objavila poruke 60 ambasadora akreditovanih u Brazilu, koji su čestitke uputili na svom maternjem jeziku.

http://internacional.df.gov.br/parabens-brasilia/

 

Ministarstvo kulture i informisanja, u nameri da stanovništvu u R. Srbiji, ali i inostranstvu, olakša pristup sadržajima iz kulture, imajući u vidu sprečenost obavljanja programskih aktivnosti ustanova kulture i redukciju poslovnog procesa, donelo je meru u cilju što bezbednijeg prevazilaženja društvene situacije nastale zbog epidemije koronavirusa. Na WEB stranici Ministarstva kulture i informisanja možete pronaći spisak digitalnih sadržaja u oblasti kulture koje nude ustanove kulture ( http://www.kultura.gov.rs ), kao i pristupom na WEB  sajt Digitalna solidarnost http://www.digitalnasolidarnost.gov.rs/ ).

Takođe, Ministarstvo kulture i informisnja je tokom 2019. godine ustanovilo Pretraživač kulturnog nasleđa, koji obezbeđuje dostupnost informacija o kulturnom nasleđu Republike Srbije koje se čuva u bibliotekama, arhivima, muzejima, galerijama, zavodima za zaštitu spomenika i drugim subjektima u kulturi. Cilj Pretraživača je podsticanje učenja i jačanja svesti i značaju kulturnog nasleđa. Pretraživač je dostupan na srpskom i engleskom jeziku i pristupa mu se preko linka: https://kultura.rs/.

Povodom pandemije izazvane korona virusom, obaveštavamo da se na posebnoj internet stranici Ministarstva zdravlja( https://covid19.rs/ )  može preuzeti informacija o postupku na graničnim prelazima pri ulasku putnika u Republiku Srbiju:

https://covid19.rs/algoritam1/

https://covid19.rs/algoritam2/

Korona virus - Propisi i akti Vlade Republike Srbije:

https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/fp/covid19

ODLUKA Vlade Republike Srbije o izmeni Odluke o proglašenju bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću

 17.03.2020. године

U skladu sa članom 5. Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja, koju je 17. marta 2020.g. donela Vlada R. Srbije, Republička izborna komisija je donela rešenje o prekidu izbornih radnji u sprovođenju izbora za narodne poslanike (raspisanim za 26. april 2020. godine), za vreme dok traje vanredno stanje. Izborni proces, uključujući i rokove za vršenje izbornih radnji, nastaviće se u skladu sa odlukom o prestanku vanrednog stanja.

U skladu sa napred iznetim, Ambasada moli da obustavite dostavljanje zahteva za glasanje.

VAŽNO OBAVEŠTENJE
 

Obaveštavamo da je Vlada Republike Srbije, na sednici održanoj 15. marta o.g, donela Odluku o izmenama Odluke o proglašenju bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešhu, kojom se tačka 4. Odluke menja i glasi:

„4. Radi zaštite od unošenja zaraznih bolesti na teritoriju Republike Srbije, stranim državljanima nadležni organi privremeno he zabraniti ulazak u Republiku Srbiju.

Mepa iz stava 1. ove tačke ne primenjuje se na:

1) posade teretnih motornih vozila prilikom obavljanja međunarodnog prevoza u drumskom caobpađajy. U slučaju međunarodnog tranzitnog prevoza tereta u drumskom caobpaćajy, isti se ograničava na period ne duži od 12 časova od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije;

2) posade teretnih brodova koji prevoze robu u jednu od domaćih luka. U slučaju tranzitne plovidbe na međunarodnom vodnom putu na teritoriji Republike Srbije, isti se ograničava na period ne duži od 90 časova za brodske sastave i 60 časova za samohodna plovila od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije u slučaju uzvodne plovidbe, odnosno na period ne duži od 72 časa za brodske sastave i 54 časa za samohodna plovila od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije u slučaju nizvodne plovidbe;

3) vozopratno osobnje železničkih vozila koja ulaze u zonu graničnih stanica utvrđenih međudržavnim sporazumima;

4) posade i kabinsko osoblje vazduhoplova čije je krajnje odredište Republika Srbija ili su u tranzitu preko međunarodnih aerodroma Republike Srbije;

5) lica koja su dobila dozvolu za ulazak u Republiku Srbiju i boravak ili tranzit kroz Republiku Srbiju od radnog tela Vlade koje čine predstavnici Ministarstva zdravlja, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva građevinarstva, caobpaćaja i infrastrukture. Radno telo Vlade odrediće uslove i ograničenja tranzita, odnosno boravka lica kojima je data dozvola za ulazak u Republiku Srbiju;

6) humanitarne konvoje pod obaveznom pratnjom ugovorene diplomatskim putem;
 

7) akreditovane članove osoblja stranih diplomatsko-konzularnih predstavništava i kancelarija međunarodnih organizacija, kao i članove njihovih porodica koji su nosioci posebnih ličnih karata, odnosno identifikacionih dokumenata izdatih od strane Ministarstva spoljnih poslova i Generalnog sekretarijata Vlade;

8) strane državljane koji imaju odobren boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji.”

2. Tačka 4a menja se i glasi:

„4a. Državljani Republike Srbije i lica iz tačke 4. stav 2. podtač. 8) ove odluke, koji dolaze iz država, odnosno područja sa intenzivnom transmisijom bolesti COVID-19, odnosno žarišta epidemije, i to iz: Švajcarske Konfederacije, Republike Italije, Islamske Republike Iran, Rumunije, Kraljevine Španije, Savezne Republike Nemačke, Francuske Republike, Republike Austrije, Republike Slovenije i Republike Grčke, ypyćyjy se u izolaciju u trajanju od 28 dana, a domaćim državljanima i licima iz tačke 4. stav. podtačka 7) ove odluke koji dolaze iz drugih država, odpeđyje se mera stavljanja pod zdravstveni nadzor na akutno respiratorno oboljenje izazvano novim Korona virusom SARS-CoV-2 trajanju od 14 dana (izolacija u kuhnim uslovima).”

Odluka je stupila na snagu 15. marta 2020. godine i ostaje na snazi do daljeg.

U skladu sa merama Vlade Republike Srbije za sprečavanje širenja i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, Ministarstvo spoljnih poslova preporučuje državljanima Republike Srbije koji borave u inostranstvu da sva putovanja u Republiku Srbiju koja nisu neophodna odlože do daljeg, naročito ukoliko planiraju dolazak iz zemalja, odnosno područja sa intenzivnom transmisijom bolesti COVID-19.

Odlukom Vlade Republike Srbije utvrđeno da državljani Republike Srbije koji dolaze iz država, odnosno, područja sa intenzivnom transmisijom bolesti (Švajcarska, Italija, Iran, Rumunija, Španija, Nemačka, Francuska, Austrija, Slovenija i Grčka) se upućuju u izolaciju u trajanju od 28 dana.

Državljanima Republike srbije koji dolaze iz drugih država, odrediće se mera stavljanja pod zdravstveni nadzor u trajanju od 14 dana (izolacija u kućnim uslovima).

Pri ulasku u zemlju građanima će biti uručeno obavezujuće rešenje.

Pruimena navedenih mera će se striktno kontrolisati, te će svako nepridržavanje istih biti sankcionisano propisanom kaznom

Za najnovije mere Vlade Srbije  u borbi protiv virusa COVID-19 možete pročitati OVDE.

U Srbiji su raspisani Izbori za narodne poslanike Narodne skupštine R. Srbije, koji će se održati 26. aprila 2020. godine. Opširnije o tome možete pročitati ovde. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak u Srbiji možete preuzeti ovde, a zahtev za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu možete preuzeti ovde.

U kompleksu Ambasade je 20. februara 2020. g. održan koktel povodom obeležavanja Nacionalnog dana R. Srbije za predstavnike srpske dijaspore koja živi u Brazilu.

Događaju je prisustvovalo oko 30 naših građana koji pretežno žive u Braziliji. Tom prilikom učvršćeni su do sada ostvareni kontakti i uspostavljeni novi, kako među našim građanima, tako i sa predstavnicima Ambasade. Dogašaj je bio prilika za podsećanje i negovanje vrednosti i tradicije naše domovine, te mešusobno upoznabanje prisutnih sa izazovima življenja u Brazilu.

Za kompletan tekst ugovora možete kliknuti OVDE.

    Narodna banka Srbije je, u cilju ispunjavanja svojih Zakonom odredjenih ciljeva, izradila Finansijski vodič za povratnike, kojim nastoji da unapredi informisanost naših gradjana koji žele da se vrate u R. Srbiju, sa aspekta deviznih propisa uz nastojanje da se stvore uslovi za njihov lakši povratak i bržu integraciju, kao i za raspolaganje njihovim novcem. Cilj ovih aktivnosti jeste da se na jednom mestu, jednostavno i sveobuhvatno, pruže informacije u vezi sa većinom pitanja iz oblasti deviznog poslovanja koje su značajne za potvratak naših gradjana iz inostranstva, u skladu sa zakonom o deviznom poslovanju.

   Finansijskom vodiču može se pristupiti putem sajta Narodne banke Srbije putem sledećeg linka:
https://www.nbs.rs/internet/latinica/20/plp/finansijski_vodic_za_povratnike.pdf

     Verzija na engleskom jeziku:
https://www.nbs.rs/internet/english/20/dev/finansijski_vodic_za_povratnike_e.pdf

     Obaveštavamo da je Vlada Republike Srbije, na sednici održanoj 24.oktobra 2019.godine, donela Odluku o ukidanju viza za državljane Republike Jermenije, nosioce običnih pasoša, prema kojoj oni mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji Republike Srbije najduže do devedeset (90) dana od datuma ulaska u R. Srbiju, u periodu od sto osamdeset (180) dana, ukoliko ne postoje smetnje iz čl. 15. Zakona o strancima. Odluka je objavljena u “Službenom glasniku Republike Srbije” broj 76/2019 od 25.oktobra 2019.godine i stupa na snagu 02.novembra 2019.godine.

      Ambasador Veljko Lazić je učestvovao na Investicionom forumu u Sao Paulu 10-11. oktobra 2019. godine, u organizaciji Brazilske agencije za promociju izvoza i investicija (APEX). Skup su otvorili PR Ž. Bolsonaro i PR Interameričke banke za razvoj (BID) A. Moreno.
     Na forumu su razmatrane investicione mogućnosti u strateškim sektorima brazilske privrede, uključujući agroindustriju, odbranu, energetiku, infrastrukturu, inovacije i tehnologiju, kroz panele i okrugle stolove. Ovo je bila prilika za susrete sa brazilskim zvaničnicima, predstavnicima vladinih resora, kao i brojnim investitorima i predstavnicima kompanija tokom kojih su razmatrane mogućnosti ekonomske saradnje.

      Ambasador Veljko Lazić i Jelena Blažević, I sekretar i konzul posetili su srpsku dijasporu koja živi u Kampinasu (Sao Paulo) i okolini 22. septembra 2019. godine  Tom prilikom, okupilo se oko 30 naših građana koji su predstavnike Ambasade upoznali sa uslovima života u Brazilu i ukazali na specifičnosti sa kojima se susreću iz konzularne nadležnosti.
       Tokom posete je izvršena evidencija i ostvaren lični kontakt sa našim građanima, što je doprinelo boljem razumevanju uslova u kojima dijaspora živi u Brazilu/Sao Paulu.
     Ističemo naročitu zahvalnost porodici Dragosavac na ukazanom gostoprimstvu i uloženom trudu u cilju realizacije ove posete.

     Na prigodnoj ceremoniji, dana 11.09.2019. godine, inaugurisan je Počasni konzulat Republike Srbije u Rio de Žaneiro, na čelu sa Dejanom Petkovićem, kao počasnim konzulom.
     U pozdravnom govoru, ambasador R. Srbije u Brazilu Veljko Lazić se zahvalio Dejanu Petkoviću na svemu što je uradio tokom svoje bogate fudbalske karijere, a posebno na promociji Republike Srbije u Brazilu, predstavljajući je uvek na najbolji način, čime je u potpunosti zaslužio titulu počasnog konzula u Rio de Žaneiru.
     Dejan Petković se zahvalio R. Srbiji na počasnoj tituli naglasivši da će, kao i do sada, nastaviti da predstavlja R. Srbiju   u zemlji gde živi već 22 godine.
     Ceremoniji je prisustvovalo 60-ak zvanica, među kojima su bili šef Protokola MIP Brazila u Rio de Žaneiru, ambasador Edvardo Ramos, predstavnici Vlade i Sekretarijata za kulturu Rio de Žaneira, bivši amb. Brazila u Beogradu A. Ador, ličnosti iz umetničkog, kulturnog i javnog života, pripadnici srpske zajednice u Riju i prijatelji Dejana Petkovića.

Ambasador Veljko Lazić dao je intervju za političko-ekonomski portal “Bacuri Brazil” o aktivnostima  Republike Srbije na putu ka punopravnom članstvu EU. Tokom intervjua ambasador je ukazao da je članstvo u EU jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta Srbije, te je ukratko informisao o pregovaračkom procesu. Tom prilikom ukazano je i na aktuelnu fazu dijaloga Beograda i Prištine, te informisano o našim stavovima u vezi sa Kosovom i Metohijom.

https://www.youtube.com/watch?v=ijjVTqI8x1c&feature=share
 

Prilikom susreta sa Eduardom Bolsonarom, ambasador Veljko Lazić upoznao je sagovornika sa pitanjem KiM i informisao o aktuelnoj situaciji u našoj južnoj pokrajini. Tim povodom, zahvalio je vladi Brazila na stavu nepriznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti „Kosova“. U razgovoru je takođe ukazano na mogućnosti produbljenja bilateralne saradnje Srbije i Brazila, naročito na ekonomskom planu.
Predsednik Komisije za spoljne poslove i odbranu Nac. kongresa Brazila informisao je o aktivnostima Brazila na spoljnopolitičkom planu, pre svega u vezi sa situacijom u regionu Latinske Amerike.

ZA VIŠE INFORMACIJA POGLEDAJTE - BROŠURU

Održavanje 141.  skupštine Interparlamentarne unije (IPU) planirano je u Beogradu u periodu od 13. do 17. oktobra 2019. godine u organizaciji Narodne Skupštine Republike Srbije. Imajući u vidu da se pomenuto zasedanje održava na 130. godišnjicu IPU, očekuje se učešće visokih predstavnika parlamenata iz preko 100 zemalja. Glavna tema zasedanja biće “Jačanje međunarodnog prava: uloga i mehanizmi parlamenata i doprinos regionalne saradnje.“  Skup  će istovremeno biti i prilika za realizaciju brojnih bilateralnih susreta, sa ciljem ukupnog jačanja parlamentarne saradnje.

Političke konsultacije između ministarstava spoljnih poslova Srbije i Ekvadora održane su 02.07.2019. godine u Kitu. Sa naše strane konsultacije je predvodio politički direktor MSP ambasador Zoran Vujić, a u delegaciji je bio ambasador Veljko Lazić, dok je sa ekvadorske strane, sastanak vodio podsekretar za Severnu Ameriku i Evropu, ambasador Autgusto Saa Corriere, u prisustvu podsekretarke za multilateralu, amb. Mireya Munoz Mera.

Susret je bio prilika za razmenu mišljenja o širem spektru bilateralnih odnosa sa ciljem unapređenja saradnje Srbije i Ekvadora u raznim oblastima, jačanju političkog dijaloga, zatim saradnji dve zemlje na multilateralnom planu, kao i o aktuelnoj situaciji u regionu Zapadnog Balkana i Južne Amerike.

    U Brazilu su 17. juna 2019.g. održane bilateralne političke konsultacije ministarstava spoljnih poslova R. Srbije i Brazila, koje su sa srpkse strane predvođene  političkim direktorom Ministarstva spoljnih poslova R. Srbije amb. Z. Vujićem. Brazilsku delegaciju je  predvodio sekretar za pregovore sa zemljama Bliskog Istoka, Evrope i Afrike Kenneth Felix Naczynski da Norbega.
     Tokom konsultacija potvrđeni su tradicionalno dobri prijateljski odnosi dve zemlje i razmenjena su mišljenja o temama iz oblasti  bilateralnih odnosa, saradnji dve zemlje na multilateralnom planu,  kao i o aktuelnoj situaciji u regionima Zapadnog Balkana i Južne Amerike.
     Konsultacije su ocenjene kao veoma uspešne i korisne za razmenu mišljenja o temama od obostranog interesa sa ciljem unapređena saradnje i Srbije i Brazila na brojnim poljima, kao i za jačanje političkog dijaloga. 

        Protokol između Vlade R. Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o ukidanju viza za nosioce diplomatskih, službenih i specijalnih pasoša, stupio je na snagu 12. maja 2019.godine.

        Protokolom je proširen bezvizni režim između Srbije i UAE  i na nosioce običnih pasoša. U skladu sa članom 1. stav 2 (b) Protokola, državljani obe države imaju pravo na ulazak, izlazak, tranzit i boravak na teritoriji druge strane ugovornice do devedeset (90) dana.
 

Povodom nedavnog obeležavanja Dana držvanosti R. Srbije, ambasador Veljko Lazić je dao intervju za političko-ekonomski portal “BacuriBrasil“, u kojem je, izmedju ostalog, govorio o potencijalima privredne saradne sa Brazilom i izneo očekivanja da će u narednom periodu doći do povećanja obima trgovinske razmene dve zemlje.
U tom kontekstu, posebno je istakao prednosti Srbije, koja ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini sa brojnim zemljama i ekonomskim blokovima, što potencijalnim investitorima omogućava pristup tržištu od preko milijardu potrošača.

Link intervjua

https://bacuribrasil.com.br/?p=1996

        U prostorijama Rezidencije ambasadora R.Srbije u Brazilu V.Lazića 12. marta 2019.g. realizovana je prezentacija turističkih potencijala Srbije uz degustaciju specijaliteta domaće gastronomije za najuticajnije brazilske SJI. Prezentaciji su prisustvovali brojni predstavnici medija, kao i  Sekretarijata za međunarodnu saradnju i Sekretarijata za kulturu  vlade Federalnog Distrikta, te pripadnici  srpske dijaspore koji žive u Braziliji.
        Zvanicama se obratio ambasador V.Lazić koji je predstavio turističke potencijale Srbije, supruga ambasadora predstavila je naše tradicionalne specijalitete, dok je ceo sastav Ambasade bliže predstavio Srbiju prisutnima u neposrednom razgovoru tokom večeri. Putem video linka zvanice je pozdravio Tiago Ferreira, Brazilac koji već sedam godina živi u Beogradu i bavi se turističkom promocijom Srbije.

        Amb. RS u Brazilu Veljko Lazić sastao se sa predsednikom Senata Brazila 21.om. Tokom susreta amb. Lazić čestitao je D. Alkolumbreu na izboru na mesto PR Senata. U razgovoru je konstatovano da su odnosi Srbije i Brazila tradicionalno dobri koje karakterišu prijateljske veze dva naroda. Izražena je obostrana spremnost na unapređenje parlamentarne i svakog drugog vida saradnje, a naročito u trgovinsko-ekonomskoj oblasti.
          Amb. Lazić je, između ostalog, ukazao na perspektive ulaganja u Srbiju u tom smislu eventualnog zajedničkog nastupa Srbije i Brazila na trećim tržištima.

       Ambasador R. Srbije u Brazilu sastao se 20. feberuara o.g. sa potpredsednikom Brazila Hamiltonom Muraom. Tokom razgovora istaknuta je obostrana želja za nastavkom političkog dijaloga na visokom i najvišem nivou, kao i za produbljenjem saradnje  Srbije i Brazila u svim oblastima od obostranog interesa, naročito na ekonomskom planu.
         Ambasador Lazić je upoznao potpredsednika Brazila o aktuelnoj fazi dijaloga između Beograda i Prištine, kao i sa našim stavovima u vezi sa Kosovom i Metohijom, zahvalivši na principijelnoj podršci Brazila teritorijalnom integritetu i suverenitetu Republike Srbije.

    Ambasada Republike Srbije u Braziliji izražava najdublje saučešće Vladi Brazila, a posebno porodicama stradalih i nestalih u tragičnoj nesreći povodom pucanja brane u Brumađinju.

       U ovom izuzetno teškom trenutku, članovi Ambasade Republike Srbije dele bol i tugu sa onima koji su ostali bez svojih najmilijih. Pored toga, izražava se veliko žaljenje zbog razarajućih posledica po životnu sredinu.

       Telegrame saučešća i solidarnosti najvišim brazilskim zvaničnicima i prijateljskom brazilskom narodu uputili su najviši zvaničnici Republike Srbije.

       Ambasada Srbije je 29.01.2019.godine, u pomen svim žrtvama nesreće, spustila zastavu na pola koplja.

       Obaveštavamo da je Vlada R. Srbije, na sednici održanoj 18. januara 2019. godine, donela Odluku o ukidanju viza za državljane Federacije Sv. Kits i Nevis i Republike Palau za nosioce svih pasoša, prema kojoj ovi državljani mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji R. Srbije do 90 (devedeset) dana od datuma ulaska u R. Srbiju u periodu od 180 dana, ukoliko ne postoje smetnje iz čl. 15. Zakona o strancima.

        Odluka stupa na snagu 25.01.2019.godine.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić prisustvovao je 1. januara 2019. godine u Braziliji ceremoniji inauguracije predsednika Brazila Žaira Bolsonara.

Tom prilikom ministar Dačić je sa predsednikom Bolsonarom razgovarao o bilateralnim odnosima dve države i njihovom daljem unapređenju.

Na marginama inauguracije ministar Dačić imao je niz susreta sa visokim svetskim zvaničnicima koji su prisustvovali ceremoniji: predsednikom Bolivije Evo Moralesom, premijerom Kabo Verdea Ulisisom Sulvom, premijerom Izraela Benjaminom Netanijahuom, premijerom Mađarske Viktorom Orbanom, premijerom Maroka Saadedinom Otmanijem, predsednikom Ruske Dume Vječislavom Volodinom, državnim sekretarom SAD-a Majkom Pompeom, kao sa ministrima inostranih poslova Argentine Horhe Faurijem, Angole Manuelom Auguštom, Perua Nestorom Popolisiom Bardalesom, Surinama Ildiz Debora Polak-Bigle, Poljske Jacekom Čaputovičem, Ekvadora Hoze Valensija Amores, Gvineje Mamadi Ture, Čilea Robertom Ampuerom Espinosa, Paragvaja Luisom Kastiljonijem, Sao Tome i Principa E. Pinto, Gvajane Karl Grinidž.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić sastao se 01.01.2019.godine u Braziliji sa novim ministrom inostranih poslova Brazila Ernestom Araužom, koji je upravo stupio na dužnost.

Ministar Dačić poželeo je mnogo uspeha ministru Araužu u obavljanju nove dužnosti.

Tokom sastanka istaknut je značaj tradicionalno prijateljskih odnosa dve zemlje i razmotrene su mogućnosti daljeg unapređenja bilateralne saradnje, posebno na ekonomskom planu.

Ministar Dačić informisao je svog brazilskog kolegu Arauža o našim stavovima u vezi sa Kosovom i Metohijom i o aktuelnoj fazi dijaloga između Beograda i Prištine, zahvalivši na principijelnoj podršci Brazila teritorijalnom integritetu i suverenitetu Republike Srbije.

        U Rezidenciji šefa Delegacije Evropske Unije u Braziliji, organizovan je radni ručak ambasadora država članica EU i zemalja kandidata sa budućim MIP Brazila, ambasadorom Ernesto Araužom, 12. decembra 2018. godine. 
        Tokom sastanka predstavljene su osnovne smernice budućih spoljnopolitičkih prioriteta Brazila, a prisutni ambasadori su se interesovali za specifična pitanja iz oblasti od obostranog interesa.

        Ministar spoljnih poslova Brazila Aloysio Nunes Ferreira  i ambasador R. Srbije u Brazilu Veljko Lazić potpisali su Sporazum o bavljenju plaćenim poslovima izdržavanih lica diplomatskog, konzularnog, vojnog, administrativnog i tehničkog osoblja  diplomatskih i konzularnih  predstavništava između Srbije i Brazila. Popisivanjem sporazuma, u godini u kojoj je navršava 80 godina diplomatskih odnosa dve zemlje, još jednom su potvrđeni dobri i prijateljski odnosi dve geografski udaljene, ali veoma bliske države.
        U kurtuaznom razgovoru uoči ceremonije potpisivanja, u prostorijama Kabineta MIP-a Brazila, ambasador Veljko Lazić  kratko je informisao MIP A. Nunesa Fereiru o aktuelnostima u R. Srbiji i pojedinim aspektima bilateralnih odnosa. MIP A. Nunes istakao je zadovoljstvo povodom potpisivanja navedenog Sporazuma i izrazio očekivanje da će saradnja Srbije i Brazila produbljivati i u budućnosti.

        Guverner Federalnog Distrikta (FD) Brazila Rodrigo Rolemberg, je u sredu 26. novembra o.g. na stadionu „Mane Garinčo“ u Braziliji dodelio medalje zaslužnima za jačanje i poboljšanje uslova u državnim školama FD. Među 208 dobitnika bilo je 49 predstavnika ambasada akreditovanih u Braziliji, koje su učestvovale u programu „Otvorena vrata Ambasada“.  Ambasador Veljko Lazić odlikovan je medaljom „Partneri škola“ zbog doprinosa koji je na čelu Ambasade R.Srbije u Braziliji tokom ove godine dao u cilju poboljšanja i unapređena obrazovanja, kao i rada državnih škola Federalnog Distrikta.

        Molimo sve građane Republike Srbije koji su rodjeni na prostorima bivše  SFR Jugoslavije koji nisu regulisali obavezu upisa u matične knjige Republike Srbije, da bez odlaganja pokrenu odgovarajuće upravne postupke iz nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i regulišu obavezu upisa u matične knjige rodjenih u R. Srbiji.

        Obaveštavamo da će nadležne policijske uprave Ministarstva unutrašnjih poslova R. Srbije koje budu rešavale zahteve za izdavanje punih ispava podnetih u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, zahtevati dopune zahteva sa ažurnim podacima o upisu u matične knjige R. Srbije, tako da stranke neće biti u mogućnosti da pribave nove putne isprave ukoliko prilikom podnošenja zahteva budu prilagali izvode iz matične knjige rodjenih koje su izdali organi iz bivših SFRJ.
 

        Povodom stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata, ambasador Veljko Lazić je dao intervju za Radio Senat u sklopu emisije „Rat koji je promenio svet“. Emisija je emitovana u tri bloka 12. 13. i 14. novembra o.g. i tokom vikenda (17. i 18) u integralnoj verziji, od strane 23 nacionalne stanice u 13 federalnih država. Ambasador je govorio o istorijskom kontekstu pred Prvi svetski rat, činjenicama vezanim za početak rata (atentat, ultimatum), uzrocima i stvarnim motivima, našim ogromnim gubicima tokom Velikog rata, kao i okolnostima formiranja Kraljevine SHS.

https://www12.senado.leg.br/radio/1/reportagem-especial/a-guerra-que-mudou-o-mundo

        Ambasada Republike Srbije u Braziliji je učestvovala 10. novembra 2018. godine na 13. Sajmu ambasada u Braziliji koji je održan u izložbenom paviljonu u Gradskom parku. Učestvovalo je preko 85 ambasada zemalja akreditovanih u Braziliji, sa ciljem prikupljanja sredstava u humanitarne svrhe.
        Sajam je posetilo više od 20.000 ljudi, koji su na našem štandu bili u prilici da se upoznaju sa domaćom gastronomijom, da se fotografišu u našoj narodnoj nošnji, saznaju više o prirodnim lepotama i turističkim atrakcijama naše zemlje, kao i da se upoznaju sa našim pismom, te da ponesu „japanke“ sa motivima tradicionalnih pirotskih ćilima i još mnogo toga.
        Ambasada posebnu zahvalnost iskazuje našim gađanima koji žive u Braziliji Vanji Grujić i Stefanu Trifunoviću na velikoj pomoći tokom priprema i održavanja manifestacije. Takođe se zahvaljujemo porodici Muškatirović koja je pomogla u realizaciji našeg učešća.

        Obaveštavamo da je Vlada R. Srbije, na sednici održanoj 25. oktobra 2018. godine, donela Odluku o ukidanju viza za državljane Antigva i Barbuda, Grenada, Komonvelt  Dominika i Trinidad i Tobago za nosioce svih pasoša, prema kojoj mogu da uđu, tranzitiraju i borave na teritoriji R. Srbije do devedeset  (90) dana od datuma ulaska u R. Srbiju, u periodu od sto osamdeset (180) dana, ukoliko ne postoje smetnje iz člana 15. Zakona o strancima. 
        Državljani navedenih država, nosioci svih pasoša, koji žele da uđu i borave na teritoriji R. Srbije u periodu od 90 dana, ili da se školuju, žive, zaposle se, bave se medijskom delatnošću ili nekim drugim aktivnostima, dužni su da podnesu zahtev za vizu pre ulaska na teritoriju R. Srbije.
        Za državljane Antigva i Barbuda, Grenada i Komonvelt Dominika odluka je stupila na snagu 26. oktobra 2018, dok je za državljane Trinidad i Tobago Odluka stupila na snagu 03. novembra 2018. godine.

       Tokom boravka u Rio Grande do Sul, ambasador Veljko Lazić se sastao sa gradonačelnikom Gramada João Alfredo Bertolucci-jem, 19. oktobra 2018. godine.

      Tokom kurtoaznog susreta, između ostalog, razmatrane su mogućnosti raznih vidova saradnje Gramada sa pojedinim gradovima u Srbiji. U fokusu je prvenstveno bila saradnja u oblasti kulture, umetnosti i turizma imajući u vidu da je Gramado jedna od poznatih turističkih destinacija u Brazilu, gde se tradicionalno organizuju razne međunarodne kulturno-umetničke manifestacije.

Foto: Ambasador Lazić i gradonačelnik Bertolucci

        Obaveštavamo da je Vlada IR Irana, na osnovu reciprociteta, donela Odluku o stavljanju van snage bezviznog režima za državljane R. Srbije,  nosioce običnih pasoša. Odluka stupa na snagu 25. oktobra 2018. godine i od tog datuma, državljanima R. Srbije za ulazak i boravak na teritoriji IR Iran, potrebna je viza.

        Obaveštavamo da je Vlada R. Srbije, na sednici održanoj 08. oktobra 2018. godine, donela Odluku o prestanku važenja Odluke o ukidanju viza za državljane IR Iran, nosioce običnih pasoša. Odluka stupa na snagu 17. oktobra 2018.godine. Od tog datuma, državljanima IR Iran, nosiocima običnih pasoša, za ulazak, tranzit i boravak na teritoriji R. Srbije potrebna je viza. 

        Ambasada R. Srbije učestvovaće i ove godine na "Sajmu Ambasada" koji će se održati 10. novembra 2018.g. u Gradskom parku Brazilije. Pozivamo vas da posetite dogadjaj i upoznate se sa tradicijom, kulturom, običajima i gastronomskim specijalitetima iz preko 70 zemalja sveta. Sav prihod sredstava prikupljenih tokom događaja namenjen je u humanitarne svrhe.

        Turistička organizacija Srbije (TOS) i Turistička organizacija Crne Gore (TOCG), u organizaciji Evropske turističke komisije (ETC) bile su sponzori  nagradnog putovanja za najboljeg turističkog novinara iz Brazila. Ceremonija dodele nagrade održana je 25. septembra 2018. godine u Sao Paulu, gde je Republiku Srbiju predstavljao počasni konzul R. Srbije u Sao Paulu g-din Josse Guilermi de Godoy Pinheiro. Tokom ceremonije g-din Pinheiro je prikazao kratak film o Srbiji i predstavio turističke potencijale naše zemlje. TOS i TOCG ugostiće dobitnike nagrade po par dana na destinaciji, gde će im biti predstavljeni turistički sadržaji zemalja, dok je ETC obezbedila avionske karte. 

Više informacija o samom događaju mogu se pronaći na: 

https://www.premioeuropa.com.br/

        Ambasador Srbije u Brazilu Veljko Lazić je dao intervju za emisiju  „Izazovi EU"  Radio Senata. On je brazilskoj publici, približio spoljno-političke prioritete Srbije. Opredeljenje Srbije da se integriše u Evropsku uniju bila je centralna tema razgovora. U tom smislu, ambasador je govorio o ostvarenom napretku naše zemlje u procesu evrointegracija, kao i o toku aktuelnih progovora Srbije i EU.  Emisiju su u četiri bloka, od 3. do 6. septembra, kao i tokom vikenda 8. i 9. septembra, emitovale 23 nacionalne stanice u 13 federalnih država. Deo emisije koji se odnosi na Srbiju je u drugom bloku, od 9. minuta.

        U kontekstu utakmice između Srbije i Brazila na aktuelnom svetskom fudbalskom prvenstvu, Ambasada je organizovala praćenje događaja u restoranu Belgrado Burger sa prijateljima iz dipl. kora, MIP-a Brazila i našom dijasporom. Naša zemlja dobila je do sada nezabeležen  medijski tretman. Utakmicu su pratile ekipe iz TV Globo, SBT, TV Record,  TV Band, TV Brazil i Correio Braziliense.

https://g1.globo.com/df/distrito-federal/noticia/torcedores-servios-e-brasileiros-acompanham-jogo-lado-a-lado-em-brasilia.ghtml

https://globoplay.globo.com/v/6836799/programa/

https://www.correiobraziliense.com.br/app/noticia/cidades/2018/06/27/interna_cidadesdf,691404/resilientes-servios-do-df-torcerao-pelo-brasil-apos-eliminacao-na-cop.shtml

https://www.youtube.com/watch?v=Qv_nnNnwPwU

Foto: Marcelo Ferreira/CB/D.A Press

        U okviru obeležavanja 80 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Brazila, kao i u kontekstu održavanja svetskog fudbalskog prvenstva i predstojeće utakmice između dve zemlje,  brazilskoj publici je predstavljen film „Montevideo, vidimo se!“

        Na današnji dan, 15. juna 2018. godine, navršava se tačno 80 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Srbije i Brazila.
        Na predlog tadašnjeg predsednika Ministarskog saveta i Ministra inostranih poslova donet je Ukaz o otvaranju Poslanstva Kraljevine Jugoslavije u Rio de Žanieru. Ubrzo nakon toga, Brazil je doneo dekret o otvaranju svog diplomatskog predstavništva u Beogradu.

                Ukaz Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije

        Investicionom forumu u Sao Paulu, koji je održan 29-30. maja 2018. godine, u organizaciji Brazilske agencije za promociju izvoza i investicija (APEX), prisustvovao je ambasador Veljko Lazić.
        Skup je otvorio predsednik Republike Mišel Temer, i predsednik Interameričke banke za razvoj Luis Alberto Morena, uz prisustvo najviših brazilskih zvaničnika i predstavnika privatnog sektora, akademskih krugova i medija. Na forumu su razmatrane teme iz oblasti infrastrukture, inovacija i tehnologija, agroindustrije, energetike, zdravlja i biotehnologije, kroz panele i okrugle stolove.
        Ovo je bila prilika za susrete sa brazilskim zvaničnicima, predstavnicima vladinih resora i institucija, kao kompanija tokom kojih su razmatrane mogućnosti ekonomske saradnje.

        Obaveštavamo da je Vlada R. Srbije, na sednici održanoj 24. мајa 2018. godine, donela Odluku o ukidanju viza za državljane Republike Azerbejdžan, nosioce svih pasoša, prema kojoj mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji R. Srbije do devedeset (90) dana od datuma ulaska u R. Srbiju u periodu od stoosamdeset (180) dana, ukoliko ne postoje smetnje iz čl. 11. Zakona o strancima.
        Odluka stupa na snagu 02.06.2018.godine.

        Obaveštavamo da je Vlada R. Srbije, na sednici održanoj 24. мајa 2018. godine, donela Odluku o ukidanju viza za državljane Republike Burundi, nosioce svih pasoša, prema kojoj mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji R. Srbije do trideset (30) dana od datuma ulaska u R. Srbiju u periodu od godinu dana, ukoliko ne postoje smetnje iz čl. 11. Zakona o strancima.
        Odluka stupa na snagu 02.06.2018.godine

        Na poziv guvernera Federalnog distrikta Rodriga Rolemberga, ambasador Veljko Lazić je, sa grupom ambasadora, posetio Međunarodni sajam poljoprivrede „Agrobrasilia 2018 – Feira dos Cerrados“, koji je održan u Federalnom distriktu od 15. do 19. maja o.g.
        Ovo je jedna od najvećih sajamskih manifestacija u Brazilu, što je bila dobra prilika za brojne susrete sa brazilskim zvaničnicima i predstavnicima u oblasti poljoprivrede, kao i domaćim izlagačima, posebno na temu međusobne saradnje i razmene iskustava u ovom sektoru.

Foto -  guverner R. Rolemberg sa grupom ambasadora

        U kontekstu predstojećeg Svetskog fudbalskog prvenstva, „Centar za obrazovanje mladih i odraslih“ u Braziliji predstavio je zemlje koje igraju u istoj grupi sa Brazilom. U saradnji sa Ambasadom R. Srbije u Braziliji u prostorijama škole prezentovano je kulturno i istorijsko nasledje naše zemlje, kao i lokalni običaji, a organizovani su i fudbalski mečevi po uzoru na predstojeće prvenstvo. Učenici i profesori škole naročitu pažnji posetili su prezentaciji naše gastronomije, koja je bila izuzetno dobro prihvaćena.

        Obaveštavamo da su Zakon o dopunama Zakona o državljanstvu Republike Srbije i Zakon o jedinstvenom matičnom broju građana objavljeni 26.03.2018.g. u „Službenom glasniku RS“, broj 24/18 i u primeni su od 03. aprila 2018. godine.
        Dopunama Zakona o državljanstvu, članom 3. propisano je da u državljanstvo Republike Srbije može biti primljen državljanin SFRJ ili državljanin druge republike ranije SFRJ, odnosno državljanin druge države nastale na teritoriji SFRJ, koji na dan 31. decembra 2016. godine i na dan podnošenja zahteva ima prijavljeno boravište u Republici Srbiji. Zahtev se može podneti u roku do godinu dana od dana stupanja na snagu navedenog zakona, odnosno do 03. aprila 2019. godine.

        U okviru projekta Federalnog distrikta „Otvorena vrata Ambasade“ predstavnici Ambasade RS u Braziliji učinili su uzvratnu posetu OŠ „Vargem Bonita”. Učenici su u prisustvu profesora, predstavnika Vlade Federalnog distrikta i Sekretarijata za obrazovanje održali priredbu, kojom su upoznali prisutne sa autentičnim kulturnim sadržajem karakterističnim za ovo podneblje, istorijom i aktivnostima škole, ali i predstavili do sada stečena saznanja o R. Srbiji.  I ovaj događaj je svojim učešćem podržala prva dama Federalnog distrikta Marsija Rolemberg.

        Ambasada RS u Braziliji je učešćem u projektu Federalnog distrikta “Otvorena vrata Ambasade“ 05. a aprila 2018.g. primila 35 đaka osnove škole sa periferije Brazilije, uzrasta od 9 do 11 godina.
        Ambasador, njegova supruga i diplomatsko osoblje Ambasade su učenicima OŠ „Vargem Bonita” u prisustvu profesora, predstavnika vlade Federalnog distrikta - Sekretarijata za međunarodnu saradnju, Sekretarijata  za obrazovanje prikazali znamenitosti Srbije, upoznajući najmlađe sa kulturnim obeležjima, najbitnijim istorijskim događajima i ličnostima, običajima, religijom i aktuelnostima iz oblasti sporta. Događaj je, svojim prisustvom i učešćem podržala prva dama Federalnog distrikta Marsija Rolemberg. Ovom aktivnošću je još jednom produbljena kulturna saradnja Srbije i Brazila.

        Obaveštavamo da je Vlada St. Vinsenta i Genadina , donela Odluku o ukidanju viza za državljane Republike Srbije, nosioce svih pasoša, prema kojoj mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na njenoj teritoriji do 30 (trideset) dana, u periodu od godinu dana, ukoliko ne postoje smetnje iz čl. 11. Zakona o strancima.
        Odluka je stupila na snagu 21.02.2018.godine.

        Obaveštavamo da je Vlada R. Srbije, na sednici održanoj 8. marta 2018. godine, donela Odluku o ukidanju viza za državljane Gruzije, nosioce običnih pasoša, prema kojoj mogu da uđu, tranzitiraju i borave na teritoriji R. Srbije do 30 (trideset) dana od datuma ulaska u R. Srbiju, ukoliko ne postoje smetnje iz čl. 11. Zakona o strancima.
        Odluka je stupila na snagu 09. marta 2018. godine

        Obaveštavamo da je Vlada R. Kolumbije, , donela Odluku o ukidanju viza za državljane Republike Srbije, nosioce svih pasoša, prema kojoj mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na njenoj teritoriji do 90 (devedeset) dana uz mogućnost produžetka dodatnih 90 dana, u periodu od 180 dana u jednoj kalendarskoj godini, ukoliko ne postoje smetnje iz čl. 11. Zakona o strancima.
        Odluka je stupila na snagu 15.02.2018.godine.

        Obaveštavamo sve građane Republike Srbije koji planiraju da borave u državi Rio de Žaneiro, naročito u oblasti Ilha Grande, da je potrebna vakcinacija protiv žute groznice, koju bi trebalo izvršiti minimum 10 dana pre planiranog puta, kako bi se stekla imunizacija.
        Za sve dodatne informacije o vakcinaciji i zaštiti zdravlja u tropskim uslovima, molimo da se obratite Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.

        Povodom obeležavanja Nacionalnog dana Republike Srbije i  80 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Srbije i Brazila, u Braziliji je 22. februara 2018.g. svečano otvorena izložba „Ivo Andrić – pisac i/ili diplomata” Muzeja grada Beograda, u  Palacio Buriti – zgradi Vlade Federalnog distrikta (DF).
        Pred preko 200 prisutnih, o diplomatskim odnosima Srbije i Brazila, ali i o životnom delu i radu našeg najčuvenijeg pisca i diplomate govorili su prva dama Federalnog distrikta Marsija Rolemberg, podsekretar MIP-a Brazila za multilateralu, Evropu i Severnu Ameriku ambasador Simas Magaljaes, državni sekretar za kulturu DF Gustavo Pašeko, šef Kabineta Guvernera DF Alden Mageira, i ambasador R. Srbije u Brazilu Veljko Lazić.
        Među prisutnima su bili diplomatski predstavnici 60 zemalja akreditovanih u Brazilu, kao i pripadnici zakonodavne i izvršne vlasti Brazila, predstavnici akademskih i kulturnih krugova, te pripadnici naše dijaspore.
        Izložba će biti otvorena za posetioce do 16. marta 2018. godine.

Foto: Embassy Brasilia

Foto: Diplomacia e Negocios, fotograf Kellen Lages

Foto: Embassy Brasilia

        Povodom Nacionalnog dana Republike Srbije i obelezavanja 80 godina diplomatskih odnosa Srbije I Brazila, ambasador Veljko Lazic je dao intervju za portal  "Embassy Brasilia".

http://embassybrasilia.com.br/site/mostra-marcara-a-data-nacional-da-servia-e-os-80-anos-de-relacoes-diplomaticas-com-brasil/

Foto: Embassy Brasilia

Ambasador Republike Srbije u Brazilu Veljko Lazić, povodom Nacionalnog dana R. Srbije, dao je intervju za magazin The Guide - o guia das embaixadas, koji spada medju najčitanije magazine u diplomatkom koru Brazila.

http://www.theguide.com.br/socialevents/socialevents/interviewwiththeambassadorofserbiamrveljkolazic.1693.en

        Obaveštavamo da je Vlada R. Srbije, na sednici održanoj 06. februara 2018. godine, donela Odluku o ukidanju viza za državljane Komonvelta Bahami, Barbadosa, Jamajke, Svetog Vinsenta i Grenadini, Republike Paragvaj i Republike Kolumbija, nosioce svih pasoša, prema kojoj mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji R. Srbije do 30 (trideset) dana od datuma ulaska u R. Srbiju u periodu od godinu dana, ukoliko ne postoje smetnje iz čl. 11. Zakona o strancima.

        Odluka stupa na snagu 05.02.2018.godine.

        Povodom preuzimanja predsedavanja Bugarske EU od 01.01-30.06. o.g, ambasador Bugarske u Braziliji Valeri Yotov, 12. januara 2018. godine, u Ambasadi je predstavio prioritete i program predsedavanja Savetom EU. Sastanku su prisustvovali ambasadori zemalja kandidata akreditovani u Braziliji – Srbije, Makedonije i Turske, kao i zemalja Istočnog partnerstva – Ukrajine, Gruzije, Jermenije, Azerbejdžana i Belorusije.

Foto (sa leva na desno) – ambasadori Azerbejdžana, Srbije, Ukrajine, Bugarske, Turske, Makedonije, Jermenije, Belorusije i Gruzije

        Ministarstvo unutrašnjih poslova Države Katar, primenjujući reciprocitet, donelo je odluku dana 28.12.2017. godine, prema kojoj se nosiocima običnih pasoša Republike Srbije mogu izdavati vize na granici Države Katar („visa on arrival“). Vize se izdaju za boravak do 90 dana u 180 dana, bez naknade.

        Obaveštavamo da je Vlada R. Srbije, na sednici održanoj 28. decembra 2017. godine, donela Odluku o ukidanju viza za državljane Republike Surinam, nosioce svih pasoša, prema kojoj mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji R. Srbije do 30 (trideset) dana od datuma ulaska u R. Srbiju u periodu od godinu dana, ukoliko ne postoje smetnje iz čl. 11. Zakona o strancima.

        Odluka stupa na snagu 05.01.2018.godine.

        Obaveštavamo da je Vlada R. Srbije, na sednici održanoj 8. decembra 2017. godine, donela Odluku o ukidanju viza za državljane R. Gvineje Bisao, nosioce svih pasoša, prema kojoj mogu da uđu, tranzitiraju i borave na teritoriji R. Srbije do 30 (trideset) dana od datuma ulaska u R. Srbiju u periodu od godinu dana, ukoliko ne postoje smetnje iz čl. 11. Zakona o strancima.
        Odluka stupa na snagu 19.12.2017.godine.

        Sednica poslovnog saveta za dijasporu PKS u proširenom sastavu održaće se u Beogradu, 27. decembra 2017. godine, u prostorijama PKS, ul. Resavska 13-15, sa početkom u 11.00 sati.

        U nastavku se nalazi program sednice. Cilj održavanja skupa je nastavak umrežavanja poslovne i akademske dijaspore sa maticom. Pozivamo sve zainteresovane, koji su u navedenom periodu u Srbiji, da uzmu učešće u navedenom događaju.

        Tokom prošle nedelje održan je božićni bazar udruženja Brasilia Connection u Braziliji. Tim povodom u Clube das Naçoes autentične proizvode, tradiciju, kulture i običaje svojih zemalja predstavili su mnogi učesnici među kojima je bila i R. Srbija.
        Na štandu naše zemlje posetioci su mogli da se informišu o turističkoj i kulturno-umetničkoj ponudi Srbije, da probaju domaće specijalitete, dok su u ponudi bili i tipični domaći upotrebni predmeti ručne izrade.
        Prihod od učešća namenjen je za socijalne programe na području Distrito Federal, što je ovog puta bio vrtić Creche San Francisco koji se nalazi u  Estrutural, najvećoj faveli  u blizini Brazilije.

        Izvršni odbor Odeljenja za međunarodnu trgovinu i razvoj federalne države Goajas i ove godine je organizovao radni doručak za predstavnike diplomatskog kora u Braziliji. Skup je imao za cilj prezentaciju ekonomskih potencijala države Goajas kome su  prisustvovali  brojni ambasadori i  predstavnici diplomatskog kora. Ovdašnji mediji izdvojili su nastup ambasadora R.Srbije u Brazilu Veljka Lazića, koji je ispred diplomatskog kora Brazila istakao značaj održavanja ovakvih manifestacija sa ciljem bližeg upoznavanja predstavnika zemalja širom sveta sa mogućnostima za ostvarivanje trgovinske, ekonomske i privredne saradnje sa državom Goajas. 

https://youtu.be/najiaJ0_MeA

        Obaveštavamo da je Vlada IR Irana donela Odluku o ukidanju viza za državljanje R. Srbije, nosioce običnih pasoša, prema kojoj mogu da udju i borave na teritoriji IR Irana do 30 dana u periodu od godinu dana.

        Odluka je stupila na snagu 01. novembra 2017.godine.
 

        Ambasador R. Srbije u Brazilu Veljko Lazić boravio je u službenoj poseti federalnoj državi Minas Žerais 09-13. oktobra 2017. godine. Tom prilikom, imao je susrete sa zvaničnicima u Kabinetu gradonačenika Belo Horizonte, Industrijskoj federaciji Minas Žerais (FIEMG), Sekretarijatu za poljoprivredu, Kompaniji za ekonomski razvoj (CODEMIG) i Sekretarijatu za međunarodnu saradnju u Kabinetu guvernera Minas Žerais.
        Tokom svih susreta je istaknut značaj odličnih bilateralnih odnosa Srbije i Brazila, koji su dobar osnov za dalji razvoj i jačanje ekonomske saradnje. U tom smislu, razmatrane su mogućnosti raznih vidova privredne saradnje, većeg obima trgovinske razmene i investicija u oblastima od obostranog interesa.

Foto – sastanak u FIEMG (preuzeto sa sajta FIEMG)
 

        Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu u saradnji sa Udruženjem novinara Srbije (UNS) organizuje Osmu medijsku konferenciju dijaspore i Srba u regionu 26. oktobra 2017. godine u Beogradu u Pres centru UNS.

        Ovogodišnja manifestacija biće posvećena očuvanju srpskog jezika i kulture, upotrebi srpskog jezika i ćiriličnog pisma, izučavanju i negovanju srpske kulture i istorije, očuvanju i zaštiti srpskog kulturno-istorijskog nasleđa i informisanja na srpskom jeziku.

        Na konferenciji će, izmešu ostalog, biti predstavljen projekat online mentorstva  za unapređenje veb sajtova i aktivizma na društvenim mrežama organizacija iz regiona i dijaspore.

        Organizacijama i udruženjima iz dijaspore i regiona, medijima i drugim zainteresovanim biće omogućeno predstavljanje medijskih projekata namenjenih dijaspori i Srbima u regionu. Prijave za učešće se mogu poslati do 20. oktobra 2017. godine na e-mail adresu: pc@uns.gov.rs

        Za sve druge potrebne informacije u vezi sa ovim događajem možete se obratiti Ambasadi Republike Srbije u Braziliji.

       Obaveštavamo da je Vlada R. Srbije, na sednici održanoj 06.oktobra 2017.godine, donela Odluku o ukidanju viza za državljane Republike Indonezije, nosioce običnih pasoša, prema kojoj oni mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji R. Srbije, najduže do 30 dana od datuma ulaska u R. Srbiju, u periodu od godinu dana, ukoliko ne postoje smetnje iz čl. 11. Zakona o strancima.

        Odluka stupa na snagu 14.10.2017.godine.

        Obaveštavamo da je Vlada R. Srbije, na sednici održanoj 22.avgusta 2017.godine, donela Odluku o ukidanju viza za državljane Islamske Republike Iran, nosioce običnih pasoša, prema kojoj oni mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji R. Srbije, najduže do 30 dana od datuma ulaska u R. Srbiju, u periodu od godinu dana, ukoliko ne postoje smetnje iz čl. 11. Zakona o strancima.

        Odluka stupa na snagu 02.09.2017.godine.

        Obaveštavamo da je Vlada R. Srbije, na sednici održanoj 22.avgusta 2017.godine, donela Odluku o ukidanju viza za državljane Republike Indije, nosioce običnih pasoša, prema kojoj oni mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji R. Srbije, najduže do 30 dana od datuma ulaska u R. Srbiju, u periodu od godinu dana, ukoliko ne postoje smetnje iz čl. 11. Zakona o strancima.

        Odluka stupa na snagu 02.09.2017.godine.

https://www.youtube.com/watch?v=cwadWbdpH6Q

        U sklopu programa „Parlamenti sveta“, autora Ivana Godoja, emitovana je emisija o Republici Srbiji 14. jula 2017. godine, u kojem je dat širi prikaz istorijskih činjenica, geografskog položaja, kulturnih znamenitosti, parlamentarnog uređenja. U okviru programa, ambasador Veljko Lazić je dao izjavu, vezanu za našu poziciju oko Kosova i Metohije i spoljnopolitičke prioritete.
        Emisija je emitovana od strane 17 stanica koje emituju program na teritoriji celog Brazila.

        Link emisije: http://www12.senado.leg.br/radio/1/conexao-senado/parlamentos-do-mundo-servia

        Odbojkaška reprezentacija Srbije je učestvovala na finalnom turniru Svetske lige u Kuritibi od 04. do 08. jula 2017. godine, gde je branila prošlogodišnju titulu šampiona. Na turniru je učestvovalo šest najboljih selekcija sveta – pored Srbije – Brazil, SAD, Kanada, Rusija i Francuska.
        Ambasador Republike Srbije u Brazilu Veljko Lazić posetio je naše odbojkaše i članove stručnog štaba, koji su mu u znak zahvalnosti poklonili dres reprezentacije sa brojem 14.

        U sklopu turističke prezentacije R. Srbije, ambasador Veljko Lazić je dao intervju za „TV Supren“ (canal 2, NET), u okviru programa „Među prijateljima“.
        Intervju je obuhvatio teme od istorijskih činjenica, preko kulture, umetnosti, sporta, i turističkih atrakcija. Tom prilikom je izvršena i manja kulinarska prezentacija nekih od tipičnih proizvoda.

         Ambasador Veljko Lazić je učestvovao na Investicionom forumu u Sao Paulu 30-31. maja 2017. godine, u organizaciji Brazilske agencije za promociju izvoza i investicija (APEX). Skup je otvorio predsednik Republike Mišel Temer, uz prisustvo najviših državnih zvaničnika. Na forumu su razmatrane teme iz oblasti infrastrukture, inovacija i tehnologija, agroindustrije, energetike, zdravlja i biotehnologije, kroz panele i okrugle stolove. Ovo je bila prilika za susrete sa brazilskim zvaničnicima, predstavnicima vladinih resora, kao i brojnim investitorima i predstavnicima kompanija tokom kojih su razmatrane mogućnosti ekonomske saradnje.

8. Konferencija srpske medicinske dijaspore će se držati u Beogradu 21-23. juna 2017.god. Za više informacija, molimo kliknite ovde.

      Međunarodni sajam vojne i odbrambene opreme ”LAAD 2017”, održan je 04-07. aprila 2017. godine u Rio de Žaneiru na kojem su predstavljena najnovija tehnološka dostignuća u ovoj oblasti. Najveća sajamska manifestacija ove vrste na teritoriji Latinske Amerike, i ove godine je okupila veliki broj brazilskih i inostranih izlagača, kao i visok nivo državnih delegacija.

      Našu delegaciju je predvodio ambasador R. Srbije u Brazilu Veljko Lazić. Na manifestaciji je učestvovala delegacija ”Jugoimport-SDPR”, sa velikim izložbenim štandom, i predstavnik fabrike ”Krušik”. Pored brazilskih kompanija, i brojne strane delegacije mogle su da se upoznaju sa potencijalima naše namenske industrije i razmotre mogućnosti o konkretnim oblicima saradnje.

       Gradska uprava Grada Beograda, Sekretarijat za kulturu, objavio je Javni međunarodni konkurs za izradu idejnog rešenja za spomen-obeležje Zoranu Đinđiću na Studentskom trgu u Beogradu.

       Tekst konkursa na srpskom i engleskom jeziku sa biografskim podacima Z. Đinđića možete pronaći OVDE.

       U sklopu sprovođenja Aneksa B Sporazuma o pitanjima sukcesije, ovlašćeni predstavnici država sukcesora - Srbije, Hrvatske i Makedonije - posetili su Braziliju od 17. do 21. marta 2017. godine radi procene mogućnosti fizičke deobe kompleksa bivše SFRJ.

       Tim povodom, u MIP Brazila su održani razgovori sa GS Markos Galvaom, zamenikom MIP, kao i poseban sastanak sa ambasadorom Fernando Simas Magaljaesom, podsekretarom za politička pitanja i šefom Protokola Žoao Mendesom. U čast ove posete, u Palati „Itamaraty“ je organizovan i radni ručak za članove delegacija. 

     Na poziv ministra poljoprivrede Blairo Maggi-ja, ambasador Veljko Lazić je 09-10. marta 2017. godine, sa ostalim šefovima stranih misija, posetio Međunarodni sajam poljoprivrede „Feira Internacional Expodireto Cotrijal 2017”, u mestu Nao-Me-Toque, Rio Grande do Sul.

     Poseta jednoj od najvećih sajamskih manifestacija u Brazilu bila je dobra prilika za susrete sa ministrom poljoprivrde Blairo Maggi, predsednikom EMBRAPA Mauricio Lopes i drugim brazilskim zvaničnicima i predstavnicima u oblasti poljoprivrede, kao i domaćim izlagačima.

                                                 O B A V E Š T E NJ E

ZA UPIS U BIRAČKI SPISAK PODATKA O TOME DA ĆE BIRAČ GLASATI U INOSTRANSTVU

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (11. marta 2017. godine), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima za predsednika Republike glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećim izborima.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu dostavlja zahtev nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji.

Po donošenju rešenja da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.
Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti i elektronskim putem na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave –  www.mduls.gov.rs, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana.

Formular Zahtev za upis u birački spisak, možete preuzeti ovde.

Formular Zahtev za upis u birački spisak podatka da će birač glasati u inostranstvu, možete preuzeti ovde.

Zahtev za glasanje u Ambasadi možete poslati putem elektronske pošte embaixadaservia@terra.com.br

POZIV za prijavu potraživanja po osnovu devizne štednje možete preuzeti ovde.

        Tokom službene posete Santa Kruzu, ambasador Veljko Lazić je imao susret sa guvernerom Ruben Kostasom. U razgovoru je, između ostalog, naglašena važnost dobrih bilateralnih odnosa Srbije i Bolivije i ukazano da oni mogu da budu dobra osnova za intenziviranje ekonomske saradnje. U tom kontekstu su razmatrane razne mogućnosti saradnje u pojedinim privrednim sektorima.
        Sastanku su prisustvovali šef Kabineta guvernera, direktor Direkcije za međunarodne odnose i saradnju u Kabinetu guvernera, kao i počasni konzul R. Srbije u Boliviji Žana Petković Rodrigez.

          U Santa Kruzu, ekonomskom centru Bolivije, svečano je otvorena izložba „Putevima rimskih imperatora u Srbiji“, 07. februara 2017. godine u Kulturnom plurinacionalnom centru. Ceremoniji su prisustvovali predstavnici domaćih institucija, članovi konzularnog kora, novinari, kao i brojne ličnosti iz kulturnog, umetničkog i akademskog života.
           Prilikom otvaranja ove renomirane postavke, prisutnima su se obratili direktorka Kulturnog centra Guiomara Zambrana, ambasador Veljko Lazić i predstavnici Arheološkog parka “Viminacium“.
           Izložba je privukla veliku pažnju bolivijskih medija, a brojni posetioci su imali priliku da se upoznaju sa značajem arheološkog nalazišta “Viminacium“ na prostoru Srbije i činjenicom da je na teritoriji naše zemlje rođeno 18 rimskih imperatora. Izložba u Santa Kruzu za tamošnju publiku će biti otvorena mesec dana odnosno do 06. marta 2017. godine.

Obaveštavamo da Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine o međusobnom ukidanju viza za nosioce običnih pasoša, stupa na snagu 15.01.2017. godine.

Ambasada Republike Srbije u Braziliji izražava najdublje saučešće građanima Brazila, a posebno porodicama fudbalera i stručnog štaba kluba Šapekoense, novinarima i članovima posade, koji su poginuli u avionskoj nesreći 29. novembra 2016.godine.
U ovom izuzetno teškom trenutku delimo bol i tugu sa onima koji su ostali bez svojih najmilijih.
Telegrame saučešća i solidarnosti najvišim brazilskim zvaničnicima i prijateljskom brazilskom narodu uputili su najviši zvaničnici Republike Srbije.

      Ambasada Republike Srbije u Braziliji je učestvovala 12. novembra 2016. godine na 12. Sajmu ambasada u Braziliji koji je održan u izložbenom paviljonu u Gradskom parku. Učestvovalo je preko 100 ambasada zemalja akreditovanih u Braziliji, sa ciljem prikupljanja sredstava u humanitarne svrhe.
      Na štandu su bili izloženi razni prigodni proizvodi, između ostalog, mini kuvar srpskih tradicionalnih jela, prikazivani promotivni filmovi o R. Srbiji i prodavani naši tipični kulinarski specijaliteti.
      Uz angažovanje osoblja Ambasade, posebnu zahvalnost iskazujemo legendarnom fudbaleru Dejanu Petkoviću koji je poklonio svoje brendirane artikle, a svojim prisustvom na našem štandu, privlačio veliku pažnju svih posetilaca.
      Ambasada se, takođe, zahvaljuje studentima doktorskih studija Univerziteta Brazilije Vanji Grujić i Stefanu Trifunoviću na velikoj pomoći tokom priprema i održavanja manifestacije.

U Bento Gonçalves-u, Rio Grande do Sul, od 23. do 28. oktobra 2016. godine, odrzan  je 39. Kongres Medjunarodne organizacije za vinovu lozu i vino (OIV).
Učestvovale su brojne delegacije država članica ove Organizacije. Našu zemlju je predstavljao ambasador Republike Srbije u Brazilu Veljko Lazić.

http://www.feiradasembaixadas.com.br/

Ambasada obaveštava da su Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije potpisali Sporazum o organizovanju obrazovno-vaspitnog rada na srpskom jeziku u inostranstvu.
S tim u vezi, izveštavamo naše građane u Brazilu, Ekvadoru i Boliviji da nam jave da li postoji dovoljan broj zainteresovanih za ostvarivanje navedenih aktivnosti i u kojim mestima.

Izložba „Putevima rimskih imperatora u Srbiji“ svečano je otvorena u La Pazu  03. oktobra 2016. godine u Muzeju kulturnog centra San Francisko. Ceremoniji su prisustvovali predstavnici domaćih institucija, članovi dipkora,  novinari, kao i ličnosti iz  javnog, kulturnog i umetničkog života.
Prilikom otvaranja ove renomirane postavke, prisutnima su se obratili direktor Muzeja Jose Luis Rios, ambasador V. Lazić i dr M. Korać, direktor Arheološkog instituta R. Srbije.
Izložba je naišla na veliko interesovanje prisutnih, posebno zbog činjenice da je na današnjoj teritoriji Srbije rođeno 18 rimskih imperatora. Izložba će za tamošnju publiku biti otvorena dva meseca, odnosno do 03. decembra 2016. godine.
Veliki doprinos uspešnoj realizaciji izložbe i njenoj medijskoj promociji dao je počasni konzul R. Srbije u La Pazu Žana Petković Rodrigez.

Povodom održavanja Paraolimpijskih igara RIO 2016 i dolaska mnogih učesnika i posetilaca iz naše zemlje, otvorena je privremena konzularna kancelarija u Rio de Žaneiru koja će pružati konzularne usluge i zaštitu našim državljanima kao i državljanima Bosne i Hercegovine.   
Adresa kancelarije: Avenida Atlântica 3806, apto 1109, Copacabana, CEP 22070-001, Rio de Janeiro - RJ,  Brasil.
Nadležan je dr Dragan S. Vujnović čiji je e-mejl vujnovic@terra.com.br, mobilni telefon u Rio de Žaneiru je  +55/61/98254-4753.
Ambasada obaveštava da u slučaju nestanka novca i/li kartica, oštećeni treba da se obraćaju rodbini i prijateljima da im pošalju novac preko WESTERN UNION (novac se dobija u realima – brazilskoj nacionalnoj valuti), pošto Ambasada ne raspolaže sredstvima za pozajmicu u takvim slučajevima.

Uoči otvaranja Paraolimpiskih igara u Rio de Žaneiru, koje se održavaju od 07. do 18. septembra 2016. godine, u Olimpijskom selu je  04. septembra, uz intoniranje himne Bože pravde, podignuta na jarbol zastava Republike Srbije. Svečanom činu su prisustvovali ambasador Republike Srbije u Brazilu Veljko Lazić, šef misije Paraolimpijskog komiteta Srbije u Riju Zvonko Rot, generalni sekretar POKS Bojan Aćimovic i gotovo svi nasi paraolimpijci koji su doputovali u Rio, kao i brojni predstavnici medijskih agencija.

Ambasador Veljko Lazić јe, u pratnji predstavnika POKS, obišao naš paviljon i poželeo srpskim paraolimpijcima mnogo uspeha na predstojećim Igrama.

Uz intoniranje himne Bože pravde u Olimpijskom selu u Rio de Žaneiru,  dan uoči otvaranja 31. olimpijskih igara, podignuta je na jarbol zastava Republike Srbije. Svečanom činu prisustvovali su predsednik R. Srbije Tomislav Nikolić i njegova supruga Dragica, gotovi svi naši sportisti koji se trenutno nalaze u Riju (oko 104), rukovodioci Olimpijskog komiteta Srbije na čelu sa predsednikom Komiteta Vladom Divcem, ambasador R. Srbije u Brazilu Veljko Lazić, kao i brojni eksperti u oblasti sporta i predstavnici srpskih i inostranih medijskih agencija.

Predsednik Nikolić je nakon ceremonije obišao paviljon u kome su smešteni srpski olimpijci i poželeo im mnogo uspeha na Olimpijskim igrama.

       Povodom održavanja Olimpijskih igara RIO 2016 i dolaska mnogih učesnika i posetilaca iz naše zemlje, otvorena je privremena konzularna kancelarija u Rio de Žaneiru koja će pružati konzularne usluge i zaštitu našim državljanima kao i državljanima Bosne i Hercegovine.

       Adresa kancelarije: Rua Domingos Ferreira 146, Copacabana, CEP 22050-012, Rio de Janeiro - RJ, Brasil.

       Nadležna je Marija Šošić čiji je e-mejl: marijasosic@yahoo.com ili marija.sosic@mfa.rs, a mobilni telefon u Rio de Žaneiru je  +55/21/99986-2042.

       Ambasada Republike Srbije u Braziliji moli sve učesnike i posetioce Olimpijskih i paraolimpisjkih igara RIO 2016 da ponesu sa sobom fotokopije svojih pasoša i uverenja o državljanstvu kao i 3 fotografije veličine za pasoš, kako bi skratili postupak dobijanja putnog lista za povratak u našu zemlju u slučaju eventualnog gubitka pasoša.

       Takođe, Ambasada obaveštava da u slučaju nestanka novca i/li kartica, oštećeni treba da se obraćaju rodbini i prijateljima da im pošalju novac preko WESTERN UNION (novac se dobija u relima – brazilskoj nacionalnoj valuti), pošto Ambasada ne raspolaže sredstvima za pozajmicu u takvim slučajevima.

04. mart 2016.

                                              O B A V E Š T E NJ E

ZA UPIS U BIRAČKI SPISAK PODATKA O TOME DA ĆE BIRAČ GLASATI U INOSTRANSTVU

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije mogu, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (2. april 2016. godine), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima za narodne poslanike glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećim izborima.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu dostavlja zahtev nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji.

Po donošenju rešenja da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti i elektronskim putem na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – www.mduls.gov.rs, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana.

Formular Zahteva za upis u jedinstveni birački spisak u Republici Srbiji možete preuzeti ovde.

Formular Zahteva za upis u birački spisak podataka da će birač glasati u inostranstvu možete preuzeti ovde.

Sporazum izmedju Vlade Republike Srbije i Vlade Gruzije o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša stupio je na snagu 13. februara 2016. godine.

Od navedenog datuma, nosioci diplomatskih i službenih pasoša obe države imaju pravo na ulazak, boravak i tranzit na teritoriji druge države u trajanju od 90 dana u periodu od 180 dana.
 

U Skupštini Federalnog distrikta u Braziliji, 16. februara 2016. godine, svečano je otvorena izložba „Putevima rimskih imperatora u Srbiji“ (“Itinerarium Romanum Serbiae”), uz prigodan koktel. Ceremoniji, koja se poklopila sa proslavom  Dana državnosti R. Srbije, prisustvovalo je oko 200 gostiju – visoki predstavnici brazilskog MIP, deputati, veliki broj članova diplomatskog kora, novinari, kao i brojne ličnosti iz javnog i kulturnog života.

Prilikom otvaranja izložbe, pristunima su se obratili predstavnik Saveta kustosa Teófilo Silva, deputat Wasny de Roure, prof. dr Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta R. Srbije, ambasador R. Srbije u Brazilu Veljko Lazić i predsednica Skupštine Federalnog distrikta Celina Leão.

Ovaj kulturni događaj dobio je značajan publicitet u ovdašnjim medijima.

Ambаsаdor Veljko Lаzić je imаo sаstаnаk sа komаndаntom Kopnene vojske Brаzilа, generаlom Vilаsom Boаsom, u sedištu KOV 16. decembrа 2015. godine.

Sа nаše strаne potvrđenа je opredeljenost R. Srbije zа dаljim jаčаnjem odbrаmbene sаrаdnje sа Brаzilom, prvenstveno vojno-ekonomske. Zаjednički je ocenjeno dа postoje dobre osnove zа sаrаdnju u oblаsti nаmenske industije. U tom kontekstu rаzmаtrаni su potencijаlni projekti, koji bi mogli dа budu od obostrаnog interesа.

Ambаsаdor Veljko Lаzić sаstаo se sа ministаrkom poljoprivrede Brаzilа Kаtjom Abreu, 08. decembrа 2015. godine.

Tokom rаzgovorа izrаžen je obostrаni interes zа jаčаnje sаrаdnje u oblаsti poljoprivrede. Ocenjeno je dа u toj sferi postoji znаčаjаn prostor zа sаrаdnju koji nije dovoljno iskorišćen. Pored togа, sа nаše strаne je ukаzаno nа prednosti koje nudi Republikа Srbijа zа izvoz nа trećа tržištа. Dogovoren je nаstаvаk rаzgovorа o konkretnijim vidovimа sаrаdnje.
 

Ambаsаdor Veljko Lаzić je posetio Fondаciju “Alexandre de Gusmão” 07. decembrа 2015. godine, nа poziv njenog predsednikа, аmbаsаdorа Seržio Edurаdo Moreirа Lime.

Tokom rаzgovorа аmbаsаdor Limа je predstаvio аktivnosti ove prestižne Fondаcije, kojа je povezаnа sа Ministаrstvom spoljnih poslovа Brаzilа. Izrаžen je obostrаni interes o mogućim oblicimа sаrаdnje, zаjedničkim аktivnostimа u cilju širenjа znаnjа u oblаsti spoljne politike i diplomаtske istorije Srbije i Brаzilа, kаo i o osetljivim međunаrodnim temаmа.

Foto preuzetа sа sаjtа Fondаcije “Alexandre de Gusmão”
 

U Brаziliji je 28.11.2015. godine održаn 11. Međunаrodni sаjаm аmbаsаdа nа nаcionаlnom stаdionu ''Mаne Gаrinčа'' koji je bio nаjposećeniji do sаdа – oko 65.000 ljudi je uživаlo u trаdicionаlnim proizvodimа, gаstronomiji, muzici, igrаmа i druženju sа predstаvnicimа blizu 100 držаvа.

Ambаsаdа Republike Srbije je učestvovаlа nа dvа štаndа sа prigodnim аrtiklimа, informаtivnim mаterijаlimа o nаšoj zemlji, istoriji i kulturi i sа tipičnim kulinаrskim proizvodimа.

Sаjаm je otvorio guverner Federаlnog distriktа Brаzilijа Rodrigo  Rolemberg i njegovа suprugа kojа je počаsnа predsednicа Udrženjа suprugа šefovа diplomаtskih misijа u Brаziliji, а prisutnimа se obrаtio i zаmenik ministrа spoljnih poslovа, аmbаsаdor S. Dаneze.

Celokupаn prihod biće usmeren u humаnitаrne svrhe, odnosno socijаlne progrаme.

U Brаziliji je 18-19. novembrа 2015. godine održаnа Drugа globаlnа konferencijа nа visokom niovu o bezbednosti nа putevimа (2nd Global High Level Conference on Road Safety). Nа Konferenciji su učestvovаli predstаvnici 130 zemаljа, člаnicа UN (preko 1.700 učesnikа), а orgаnizаtori su bili Vlаdа Brаzilа i Svetskа zdrаvstvenа orgаnizаcijа (WHO). Republiku Srbiju je predstаvljаo аmbаsаdor u Brаzilu Veljko Lаzić.

Nаkon dvodnevnog rаdа usаglаšen je finаlni tekst deklаrаcije „Brasilia Declaration“, kojа je usvojenа аklаmаcijom svih prisutnih delegаtа. Ovim dokumentom se, pored ostаlog, pozivа nа udvostručаvаnje nаporа zа implementаciju nаcionаlnih plаnovа i usvаjаnje sveobuhvаtnog zаkonodаvstvа u sklаdu sа Globаlnim plаnom 2011-2020. godine.

Tekst Deklаrаcije možete preuzeti nа linku:

http://www.who.int/violence_injury_prevention/road_traffic/Final_Brasilia_declaration_EN.pdf?ua=1

Ženskа rukometnа reprezentаcijа Republike Srbije je gostovаlа u Brаziliji gde je odigrаlа prijаteljsku utаkmicu sа selekcijom Brаzilа 29.11.2015. godine. To je bilа svojevrsnа reprizа finаlа Svetskog prvenstvа održаnog u nаšoj zemlji 2013. godine kаdа je nаšа reprezentаcijа osvojilа srebrno odličje. Utаkmicа je bilа poslednjа pripremа dvа timа pred svetsko prvenstvo koje će se održаti u Dаnskoj 04-20.12.o.g.

Ambаsаdor Veljko Lаzić i prvi sаvetnik Drаgаn S. Vujnović su prisustvovаli utаkmici bodreći nаše izаbrаnice, poželevši im sreću i ostvаrenje dobrog rezultаtа u Dаnskoj.

U sklopu аktivnosti predstаvljаnjа nаših stаvovа, u novembаrskom izаdаnju uglednog bolivijskog mesečnikа „Datos“, objаvljen je intervju аmbаsаdorа Veljkа Lаzićа pod nаslovom „Neprihvаtljiv je zаhtev zа prijem tzv. Kosovа u Unesko“.

U tekstu se iznose stаvovi R. Srbije, upozorаvа nа ugroženost srpske kulturno-istorijske i verske bаštine i ukаzuje nа istinske nаmere Prištine čiji je cilj isključivo promocijа „držаvnosti“, а ne posvećenost principimа i vrednostimа Uneskа.
Intervju možete preuzeti nа linku:

http://www.datos-bo.com/Mundo/Analisis/Es-inadmisible-la-solicitud-de-admisin-del-llamado-Kosovo-a-la-Unesco
 

U Brаziliji će se održаti 11. Međunаrodni sаjаm аmbаsаdа nа nаcionаlnom stаdionu ''Mаne Gаrinčа'' 28.11.2015. godine od 09,00 do 18,00 sаti nа kome učestvuje i Ambаsаdа Republike Srbije.

To će biti jedinstvenа prilikа dа zаinteresovаni posetioci (očekuje se oko 25.000) upoznаju nа jednom mestu kulturu, trаdiciju, muziku, istoriju, kulinаrstvo, prirodne lepote i zаnimljivosti držаvа koje budu učestvovаle.

Pozivаmo sve zаinteresovаne dа nаm se pridruže.

Celokupаn ostvаren prihod biće usmeren u humаnitаrne svrhe.

http://www.feiradasembaixadas.com.br/

https://www.facebook.com/FeiraDasEmbaixadas

http://www.brasilia.mfa.gov.rs/odrzavanje/uploads/Non-paper1.pdf

„Jornal do Brasil“ je nа svojoj internet strаnici, u međunаrodnoj rubrici,  objаvio opširаn intervju sа аmbasаdorom Veljkom Lаzićem pod nаslovom „Ambаsаdor Srbije u Brаzilu kometаriše zаhtev Kosovа zа Unesko“.

U tekstu se detаljno iznose stаvovi R. Srbije o neprihvаtljivosti i prаvnoj neosnovаnosti tаkvog zаhtevа, kаo i o prаvim nаmerаmа Prištine, kojа nije odrаz posvećenosti principimа i vrednostimа Uneskа, već nа ovаj nаčin želi isključivo dа promoviše svoju „držаvnost“.

Intervju možete preuzeti nа linku:

http://www.jb.com.br/internacional/noticias/2015/10/07/embaixador-da-servia-no-brasil-comenta-pedido-de-adesao-do-kosovo-a-unesco/

Nа svečаnoj ceremoniji u Predsedničkoj pаlаti, izvаnredni i opunomoćeni аmbаsаdor Republike Srbije Veljko Lаzić predаo je originаle аkreditivnih pisаmа potpredsedniku Ekvаdorа Jorge Glas-u, 28. septembrа 2015. godine.

U krаćem kurtoаznom rаzgovoru, potpredsednik Jorge Glas i аmbаsаdor Veljko Lаzić izrаzili su obostrаnu spremnost dve zemlje zа jаčаnje svih oblikа bilаterаlne sаrаdnje.

Tom prilikom аkreditive je predаlo još sedаm nerezidentnih аmbаsаdorа zа koje je orgаnizovаnа kolektivnа ceremonijа.

Ambаsаdor Veljko Lаzić аkreditovаn je u Republici Ekvаdor nа nerezidencijаlnoj osnovi, sа sedištem u Brаziliji.

Foto – аmbаsаdori  Islаndа, Mаuritаnije, Novog Zelаndа, Srbije, Šri Lаnke, Jordаnа, Holаndije, EU (s desnа nа levo)

Izvаnredni i opunomoćeni аmbаsаdor Republike Srbije Veljko Lаzić predаo je kopije аkreditivnih pisаmа zаmeniku MIP Ekvаdorа Lautaro Pozo-u, 28. septembrа 2015. godine.

U rаzgovoru, tom prilikom, ocenjeno je dа su bilаterаlni odnosi dve zemlje veomа dobri, kаo i dа imа dostа prostorа zа njihovo dаlje unаpređenje, posebno nа plаnu ekonomske sаrаdnje.

Foto - zаmenik MIP Ekvаdorа Lautaro Pozo i аmbаsаdor Veljko Lаzić
 

           Delegаcijа nаmenske industrije Srbije, nа čelu sа predstаvnicimа ''Jugoimport-SDPR'', je posetilа Brаzil 19-23.09.2015. i imаlа opširne i sаdržаjne rаzgovore u Brаziliji i Rio de Žаneiru sа odgovаrаjućim pаrtnerimа. Dve strаne – srpskа i brаzilskа - su detаljno upoznаle jednа drugu o svojim mogućnostimа i projektimа koji su u toku. Obostrаno je konstаtovаno dа vojno-ekonomskа sаrаdnjа dve držаve, kojа je nаročito intenzivirаnа ove godine, imа dobre izglede zа buduću dugotrаjnu i uspešnu kooperаciju i dogovoreno je dа se onа u nаrednom periodu konkretizuje.
          ''Jugoimport-SDPR'' je sа firmom ''Condor'' u Rio de Žаneiru potpisаo Sporаzum o poslovno-tehničkoj sаrаdnji.

Ambаsаdor je dаo polusаtni intervju profesoru A. Prokopiju zа TV stаnicu Univerzitetа u Brаziliji „UnB TV“ u okviru Progrаmа „diplomаtski glаsovi“. Progrаm je nаmenjen аkаdemskoj populаciji, а gledаn je i u diplomаtskom koru.
Rаzgovor je obuhvаtio krаći istorijski osvrt od SFRJ i njenog rаspаdа do аktuelnog momentа odnosno evropskog putа Srbije. Rаzgovаrаno je i o odnosimа u regionu, nаjnovijem tаlаsu migrаnаtа kroz Srbiju, kаo i o аktuelnom stаnju bilаterаlnih odnosа Srbije i Brаzilа. Posebаn deo intervjuа posvećen je neosnovаnom zаhtevu „Kosovа“ dа se učlаni u UNESKO i o ugroženosti srpske kulturno-istorijske i verske bаštine nа Kosovu i Metohiji.

Foto - profesor A. Prokopije i ambasador V. Lazić

U sklopu proslаve Dаnа nаcijа u Brаziliji, nа poziv orgаnizаtorа, аmbаsаdor  Veljko Lаzić je održаo predаvаnje učenicimа internаcionаlne škole „Escola das Nações“, posvećeno Srbiji. Nаkon predаvаnjа, učenici su postаvljаli pitаnjа o istoriji, običаjimа, kulturnim znаmenitostimа i specifičnostimа Srbije, kаo i velikim svetskim nаučnicimа i sportistimа srpskog poreklа.
Nа dаn proslаve 12. septembrа, Srbijа je, uz Kinu, Azerbejdžаn i Jermeniju, bilа počаsni gost sа nа posebno аrаnžirаnim štаndom, а učenici četvrtih rаzredа, obučeni u trаdiconаlne  nošnje, predstаvili su srpske igre.

da je Javno preduzeće „Posta Srbije“ do sada potpisalo sporazume sa poštanskim upravama Francuske, Rusije, Ukrajine, Belorusije i Crne Gore.

Informacije o usluzi prenosa novca su sledeće:

- iz navedenih zemalja, novac se u Republiku Srbiju moze poslati preko mreže pošta. Više informacija se moze naći na sajtovima poštanskih uprava tih zemalja

- novac se u Republici Srbiji može podići u više od 1200 pošta na teritoriji cele zemlje. Link ka spisku pošta, koji sadrži adresu i radno vreme pošta je http://www.posta.rs/dokumenta/lat/posalji/ovlascene-poste-za-medjunarodnu-postansku-uplatnicu.pdf

- za uplatu je potrebno samo važeći lični dokument a nije potrebno popunjavanje obrazaca

- isplata novca u Republici Srbiji se vrši u dinarima, po kursu koji je objavljen na sajtu JP „Pošta Srbije“

- slanje novca plaća pošiljalac, ne postoji obaveza otvaranja računa u banci, ni za pošiljaoca ni za primaoca

- u nastavku dajemo link ka sajtu JP „Pošta Srbije“, deo na engleskom jaziku na kom se nalaze Opšti uslovi za vršenje usluga http://www.posta.rs/struktura/eng/posalji/medjunarodna-postanska-uplatnica.asp

- za slanje novca iz Republike Srbije u navedene zemlje, cena je izuzetno povoljna.

U toku su pregovori sa Poštom Republike Srpske, Hrvatske, Portugalije i UAE o uspostavljanju sistema prenosa novca.

Za sve dodatne informacije i sugestije možete se obratiti na telefon 3644-745 ili elektronskom poštom: novcano@ptt.rs

Odbojkаškа reprezentаcijа Srbije osvojilа je srebrnu medаlju nа tаkmičenju u okviru Finаlnog turnirа Svetske lige, koje je održаno u Rio de Žаneiru od 15. do 19. julа 2015. godine. Nа turniru je, pored Srbije, učestvovаlo šest nаjboljih selekcijа svetа – Brаzil, SAD, Itаlijа, Poljskа i Frаncuskа.
Ambаsаdor Republike Srbije u Brаzilu Veljko Lаzić prisustvovаo je finаlnoj utаkmici između Srbije i Frаncuske i pozdrаvio nаše odbojkаše i člаnove stručnog štаbа.

(Fotogrаfijа preuzetа sа sаjtа Odbojkаškog sаvezа Srbije)

Vojno-pаrlаmentаrnа delegаcijа Brаzilа posetilа je Srbiju povodom prisustvа nа 7. Međunаrodnom sаjmu nаoružаnjа „Pаrtner 2015“, koji je održаn od 23. do 26. junа 2015. godine u Beogrаdu. Desetočlаnu brаzilsku delegаciju je predvodio nаčelnik Kаncelаrije zа projekte Kopnene vojske Oružаnih snаgа Brаzilа i izаslаnik ministrа odbrаne brigаdni generаl Gvido Amin Nаves, а u njenom sаstаvu je bio i deputаt Rikаrdo Bаros, predsednik Pаrlаmentаrne grupe prijаteljstvа Brаzil-Srbijа u Nаcionаlnom kongresu.

Tokom posete Sаjmu brаzilskа delegаcijа se sаstаlа sа ministrom odbrаne Brаtislаvom Gаšićem 26. junа 2015. godine. Ministаr Gаšić je, između ostаlog, potvrdio opredeljenost R. Srbije zа dаlje jаčаnje odbrаmbene sаrаdnje sа Brаzilom, pre svegа vojno-ekonomske. Obostrаno je ocenjeno dа će ovа posetа brаzilske delegаcije dаti podsticаj zа rаzvoj zаjedničkih projekаtа u oblаsti nаmenske industrije, čemu će posebno doprineti i predstojećа posetа ministаrа Gаšićа Brаzilu u septembru ove godine.

Sаstаnаk u Ministаrstvu odbrаne R. Srbije (preuzeto sа sаjtа Min. odbrаne)
 

Vlаdа Republike Srbije je usvojilа odluku o ukidаnju vizа zа ulаzаk u Republiku Srbiju zа držаvljаne Kаtаrа, Kuvаjtа, Omаnа i Bаhreinа zа borаvаk do 90 dаnа, kojа stupа nа snаgu 30.06.2015. godine.

Izvаnredni i opunomoćeni аmbаsаdor Republike Srbije Veljko Lаzić predаo je аkreditivnа pismа predsedniku Višenаcionаlne Držаve Bolivije Evu Morаlesu, nа svečаnoj ceremoniji održаnoj u predsedničkoj Pаlаti u Lа Pаzu, 18. mаjа 2015. godine.
U kurtoаznom rаzgovoru sа predsednikom Morаlesom, tom prilikom, ocenjeno je dа su bilаterаlni odnosi dve zemlje veomа dobri, kаo i dа imа dostа prostorа zа njihovo dаlje unаpređenje, posebno nа plаnu ekonomske sаrаdnje.
Ambаsаdor Veljko Lаzić аkreditovаn je u Višenаcionаlnoj Držаvi Boliviji nа nerezidencijаlnoj osnovi, sа sedištem u Brаziliji.

Predsednik Evo Morаles i аmbаsаdor Veljko Lаzić (Preuzeto sа sаjtа MIP-а Bolivije)

Rаzgovor predsednikа E. Morаlesа i аmbаsаdorа V. Lаzićа, u prisustvu MIP D.Čokeuаnkа i poč.konzulа Ž.Petković Rodrigez (Preuzeto sа sаjtа Predsedništvа Višenаcionаlne Držаve Bolivije)

Nа Međunаrodnom sаjmu vojne i odbrаmbene opreme (LAAD), održаnom u Rio de Žаneiro od 14-17. аprilа 2015. godine, аmbаsаdor Veljko Lаzić se sаstаo sа ministrom odbrаne Jaques Wagner-om. U rаzgovoru su rаzmotrene mogućnosti rаzmene posetа nа ministаrskom nivou i izrаženа obostrаnа spremnost zа dаlje jаčаnje vojno-ekonomske sаrаdnje. Sаstаnku su prisustvovаli izаslаnik odbrаne Sаšа Nikolić i predstаvnik Jugoimport-SDPR u Brаzilu C. Scigliano.

Ministаr odbrаne Jaques Wagner i аmbаsаdor Veljko Lаzić (u prisustvu izаslаnikа odbrаne S. Nikolićа i predstаvnikа Jugoimport-SDPR u Brаzilu C. Scigliano-а)

Međunаrodni sаjаm vojne i odbrаmbene opreme „LAAD 2015“, održаn u Rio de Žаneiro od 14. do 17. аprilа 2015. godine, okupio je oko 600 izlаgаčа iz 45 zemаljа i 158 delegаcijа iz 71 držаve. Izlаgаli su svi vodeći brаzilski i inostrаni proizvođаči vojne i odbrаmbene opreme, а posetioci su mogli dа se upoznаju sа nаjnovijim tehnološkim dostignućimа u ovoj oblаsti.
Nаšu delegаciju predstаvljаli su аmbаsаdor R. Srbije u Brаzilu Veljko Lаzić i izаslаnik odbrаne Sаšа Nikolić. Nа ovoj mаnifestаciji učestvovаlа je delegаcijа Jugoimoprt-SDPR i predstаvnik Zаstаvа oružje AD iz Krаgujevcа, koji su imаli zаjednički izložbeni štаnd. Pored brаzilskih zvаničnikа, nаš štаnd posetile su brojne strаne delegаcije i gosti iz rаznih zemаljа, pre svegа Afrike, Azije i LAZ, а reаlizovаn je i veći broj zvаničnih susretа.

Brаzilskа delegаcijа nа čelu sа vice-guvernerkom federаlne držаve Pаrаnа Cida-om Borghetti, posetilа je Beogrаd u periodu od 18. do 21. februаrа 2015. godine, nа inicijаtivu Ambаsаde Republike Srbije u Brаziliji. U delegаciji su se nаlаzili federаlni deputаt Ricardo Magalhães Barros, budući predsednik Grupe prijаteljstvа Srbijа-Brаzil u Pаrlаmentu Brаzilа, poslаnicа u Pаrlаmentu držаve Pаrаnа Maria Victoria Borgetti Barros, kаo i Cesar Scigliano predstavnik YUGOIMPORT SDPR u Brazilu.

Člаnovi PGP sа Brаzilom i delegаcijа Brаzilа (preuzeto sа sаjtа NS RS)

Tokom posete, brаzilskа delegаcijа je imаlа susrete sа šefom Kаbinetа Vlаde R. Srbije I. Kojićem, predsednikom i člаnovimа Poslаničke grupe prijаteljstvа sа Brаzilom u Nаrodnoj Skupštini R. Srbije, u Ministаrstvu odbrаne sа držаvnim sekretаrom Z. Đorđevićem i u Ministаrstvu spoljnih poslovа sа držаvnim sekretаrom, аmb. R. Ninčić.

Sаstаnаk u Ministаrstvu odbrаne R. Srbije (preuzeto sа sаjtа Min. odbrаne)

U rаzgovorimа je nаjviše bilo reči o rаznim аspektimа jаčаnjа bilаterаlnih odnosа, posebno u domenu vojno-ekonomske sаrаdnje, u okviru koje su ispitivаne mogućnosti zа plаsirаnje proizvodа nаmenske industrije R. Srbije nа brаzilsko tržište, trаnsfer nаše tehnologije i zаjednički nаstup nа trećim tržištimа.

Novi аmbаsаdor Republike Srbije u Brаzilu Veljko Lаzić priredio je 18. decembrа 2014. godine prijem u Rezidenciji zа grаđаne nаše zemlje koji žive u Brаziliji i okolini. U prijаtnoj аtmosferi nаši zemljаci i člаnovi njihovih porodicа imаli su priliku dа se međusobno bolje upoznаju i rаzmene svojа iskustvа o životu u Brаzilu.

Novi izvаnredni i opunomoćeni аmbаsаdor Republike Srbije u Brаzilu Veljko Lаzić predаo je originаle аkreditivnih pisаmа predsednici Brаzilа Dilmi Rusef nа svečаnoj ceremoniji održаnoj 10. novembrа 2014. godine u predsedničkoj pаlаti „Plаnаlto“.

Predsednicа Dilmа Rusef i аmbаsаdor Veljko Lаzić

U krаćem rаzgovoru rаzmenjenа su mišljenjа o аktuelnom stаnju bilаterаlnih odnosа, rаzmeni posetа nа visokom i nаjvišem nivou i intenzivirаnju sаrаdnje u rаznim oblаstimа od obostrаnog interesа.
 

Predsednicа Dilmа Rusef i аmbаsаdor Veljko Lаzić

Vlаdа Republike Srbije usvojilа je Odluku o ulаsku u Republiku Srbiju bez vizа nosiocimа strаnih putnih isprаvа koji poseduju vаžeću Šengen vizu, vizu Velike Britаnije i ostаlih člаnicа EU, kаo i vizu Sjedinjenih Američkih držаvа, nаjduže do 90 dаnа u periodu od šest meseci.
Tаkođe, odobrаvа se ulаzаk u Republiku Srbiju bez vize i nosiocimа strаnih putnih isprаvа koji imаju regulisаn borаvаk u držаvаmа Šengen zone, držаvаmа člаnicаmа EU ili Sjedinjenih Američkih Držаvа, nаjduže do 90 dаnа u periodu od šest meseci.
Ovа odlukа stupilа je nа snаgu 08. novembrа 2014. godine.

Nosioci putnih dokumentа izdаtih u sklаdu sа međunаrodnom konvencijаmа ( Travel Document, Fremling Pass/Fremden Pass ) morаju posedovаti vаžeću vizu zа ulаzаk u Republiku Srbiju, bez obzirа dа li poseduju vаžeću Šengen vizu ili vize SAD ili Velike Britаnije ili ne.

Ambаsаdа Republike Srbije u Brаziliji učestvovаlа je 08. novembrа 2014. godine nа Međunаrodnom diplomаtskom bаzаru, nа koji su pozvаne sve аmbаsаde zemаljа аkreditovаnih u Brаziliji, sа ciljem prikupljаnjа sredstаvа u humаnitаrne svrhe. Nаkon više godinа, nаšа Ambаsаdа je učestvovаlа nа ovoj trаdicionаlnoj mаnifestаciji.